Košarkaški klub Crvena zvezda pokrenuo je kampanju ne samo za prodaju sezonskih karata, već i za obnovu nekada vrlo popularnog članstva. Članskom kartom iskazuje se posebna ljubav prema klubu, članovi su i oni navijači koji ne moraju da idu na svaku utakmicu ali svojom legitimacijom, i simboličnom članarimo, iskazuju poštovanje i ljubav prema klubu.
Za promotera akcije odabrana je Zvezdana Popović. Nimalo slučajno. Ona je kćerka Nebojše Popovića, jednog ota četvorice otaca naše košarke. Nebojša je bio vlasnik članske karte br. 1 jer je u Zvezdi bio sve: osnivač, igrač. trener sa deset uzastopnih šampionskih titula (do 1955.), selektor, funkcioner u KSS i KSJ, predsednik u obe organizacije, novinar, urednik u JRT, šef pula na brojniom olimpijadama, delegat na utakmicama FIBA, predsednik njene Međunaroidne komisije…Teško je pobrojati šta je sve bio Nebojš,a a lako šta nije nikada – predsednik svoje Crvene zvezde! Zasluživao je mnogo više od mnogih koji su bili na čelu kluba sa Malog Kalemegdana, ali sticajem okolnosti nikada nije bio prvi čovek „svog“ kluba. I bez te funkcije, valjda jedine koju u košarci nije obavljao, ima posebno mesto u istoriji našeg basketa i, naravno, Crvene zvezde koja se svom velikanu odužuje i time što će čitav kompleks terena u kući crveno-belih nositi ime Nebojše Popovića.

Evo kako je, specijalno za Koš magazin, sve to doživela Nebojšina kćerka Zvezdana Popović koja je, kako sama kaže, bukvalno prohodala na Malom Kalemegdanu.

Članska knjižica br. 1
Piše: Zvezdana Popović

Često se pitam, da li su oni koji stvaraju istoriju svesni tih velikih i prelomnih trenutaka kojima se mi posle godinama divimo i proslavljamo ih, ili je to za ljude koji iz do tada poznatog prave iskorak u novo, tog trenutka to potpuno „normalno“ jer im je jedini logični put do ostvarenja njihove vizije ili cilja?
Ja sam dete jednog takvog vizionara, jer moj tata Nebojša Popović nije samo moj otac, nego je, kako kažu, otac jugoslovenske košarke. Vizionar koji je sa svojim drugarima Borom, Acom i Rašom jasno video titulu svetskog prvaka dok još nisu ni prvi koš na Kalemegdanu čestito napravili.
Jeste, na Kalemegdanu, u kolevci naše košarke, bez obzira na koje „naše“ mislimo.
I šta je uopšte Nebojša mislio kad je postavljao taj prvi koš na Kališu, (naravno, ne sam) ili kad je izmislio članske knjižice košarkaškog kluba „Crvena zvezda“, na čiji broj 1 je bio uvek tako ponosan? Da li je na samom početku znao, ili osećao, da postavlja temelj nečemu što je mnogo, mnogo veće od jednog igrališta ili knjižice?
Nažalost, ne mogu da ga pitam jer već više od decenije igra „nebesku“ košarku. Mogu samo da zamišljam kako pričam s njim:

Zvezdana : Tata, znaš li da je konačno Zvezda opet prvak države?

Nebojša: Ma sve sam video, tripla kruna a eto nije prošlo ni 20 godina od prethodne titule a već su uspeli.

Zvezdana: Ajde, ajde, nemoj sad opet tako cinično i crno, što bi rek’o čika- Bora.

Nebojša: Ali…

Zvezdana: Da, reći ćeš, da si samo realan. Znam ja tebe, crniš spolja „realno“ a iznutra blistaš od zadovoljstva što su opet prvaci, i to tako superiorno! Pa to je tvoja Zvezda !

Nebojša: Jeste, moja uvek bila i ostala.

Zvezdana: Nemaš ti džabe Zvezdinu člansku kartu broj 1.

Nebojša: Pa, nemam je.

Zvezdana: Kako, nemaš?

Nebojša: Pa, lepo, sine, nisam je ovde doneo! Ovde sam uveo druge, novije sisteme za učlanjenje a Zvezdinu knjižicu sam ostavio tebi na čuvanje.

Zvezdana: Ma, čuvam je ja, i da znaš da je nikom ne dam. Ali, moram da ti kažem nešto. Od pre neki dan imam dve Zvezdine knjižice sa brojem 1, jednu tvoju staru i jednu novu, svoju ali u tvoju čast.

Nebojša: Kako to, sine ?

Zvezdana: Lepo, Zvezda ponovo uvela članske karte, da se zna ko pripada Zvezdinoj porodici, i svečano mi je uručila za tebe i zbog tebe. Znaš simbolika broja 1…

Nebojša: Jeste lepo biti broj 1, ali sam ja valjda još nešto uradio u toj Zvezdi osim što imam člansku br. 1?

Zvezdana: Ma to svi znaju, da je od ukupno 16 Zvezdinih titula prvaka 10 tvojih.

Nebojša: Dobro da znaju jer su rezultati bitni, mada bih stvarno voleo, da me je za sve ove godine neko prestigao u titulama ili bar dostigao. Ajde, reci im neka malo rade na tome! I, sine, nadam se da me nisi brukala na toj svečanosti..

Zvezdana: O tata, zar još uvek ta rečenica!?

Nebojša: A ni Zvezdu nemoj da brukaš, Zvezdana!

Zvezdana: Pa valjda to samo ime garantuje…

.

Photo: privatna arhiva i kkcrvenazvezda