Na Zlatiboru je u utorak, dodelom nagrada, zatvoren 8. međunarodni festival sportskog filma. Slogan ovogodišnje smotre bio je u „U slavu filma i košarke“ a sasvim je opravdan projekcijom čak 8 filmova kojima je tema bila košarka. U konkurenciji su bila 42 filma iz 22 zemlje ali pošto je ovo košarkaški sajt zadržaću se na filmovima kojima je tema bila basket.

Nagradu „Dinko Tucaković“ za najbolju režiju dobio je srpki reditelj Ivica Vidanović (na slici), autor filma “Zlatni momci sedamdesete“ za koji je scenarist bio kolega novinar Aleksandar Miletić. Originalnom rediteljskom idejom Vidanović je spojio dve priče, jednu tragičnu i drugu sa srećnim krajem, u jedno sjajno dokumentarno svedočanstvo. Film počinje sećanjem na Radivoja Koraća i njegovu saobraćajnu nesreću sa tragičnim posledicama, 2. juna 1969. godine, a završava se, uz niz sećanja aktera, trijumfom košarkaške reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, maja 1970. Bez legendarnog „Žućka“, ali i za njega.

Nagrada za najbolji igrani film pripala je ostvarenju „Tri sekunde za večnost“ ruskog reditelja Antona Megerdičeva. Jedna od najvećih sportskih drama na olimpijskim igrama, finalni susret SSSR-SAD 1972. u Minhenu, ispričan je filmskim jezikom, sa neizbežnim dramaturškim doterivanjima, ali istovremeno i kao trajni dokument o jednoj sportskoj drami, njenim junacima i tragičarima. Film je oborio sve rekorde gledanosti i prihoda u Rusiji.

Nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film (u trajanju više od 40 minuta), žiri je dodelio hrvatskom filmu „Uvik isto“ rediteljke Slavice Šnur, koja je i scenaristkinja ovog dela. Film je priča o neizmernoj ljubavi u košarkaškoj porodici Šarić, čiji je najistaknutiji član Dario, igrač u NBA , ali  govori i o igračkim danima Dariovog oca Predraga, koji je u Šibenki igrao uz Dražena Petrovića, o majci Veselinki, koja se takođe bavila košarkom, kao i sestri Dani,takođe bivšoj košarkašici, koja sa ocem čini dvojac u porodičnim košarkaškim nadmetanjima. Posebno su upečatljive scena tog porodičnog duela „dva na dva“ u kome je Predrag Šarić, zbog težine i godina, stalno „u tri sekunde“, ali baka koja „sudi“ toleriše.

Žiri je takođe odlučio da dodeli i više specijalnih priznanja:

– Arijani Saračević Helać za film „Bosna-40 godina titule evropskog šampiona“, za emotivno i uverljivo dokumentarno podsećanje na prvi trijumf jednog jugoslovenskog tima u nekadašnjem Kupu šampiona, današnjoj Evroligi. Divno podsećanje na put do titule uz svedočanstvo mnogih aktera na čelu sa trenerom Bogdanom Tanjevićem.

– Filmu „Duh Tel Aviva“, u produkciji katalonske TV3. Autori filma okupili su igrače koji su postali prvaci Evrope i zabeležili njihovo sećanje na trijumf Huventuda iz Badalone 1994. u Tel Avivu, sa Željkom Obradovićem na trenerskoj klupi.

Na festivalu su još prikazani košarkaški filmovi „Simfoija u žutom!“ (o dve uzastopne evro titule košarkaša Makabija), „Bogdan“ (dokumentarac Slobodana Šarenca i M. Ratkovića o Bogdanu Bogdanoviću i srpskoj koloniji u Sakramentu) i “Vlade Divac”, autorke Miljke Ćurčić, snimljen povodom njegovog spektakularnog kraja karijere u Prijepolju u prisustvu brojnih gostiju. Povod je skorašnji ulazak Vlade Divca u „Hall of fame“ u Springfildu.

Glavnu nagradu ipak je odneo film sa fudbalskom temom. „Gran pri“ je dodeljena filmu „1-0, Zvezdino prvo finale“, autora Milana Stojiljkovića i Stivena Sirete. Divno filmsko podsećanje na put Crvene zvezde do finala Kupa UEFA 1979. i nesrećnog poraza u poslednjem meču, posle jednog nepostojećeg penala. Sekvence iz pobeda nad Dinamom Berlin, Sportingom iz Hihona, Arsenalom, Vest Bromvič Albionom i Hertom podsećaju na jednu veliku generaciju igrača u crveno-belim dresovima i njihovog legendarnog trenera Branka Stankovića. Poučna priča o veri u sebe, o spoju talenta i rada, o odnosu trener-igrači od početnog nerazumevanja do kasnije maksimalne zahvalnosti samih igrača zbog svega čemu ih je „Bata Stane“, kako su ga zvali, naučio.

Festival je, negujući lepu tradiciju, dodelio i nagrade za životno delo koje su ove godine dobili legedarni košarkaš i funkcioner Borislav-Bora Stanković, fudbalski i filmski radnik Dobrivoje Tanasijević – Den Tana, rvač Branislav Simić, košarkaški trener Bogdan Tanjević i glumac Gojko Mitić koji se proslavio igrajući indijanskog poglavicu Vinetua u vesternima istočnonemačke proizvodnje.