Običaj na ovom našem sajtu je da utorkom dajemo pregled dešavanja u ABA ligi. S obzirom da u ponedeljak nije igrana nijedna utakmica, i da se sve najvažnije desilo znatno ranije, to ćemo kraći rezime dešavanja na Jadranu ostaviti za kraj, i pozabaviti se onim najbitnijim u ovom trenutku. A to je smena Saše Đorđevića sa mesta trenera u Virtusu.

Prvo, vest je iznenadila sve, čak i kompletnu košarkašku Italiju. I sigurno je da dve tehničke i isključenje koje je Saša dobio u nedelju protiv Sasarija nisu razlog za njegovu hitnu smenu.

Čak se usuđujem da kažem da je smenjen i nekoliko dana ranije. Tačnije, kad su okončani pregovori oko dolaska u Virtus najveće italijanske košarkaške zvezde, Marka Belinelija. Ovaj 34-godišnjak vratio se kući, u Bolonju, posle čak 14 sjajnih sezona u NBA ligi. Tamo je igrao za Golden Stejt, Toronto, Nju Orleans, Čikago, San Antonio, Sakramento, Šarlot, Atlantu i Filadelfiju. Ukupno 860 NBA utakmica. Prosek poena 9,7.

Takav igrač ne potpisuje za Virtus bez određenih uslova. Ne mislim samo na materijalne. Zato ne isključujem da je Belineli imao i ideju ko bi ga u Virtusu mogao trenirati, i da ta ideja nije bila Saša Đorđević. Potvrdu za ovakvu sumnju nalazim i u činjenici da je Belineli bio u sastavu Virtusa na pomenutoj utakmici protiv Sasarija, ali da uopšte nije ulazio u igru. Naravno, to je odluka trenera, a odmah posle utakmice uzburkala se košarkaška Italija pre svega zbog toga. Zašto su ga dovodili kad ga drže na klupi – to je bilo najčešće postavljano pitanje. Retko ko, možda čak niko, nije se sećao da je Belineli, kako bi to mi ovde rekli – “dvostruki preletač”. Svoju košarkašku karijeru počeo je u Virtusu, u Bolonji, ali je sa 17 godina promenio dres. Prešao je u redove gradskog rivala Fortituda. To se u košarkaški strogo podeljenoj Bolonji shvata otprilike kao kad bi neko ovde prešao iz Zvezde u Partizan. A evo sad se vratio. To se čak ni na relacijama Zvezda-Partizan nije skoro nikad dogodilo, a opraštalo – ma ni govora!

Marko Belineli je dres Fortituda nosio od 2003. do 2007, a u sezoni 2003-04 as rivalskog Skavolinija bio je – niko drugi do Saša Đorđević. I 2005. je Saša igrao u Italiji, te sezone je završio karijeru kao član milanske Olimpije.

I još nešto. Ovaj put nema nikakve veze sa Belinelijem, nego sa nekom čudnom tradicijom koju “gajimo”. Saša Đorđević je bio poslednji aktivni bivši selektor reprezentacije Srbije. Doduše, nije ih bilo mnogo od osamostaljenja naše države 2006. – samo četiri. Prvi, Zoran Slavnić, odavno ne radi, pretpostavljam da je u košarkaškoj penziji mada znajući Moku ne mogu da zamislim da bi on ikad pristao na penziju. Njegov naslednik na klupi reprezentacije Srbije bio je Dušan Ivković, koji već godinama uživa košarkašku penziju. Evo sad im se pridružio i Saša Đorđević, istina ne u penziji nego kao trener bez angažmana. Četvrti, Igor Kokoškov, pored našeg nacionalnog tima trenira i turski Fenerbahče.

Ako bi se bavili još daljom istorijom, i napravili rezime svih naših selektora od 1992. kad se država zvala SR Jugoslavija, zaključno sa 2006. i krajem Državne zajednice Srbije i Crne Gore, dolazimo do zaključka da je aktivan u klubu još samo jedan – Duško Vujošević (u rumunskom Klužu). Ostali su: Dušan Ivković (1992-95), Željko Obradović (1996-2000), Svetislav Pešić (2000-02), Dragan Šakota (2006), već pomenuti Moka Slavnić i na kraju Đorđević. Zajedničko im je svima da trenutno nijedan ne radi. Nemam nikakav zaključak povodom ovoga, samo navodim kao kuriozitet.

ABA: Crnogorci slave

Kao što sam obećao, reč-dve o ABA ligi.

Za nama je vikend u kome su snage odmerili najbolji srpski i crnogorski klubovi. Bilans je 2-0 za Crnu Goru. Poraženi su i Crvena zvezda (od Budućnosti), i Partizan (od Mornara). Koš-razlika nije baš impresivna, ukupno samo plus 3 za Budućnost i Mornar, ali sasvim dovoljno da se uknjiže važni bodovi.

Budućnost se u Beogradu predstavila kao tim koji znalački predvodi sjajni plejmejker Džastin Kobs. Iako onako proćelav izgleda starije, a i utisak je da je već mnogo godina na košarkaškom nebu, Kobsu je 29 godina. Rođen je u Los Anđelesu, a završio je Univerzitet Minesota. Nije prošao na draftu 2014, pa je potpisao za VEF iz Rige. Ovaj klub ne treba mešati sa ASK, takođe iz Rige, koji je bio prvi pobednik Kupa evropskih šampiona 1958, a taj uspeh je ponavljao i u sledeće dve sezone.

Kobs se iz Rige ubrzo preselio u Nemačku (Fraport), pa redom u Tursku (Istanbul), ponovo Nemačku (Bajern), Francusku (Gravelin i Le Man) da bi se skrasio na Jadranu. Najpre kao igrač Cedevite, potom i Budućnosti. U Podgorici je primio i crnogorsko državljanstvo. Debitovao je za nacionalni tim Crne Gore u februaru ove godine na utakmici protiv Velike Britanije.

Na utakmici sa Crvenom zvezdom ovaj Amerikanac je ubacio za njega skromnih 11 poena, ali je znalački vodio svoj tim. Radio je sve na terenu, skoro kao njegov bliski rođak Rasel Vestbruk, zvezda Oklahome.

Photo: Eurocup, ABA