Tamo negde početkom prošle jeseni moj prijatelj i kolega Vlada Stanković je prognozirao da će Crvena zvezda imati u Evroligi ove sezone sigurno deset pobeda, možda i koju više. Evo, šest kola pre kraja crveno-beli su ispunili tu njegovu prognozu, a u nastavku sezone mogu je i obilato premašiti. To i dalje ne znači da će biti u konkurenciji za Top 8, ali pobeda protiv Unikahe (80-76) je jasan znak da je tim izašao iz krize. Koja je, po svemu sudeći, trajala kratko, kraće nego što su mnogi mislili.

Naradili su se igrači Zvezde onoliko protiv ekipe iz Malage koja igra agresivnu odbranu. To od njih zahteva trener Plaza, a ništa mu drugo nije ni preostalo u situaciji kad mu je ključni igrač Nemanja Nedović bolestan, a druga zvezda tima Šermadini rovit. Uzdao se u odbranu, i umalo da pogodi. Malo je nedostajalo, Unikaha je pošteno pritisla domaćina i da je utakmica potrajala još minut-dva ko zna kako bi glasio konačan rezultat.

Pobedu domaćina izneli su najiskusniji – Ročesti, Bjelica, Lazić i Feldin. Uz ključno prisustvo Pere Antića, čiji doprinos statistika ne može izmeriti. Na kraju ispade da nije valjao ništa, ali bez njega na parketu teško da bi se savladao ovako ozbiljan protivnik.

U situaciji kad je Zvezda skoro izgubila takmičarski motiv, i kad su veterani malo pali opterećeni napornom sezonom, očekivao sam da će baš u ovoj utakmici dati sve od sebe da se nametnu igrači iz drugog plana. Dobrić, Janković, Omić, Enis… Ništa od toga. Neki od njih imali su blistavih trenutaka tokom sezone, ali ništa nisu pružili u kontinuitetu (Omić i manje od toga). Pružila im se šansa kad su „matorci“ bili umorni i bezvoljni, ali nisu je iskoristili. Može mi neko pričati bajke o njima, ali kad se ne potrudiš u ovakvoj situaciji – ne znam kad ćeš. Ovo ne važi za Lesora, on je bio slabiji nego obično ali ima jako opravdanje. Njegovi roditelji bili su u dvorani „Aleksandar Nikolić“, prvi put su došli u Beograd da vide kako im igra sin, pa je dečko hteo da ih impresionira, a ispao je totalni ćorak. Sledeći put će valjda biti bolje, i ovo je neko iskustvo.

Drago mi je da su se saigrači konačno setili da u ekipi imaju jednog iskusnog asa kakav je Milko Bjelica. Već sam pomislio da je ovaj 33-godišnjak potpuno zaboravljen negde tamo krajem decembra, i da će mu se ponoviti prošlogodišnja sezona kad je odlično počeo, a onda padao kako se bližio jun. Dobro je da je i on aktivnije učestvovao u igri, ali i da su ga ostali primećivali na parketu. Pre svega Ročesti, nekad njegov saigrač iz crnogorske reprezentacije. Njih dvojica bi trebali biti ubistveni i uigran tandem, i zaista mi nije jasno zašto su imali dvomesečni prekid „na vezama“.

Protiv Unikahe odličan je bio kapiten Branko Lazić, a komplimenti idu i na račun trenera Alimpijevića. Pre izvesnog vremena neko je lansirao priču kako su se njih dvojica sukobili, valjda potukli ili tako nešto. Obojica su to demantovali, ali izgleda da je i jednom i drugom dobrodošao jedan takav trač da dokažu kako je sve u redu. Lazić kao da je igrao iz inata, i bio je to onaj prošlogodišnji „LeBranko“. Prosto čovek da zažali što se češće ne zainate i on, i ostatak Alimpijevićeve družine.

Photo: Euroleague