Naš poznati  novinar Aleksandar-Saša Miletić zajedno sa Institutom Servantes u Beogradu i konzulatom španske ambasade, uspeo je da pripremi i organizuje vrlo zanimljivu izložbu i izda katalog  “JUNACI SPORTA – KUĆA SLAVNIH SRPSKOG SPORTA U ŠPANIJI”‘.

Izložba je svečano otvorena 5. jula 2018. u prostorijama  Instituta Servantes, preko puta česme u Knez Mihajlovoj ulici. Otvaranju je prethodilo predstavljanje kataloga u svečanoj sali Instituta, gde je Saša  Miletić objasnio kako je došlo do ove divne saradnje. Na skupu je govorio i direktor  Instituta Servantes, gospodin Enrike Kamačo. On je objasnio kako je došlo do ove zanimljive izložbe. U Njujorku je, pre dve godine, na inicijativu Raula, nekadašnjeg fudbalera Real Madrida, i Instituta Servantes organizovana izložba i katalog “Junaci sporta – Kuća slavnih španskog sporta u SAD”. To je izazvalo veliko interesovanje i zadovoljstvo ne samo hispano populacije u Njujorku, već i mnogo šire. Izlozba je bila veoma posećena i u potpunostoi opravdala svoje postojanje.

Mislim da je, iz mnogo razloga, veoma lepo i korisno što se nešto slično desilo i kod nas u Beogradu. Jedan od najvažnijih je da je u Beogradu Institut Servantes, kao spona kulture dve prijateljske zemlje, otvoren mnogo pre nego u nekim drugim evropskim državama. Direkcija i profesori ovog Instituta  ponosni su što u upitnicima polaznika kurseva španskog jezika stoji da se upisuju  iz ljubavi prema ovom jeziku, a manje iz potrebe, kao što je to slučaj, na primer, sa engleskim ili u poslednje vreme sa nemačkim jezikom.

Direktor Kamačo je prepoznao koliko smo mi sportska nacija, a vrlo dobro zna koliko je naših sportista i stručnjaka  sa velikim uspesima radilo u velikoj Španiju. Imala sam čast, da kao dugogodišnji žitelj Španije, kažem nešto na otvaranju. Posebno sam istakla da me raduje što nikada nisam čula  za neku aferu, ili skandal u vezi sa našim sportistima u Španiji. Naprotiv.

Hvale nas da brzo naučimo jezik, da se dobro uklapamo u način zivota, što je osnovno vaspitanje, da smo  od  1960. mnogo učinili za razvoj  sporta u Španiji. Rekla sam da je čak i Frankov režim prepoznao vrednosti naših trenera i sportista, i da je dozvoljavao da naši treneri, naravno uspešno, rade u najvećim španskim klubovima. Ne bih da nabrajam, lista je predugačka, ali treba podsetiti da je vrata otvorio Miljan Miljanić, a posle njega trag u španskom fudbalu ostavili su Vujadin Boškov i Radomir Antić, jedini trener koji je trenirao tri najveća kluba u Španiji – Real Madrid, Atletiko Madrid i Barselonu. U košarci je nemoguiće zaobići rad Ranka Žeravice, Svetislava Pešića, Božidara Maljkovića, Željka Obradovića, Duška Ivanovića, Moke Slavnića, Mikija Vukovića, pa i moje malenkosti u ženskom  timu Saragose. Plus brojni rukometaši, vaterpolisti, odbojkaši… Ako  sam nekoga nekoga izostavla izvinjavam se, slučajno je…

Bilo nas je, i još uvek nas ima u španskom sportu. Možda ne kao nekad, ali tu smo i dalje, da budemo most između dve zemlje. Trebalo bi mi  mnogo prostora da pomenem sve naše sportiste koji su bili sjajni ambasadori Jugoslavije i Srbije u Španiji. Na ovoj izlozbi, kroz fotografije agencije Efe, istaknut je samo deo, ali i to je  dovoljno za divljenje.

Meni je bilo posebno drago kad sam kao trener ženske ekipe Saragose osvojila Kup kraljice. Kažu da je to bio prvi trofej nekog našeg košarkaškog trenera u Španiji! Tada je naš ambasador došao da mi lično čestita, i rekao da, kad odemo na prijem kod kraljice, pozovemo i njega….

Može da zvuči neskromno, ali gradonačelnik Saragose je, dok je je pozdraviljao ambasadora Jugoslavije, rekao da su za njih najveći ambasadori Jugoslavije porodice Antić i Žeravica.

S ponosom i sigurnošću tvrdim da smo svi ostavili duboke tragove u španskom sportu, pa se i danas  govori o “jugoslovenskoj školi”  u nekim sportovima, što je velika istina.

U izložbenom prostoru Institura Servantes bio je pre neki dan organizovan razgovor o ženskom sportu u Srbiji i Španiji. Nije bilo mnogo posetilaca, ali je razgovor bio veoma živ i zanimljiv, sa puno pitanja i interesovanja sa obe strane. Bilo mi je zadovoljstvo da učestvujem u toj diskusiji i bar pokušam da objasnim mnoge nepoznanice i dileme o našem i španskom ženskom sportu, sa mnogo zajedničkih osobina.

Lepo je što će ova izložba trajati do polovine septembra i što će mnogi posetioci moći da uživaju u ovom vremeplovu, lepim fotografijama i objašnjenjima o naši sportistima i trenerima koji su uspeli u Španiji. Nije bilo moguće obuhvatiti baš sve, ali i ovo jasno pokazuje  koliko smo veliki u sportu iako dolazimo iz male zemlje.

Lolo Sainz, nekadašnji selektor španske košarkaške reprezentacije, davno je rekao:” Treba da molimo boga da se ne razdvajaju sovjetske i jugoslovenske republike. Pošto svi imaju kvalitet, mi ostali nećemo doći ni do papirnatih diploma”. U međuvremenu se, dobrim delom i zahvaljujući našim sportistima i trenerima, digao i španski sport.

Photo: Institut Servantes