Nije Darušafaka morala da zabeleži svoju prvu pobedu u Top 16 fazi Evrolige baš protiv Crvene zvezde. Da je bilo sreće i hladnokrvnosti, mogao je meč da ode i na drugu stranu, ali ovako… Pošteno je reći da je turski tim odigrao pre svega sportski, jer realno je izgubio sve šanse za plasman u četvrtfinale. Ipak, igrali su na pobedu od prvog sekunda, i na kraju su bili nagrađeni. Demantovali su sve one širom Beograda koji su imali “dojavu” da se Darušafaka neće boriti, da joj je svejedno dobila ili izgubila, i da će Zvezda imati lak posao u Istanbulu.

A Istanbul kao da ove godine nije suđen crveno-belima. Posle ispuštene pobede protiv Efesa sada su drugi put kiksnuli. Sami su krivi jer nisu nametnuli svoj stil i ritam, nego su dozvolili da se igra onako kako to odgovara Darušafaki. Zato je utakmica ličila na mečeve Intera i Juventusa u zlatno doba italijanskog defanzivnog fudbala. Sve se svodilo na vrebanje i čekanje greške protivnika, a upravo to je odgovaralo turskom timu. Oni su na svojoj strani imali i lagani dašak koji im je davala sudijska trojka, što se uklapalo u spoznaju da je sponzor Evrolige isti kao i Darušafake – Doguš grupa. Naravno, nije bilo drastičnih sudijskih previda, ali sve kad se sabere – u jednoj relativno dosadnoj utakmici, bez skoro ijednog atraktivnog poteza, svirano je ukupno 43 faula. Domaćin je izveo 32 penala, gost 13, a ne bih se zakleo da je bila baš takva razlika u oštrini u korist tima iz Istanbula.

Zvezdine vedete pod koševima, Maik Cirbes i Kvinsi Miler, “na vreme” su bile zaustavljene penalima, pa su oba ova igrača dočekala poslednji period sa po četiri faula. Milera je očigledno opterećivala i temperatura sa kojom je i otputovao iz Beograda, ali činjenica je da ostatak tima nije bio na nivou, pogotovo kad se odlučivao pobednik. Dozvoliti protivniku da u poslednjem minutu utakmice, kod nerešenog rezultata, ima tri ofanzivna skoka, i na kraju pogodi pobedonosnu trojku je ono što bi svakog trenera izvelo iz takta, pa se čudim da je Dejan Radonjić ostao relativno smiren.

Jedini u Zvezdinom timu koji su odigrali na nivou bili su Kinsi i Štimac. Kinsiju izgleda prija turski velegrad, podsetio sam se njegove velemajstorske partije u jednom drugom dresu, ali isto tako u Evroligi, kad je svojevremeno šokirao Fenerbahče. Poluga Jović-Cirbes proradila je tek na kraju, a trebala je mnogo ranije, a Simonović, Lazić, Micić i Dangubić bili su vidno nervozni. Nije najjasnije zašto. Okej, protivnik je neinspirativan, ali takve ekipe se tuku majstorstvom, nikako se ne sme dopustiti da se utakmica odvija po njihovim pravilima.

Zvezda nije izgubila lepu šansu za čevtrtfinale, a malo joj je pomogao i Panatinaikos, koji je savladao Cedevitu u Zagrebu. Sa svim pobedama kod kuće crveno-beli mogu biti među četiri prvoplasirana tima u grupi, a već se nazire da bi ključna utakmica mogla biti u Zagrebu, u poslednjem kolu protiv Cedevite. Po svoj prilici, ta dva tima će se susresti i u polufinalu plejofa ABA lige, i njihovo rivalstvo će obeležiti predstojeće proleće.

Photo: Euroleague