Olimpijakos-Panatinaikos 75-51.

Razlika od 24 poena, iako je ogromna kada igraju Oli i Pao, ni slučajno ne oslikava događaje tokom meča i ni približno ne ilustruje stepen nemoći „zelenih“ i superioronost tima iz Pireja.

Umesto nekog detaljnijeg opisa toka meča dovoljno će biti napomenuti par detalja iz prvog poluvremena, kada je u stvari čitava stvar i rešena.

U prvoj četvrtini igrači u „zelenim“ dresovima su postigli samo 4 poena, a u celom prvom poluvremenu 11! U jednom trenutku, kada je Oli poveo 32:4, napravljena je serija od 27:0, a da su pritom „zeleni“ imali šut 2/22.

Čak je i negodovanje navijača iz Pireja, kada god se lopta nađe u Slukasovim rukama, utihnulo jer je bilo jasno da je onaj čudotvorac u crvenom dresu nestao u sivilu zelene boje.

Utisak je da Slukas i nije preterano forsirao, valjda svestan da prosto nema raspoloženja u njegovom timu da se ozbiljnije suprotstave Pirejcima.

Početak drugog poluvremena je nagovestio da bi Panatinaikos možda mogao i da se vrati u meč.

Počeli su da pogađaju neke šuteve, pre svega Grant (14) i Ernangomez (15), ali sve je bilo kratkog daha. Treba reći da su igrači Olimpijakosa pogađali baš onda kada je bilo potrebno da razlika ostane na komotnoj distanci.

Skor se spustio na manje od 20 poena otprilike tri minuta pre kraja meča (67-48), i to je bio maksimum „zelenih“ sinoć u finalu Super kupa.

Ergin Ataman je, posle početnih pokušaja da se „umeša“ u događaje na terenu, krajem prvog poluvremena klonuo duhom i deprimirano sedeo na klupi. Čak ni tokom tajm-auta trener Panatinaikosa nije unosio energiju koja bi mogla da prene momke. Moguće da je shvatio da je bolje da ne pritiska previše sinoć, nego da nekako neutrališe osećaj inferiornosti koji je bio očigledan i bio bi opasan ako se useli u memoriju igrača.

Ergin Ataman, trener Panatinaikosa

Na drugoj strani, Barcokas i Larendzakis baš nemaju mere u aktiviranju svojih ličnih vulkančića. Protest i negodovanje je konstanta u njihovom ponašanju i to već postaje iritirajuće.

Ako je ikada trebalo pokazati malo širine, onda je ovo bila prilika na Rodosu. Sve je bilo jasno već na početku, ali Barcokas je na svaku odluku sudija utrčavao u teren, mahao rukama i pravo je čudo što nije dobio tehničku. Larendzakis (20 p.) je odigrao dobru utakmicu, ali nije propuštao priliku da se na 25 razlike unosi u lice protivničkim igračima, zabavlja publiku ironičnim osmesima i demonstrira višak energije kada nije bilo razloga.

Jorgos Barcokas, trener Olimpijakosa

Dimitris Janakopulos, vlasnik Panatinaikosa, na svom omiljenom instagramu je čestitao „na zasluženoj pobedi večitom rivalu“ i optimistički najavio „idemo dalje“.  Šta je drugo prostalo čoveku koji je duboko zavukao ruku u džep želeći da vrati klub u sam vrh evropske košarke.

Za kraj jedan detalj koji govori o atmosferi u Olimpijakosu.

Kada je primio trofej, kapiten Papanikolau je prišao treneru Jorgosu Barcokasu i predao mu ga uz napomenu „trener je ovo najviše zaslužio“.

Lep gest „šefa svlačionice“ prema „najboljem treneru Evrope u poslednje tri godine“, kako je naknadno izjavio novinarima.

Za šest dana, na evroligaškoj premijeri isti timovi će se sastati u renoviranoj OAKA areni u atinskom Marusiju.

Photo: X