Kako trenutno stvari stoje, na predstojećem draftu prvih pet pozicija trebalo bi da zauzmu:

1. Markel Fulc (Vašington)
2. Lonzo Bol (UCLA)
3. Džoš Džekson (Kanzas)
4. Džejson Tejtum (Djuk)
5. Dearon Foks (Kentaki).

Naravno, niko nije očekivao nekog igrača iz domaćih timova ovako visoko plasiranog, ali kad se pogleda cela lista od 60 potencijalnih imena za koje su zaineterosavni NBA klubovi, ipak se mogu naći dva “domaća” igrača. Na 50. mestu trebao bi biti draftovan Džona Bolden iz FMP-a, a na 59. Alfa Kaba iz Mega Leksa. Australijanac i Francuz koji su u našim timovima i uz naše trenere usavršili svoju igru. Toliko da su stigli nadomak izbora u drugoj rundi drafta.

Pošto ni Bolden ni Kaba nikad neće zaigrati za srpsku reprezentaciju, jasno je da je situacija sa mladim igračima kod nas OPASNO ZABRINJAVAJUĆA. I tu ne važi izgovor da Amerikanci forsiraju svoje univerzitetske zvezde, jer na listi potencijalnih draft imena ima još Evropljana (ali ne i Srba): 10. je Frank Ntilikina (Strazbur), 21. Rodions Kuruks (Barselona), 22. Ajsaja Hartenštajn (Žalgiris), 29. Džonatan Žane (Nansi), 27. Anžej Pasecniks (Gran Kanarija), 33. Matijas Lesort (Nanter)…

Amerikanci pedantno vode kandidate za draft ne samo za jun 2017, nego čak i za onaj sledeće godine. A tu je situacija po nas podjednako loša. Kao siguran prvi pik (u ovom trenutku) figurira Luka Dončić iz Reala. Od Evropljana su na listi još i Ajsak Bonga iz Frankfurta (deseti), Džanan Musa (Cedevita, 17.), Arnaldas Kulboka (Bamberg, 25.), Tadas Sedekerskis (Baskonija, 29.), Kostja Mušidi (Mega Leks, 35.), Vlatko Čančar (Mega Leks, 41.) i Blaž Mesiček (Brindizi, 53). Ponovo dva igrača iz našeg tima (Mega Leks), nažalost – Nemac i Slovenac…

Posle kraha naših mladih selekcija prošle godine ovo je novi udarac košarci u Srbiji. Da podsetimo, reprezentacija do 20 godina zauzela je 11. mesto na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju. Selekcija do 18 godina na prošlogodišnjem Evrobasketu bila je deseta, a kadeti do 16 godina – takođe deseti na našem kontinentu.

Razočaravajuće? Svakako. Sreća je da naša A reprezentacija još nekoliko godina može da računa na Teodosića, Bogdadovića, Bjelicu i Jokića, ali naslednika jednostavno – nema. Bar nam takve vesti stižu s druge strane Atlantika.

Da ne budemo maliciozni, neka domaća imena se ipak pominju, ali u kategorijama ne-američkih igrača koji bi mogli biti potencijalno interesantni na budućim draftovima. Tako se u generaciji igrača rođenih 1995. (ponavljam – tu nema Amerikanaca sa univerziteta) pominju Marko Gudurić iz Crvene zvezde (na 7. mestu), Ognjen Jaramaz iz Mege (12.), Marko Tejić (Mega Leks, 24.) i Ognjen Dobrić (Crvena zvezda, 37.). Inače, u ovoj generaciji prva mesta zauzimaju već pomenuti Pasecniks (Gran Kanarija) i Lesort (Nanter), zatim Aleksandar Vezenkov (Barselona), Rolands Smits (Fuenlabrada) i Jusufa Fal (Poatje).

Među internacionalnim kandidatima za draft rođenim 1996 – Srba tek u naznakama. Prva dva mesta zauzimaju igrači FMP-a i Mega Leksa, ali to su Džona Bolden i Alfa Kaba. Od nama poznatih imena tu su još Marko Arapović (Cedevita, 6.), Zoran Nikolić (Budućnost, 9.), Kenan Karahodžić (Partizan/Unikaha, 11.), Aleksa Ilić (Budućnost, 18.), Luka Božić (Zagreb, 20.), Petar Popović (Budućnost, 26.) i na 31. mestu konačno jedan momak koji bi jednog dana mogao zaigrati za reprezentaciju Srbije – Radovan Đoković iz Mege.

Za nijansu je bolja situacija u generaciji onih koji su se rodili 1997. – van SAD (na drugom mestu je igrač Mega Leksa, Slovenac Vlatko Čančar). Osamnaesti je bek Partizana Vanja Marinković, na 38. mestu je Vojislav Stojanović, koji je napustio Crvenu zvezdu i sad je igač italijanskog tima Kapo D’Orlando, a 41. je Stefan Peno (Barselona).

Najzad – generacija 1998. Tračak nade: Boriša Simanić (Crvena zvezda) je 11. internacionalac, a Aleksa Radanov (FMP) osamnaesti. Ubedljivo prvi je Francuz Ntilikina, a Nemac Kostja Mušidi (Mega Leks) je deseti. Na lepom 17. mestu je igrač Vršca – Bugarin Jordan Minčev.

Kako trenutno stoje stvari, nećemo imati ozbiljnog kandidata za draft ne samo ove, nego ni narednih nekoliko godina. Ako Simanić i Dobrić ne demantuju američke prognoze, i ako ne zasija neko novo ime u našoj košarci. Ali posle katastrofalnih rezultata naših mladih selekcija – to je u ovom trenutku nerealno očekivati. Bilo bi lepo da se ovim problemom ozbiljno pozabavi Košarkaški savez Srbije. Ne zbog drafta i američkih prognoza, nego zbog budućnosti naše košarke.

Photo:FIBA