AEK-Banvit 70-74. Utakmica Fibine Lige šampiona. Hala u Marusiju. Ista ona OAKA gde luduju navijači Panatinaikosa svake nedelje, što u prvenstvu, što u Evroligi. Sada je scenografija požutela, zbog AEK-ovih boja, ali čovek ne može da se otme utisku da se prikazuje film koji praktično nikoga suštinski ne zanima. Ako izuzmemo nekoliko činovnika i sudija koji rade za dnevnice, i nekolicina juniora koji na tvrdoj klupi sanjaju glavne role u budućnosti, čekajući kašičicu šanse da izađu na teren.

Čime su motivisani oni koji ulažu u klubove da igraju ovakve utakmice u takvom takmičenju?

Šta dobijaju ako pobede?

Pehar?

Eno na Plaki, ispod Akropolja, pehara na kilo. Lepi, pompezni, „zlatni“, a može da se napiše „Prvak Vasione“ – ako hoće platiša.

Dakle, to nije!

Možda se afirmišu mladi igrači, stiču iskustvo, pa kada dođe vreme naplati se ulaganje? Jok, more. Ni jedan mladi igrač nije dobio ni sekund prilike, a na AEK-ovoj klupi sede biseri sa NBA potencijalom. Nije moja ocena, ne bih se usudio da se uplićem u to, ali imam pouzdane informacije da su ih skauti evidentirali i deca leta provode po kampovima tamo gde treba! Da ne bude nagađanja, imena tih još uvek dečaka su Calburis, Moraitis, Rogavopulos, Atić… Ima ih još, ali ti nisu još ni za grejanje klupe.

Znači, ni to nije razlog da se u stravično praznoj dvorani angažuju onoliko kilovati, a da predhodno ekipa iz Turske plati avion, pa hotel, i dođe na „spektakl“ Champions league.

A, da! Kad već nema drugih motiva i razloga, verovatno će se igrati lepa, nadahnuta košarka sa pregršt lepih poteza, atraktivnih pasova, zakucavanja… Možda će treneri „postaviti“ igru tako da ono malo gledalaca uživa, pa sledeći put povede kumove i rođake da se kolektivno zabave?

Nije ni to!

Tvrdo, bezidejno, do bola klišeizirano… Da je naletela neka nepostojeća „košarkaška policija“ koja procenjuje domete, pamet, znanje i sve što uz to ide, oba trenera bi bila strogo kažnjena. Saša Filipovski bi novčano platio što nije dobio 20 razlike, a mogao je i da izgubi u samom finišu. Mnogo je teži slučaj trenera AEK-a Manolopulosa, koji bi verovatno bio krivično gonjen zbog ozbiljnih zločina prema igri koja ga hlebom hrani.

Striktno sprovedena strategija totalnog slepila za ono što radi protivnički tim, dezorijentacija u vođenje svoje ekipe, beskonačna tolerancija prema „divljanju“ pojedinaca, ali uprkos ili baš zbog svega toga – za 40 minuta nije ukapirao da mu momci iz Banvita iz iste šablonske akcije stavljaju koševe kad god požele.

Da li ovo zvuči kao apsurd?

Ako zvuči, onda je postignuta svrha trošenja tastature ovom prilikom.

Kome sve ovo treba?

Ok! Ako treba, neka pronađu načina da makar zvuči održivo i prihvatljivo.

Ovako, teško je naći trunku smisla u okeanu besmisla!

Photo: Printscreen