Mršav, tačnije nikakav kapital nije izvukla Crvena zvezda iz 80 minuta igranja u Evroligi u razmaku od četrdesetak sati. Dva poraza matematički deluju porazno, ali zar je iko mislio da se Fenerbahčeu u Istanbulu može ponoviti slab dan kao nedelju dana ranije protiv Žalgirisa, dok protiv Panatinaikosa nijedan tim u Evropi ne može računati na pobedu, čak ni na domaćem terenu. Dakle – ispada da je sve što se dogodilo nekako normalno, i očigledno se nije desilo nikakvo iznenađenje koje bi obradovalo pristalice crveno-belih.

Međutim, ono što odmah pada u oči kad se pogledaju ove dve utakmice kao celina, a one to i jesu, jeste neverovatan pad Crvene zvezde u drugom poluvremenu. U Istanbulu su u drugih 20 minuta postigli samo 23 poena, u Beogradu protiv grčkog tima – 25. Očigledno nešto energetski nedostaje Zvezdi, nešto se dogodi posle prvih 20 minuta, a to može ići na dušu koliko iscrpljujućem sistemu takmičenja u Evroligi, toliko i pripremi igrača. Taj nedostatak energije bio je najuočljiviji kod najstarijih igrača na meču protiv Panatinaikosa. Pero Antić i Milko Bjelica završili su tu utakmicu sa mizernim indeksom 5 – ali zajedno. Antić 2, Bjelica 3.

Verovalo se da će Panatinaikos ipak biti lakši protivnik nego što se predstavio u Beogradu. Iz Atine su doputovali bez najboljeg igrača Kalatesa, prvog asistenta Evrolige u dosadašnjem delu sezone. Dodatnu notu optimizma davalo je verovanje da će Džejms Feldin biti posebno inspirisan protiv svog bivšeg tima. I jedno i drugo ispostavilo se kao tačno – ali samo u prvom poluvremenu. Gist, Singlton, Kej-Si Rivers i ostali tražili su Kalatesa po terenu, ali njega tamo nije bilo. A na drugoj strani Feldin je počeo baš žestoko, bio je nepogrešiv i dizao (nedovoljno popunjenu) dvoranu na noge. Međutim, onda se Markus Denmon setio da je on taj koji mora da zameni odsutnog Kalatesa, to je i počeo da radi i od tada je utakmica poprimila potpuno drugi tok. Posle serije 0-11 početkom treće četvrtine Panatinaikos se odlepio, i do kraja rutinski „ubijao“ igru. Na način kako to rade timovi u fudbalu kad čekaju da sudija odsvira kraj.

I pored poraza, u Zvezdinoj igri bilo je dobrih perioda, i lepih poteza. Branko Lazić se vraća u prošlogodišnju formu, Matijas Lesor pokazuje da je zver koja se nikad ne miri sa porazom, Nemanja Dangubić sazreva kao igrač reprezentativnog formata. Naravno, bilo je i loših momenata, u pamćenju ostaje beogradski debi Dilana Enisa kojeg bolje da nije ni bilo.

Panatinaikos je na kraju dobio meč sa šest poena razlike (63-69), a odlučile su trojke – ma koliko to smešno zvučalo posle pravog festivala promašaja viđenog u hali „Aleksandar Nikolić“. Grčki tim je ipak uspeo da nekako dogura do 33 odsto u tom segmentu (8 od 24), dok je Zvezda ostala na početničkih 19 odsto (5 od 26). Da je dala samo dve trojke više igrao bi se produžetak, ovako…

Ovako – treba gledati da se sledeće nedelje u Milanu, protiv Armanija, ne ponovi još jednom to prokleto loše drugo poluvreme. Trenutno beogradski tim ima pet pobeda i devet poraza, i nerealno je govoriti o nekim većim ambicijama. Ako su apetiti posle tri vezane pobede porasli, posle duplog neuspeha ove nedelje sigurno su splasli. Ali treba znati da liga nije još ni na polovini, svašta se može dogoditi u narednih 16 kola, pa bih zato ponovio po ko zna koji put ono što sam već napisao u vezi Zvezdinog učešća u Evroligi: sve je moguće.

Photo: Euroleague