… Iskreno se nadam da virus neće mutirati i postati još ubistveniji, pa da sledeći tekst o ABA ligi naslovim “Pred pomorom”.

Elem, desetak dana pre odluke Evrolige da li će se to takmičenje nastaviti, i u kakvom formatu, sa mnogih strana stižu glasovi da rukovodstvo ABA lige čeka šta će reći Evroliga, pa da i samo donese odluku. Ako je zaista tako, a čini se da jeste, moj kolega Vlada Stanković je postavio ispravno pitanje: a kada će se to odigrati ono jedno preostalo kolo regularne sezone, i najavljivani Fajnal for? Evroliga i Evrokup su zauzeli sve termine u julu, tako da bi Partizan i Crvena zvezda mogli igrati nastavak ABA tek u avgustu. Realno – od toga nema ništa.

Drugo pitanje koje muči sve kad je u pitanju ABA liga jeste: ko će dogodine u Evroligu? Odgovor na ovo je lakši. Naime, ABA liga ima u Evroligi tretman “wild card” i o njenom predstavniku odlučuje poziv iz Barselone. Tako da je maltene svejedno da li će se prekinuto regionalno prvenstvo nastaviti, ili ne. Neka pozivnica će stići, to je čvrsto obećao Djordi Bertomeu, a posao rukovodstvu Evrolige olakšala bi činjenica da je ABA iznedrila svog šampiona. Kažem – olakšala, ali ta činjenica ne bi bila odlučujuća.

Ako se na kraju i dogodi da se ovogodišnja sezona i u Evropi i na Jadranu nekako završi, postavlja se pitanje sledeće. A o tome malo ko razmišlja.

Kako trenutno stoje stvari, dvoranski sportovi u celom svetu će se igrati bez prisustva publike sve dok se ne pronadje vakcina, ili dovoljno efikasan lek protiv koronavirusa. Ili dok neko, kao u Belorusiji, ne odluči da je sve OK, pa da fudbaleri završavaju zaraženi po bolnicama.

Ako se Evroliga i Evrokup budu igrali bez gledalaca, i po sanitetskim pravilima koja trenutno važe u Evropi, ili koja se najavljuju, biće to pravi finansijski Vaterlo za mnoge klubove, a pitanje je i koliko njih će uopšte pristati da učestvuje u takvim takmičenjima. Pod pretpostavkom da se ukine obavezni 14-dnevni karantin u svim zemljama Evrope, ostaće obaveza da svi koji ulaze ili izlaze iz zemlje imaju potvrde da su testirani i negativni na koronavirus. Te potvrde koštaće (najavljeno je) 6.000 dinara za izlazak iz Srbije, odnosno oko 200 evra po čoveku za povratak. Ako bi naš predstavnik u Evroligi putovao na utakmice sa delegacijom koja broji prosečno 20 ljudi (igrači, treneri i rukovodstvo), to bi po putovanju bio dodatni trošak od 5.000 evra. A takvih putovanja tokom sezone trebalo bi biti 17, što troškove penje na 105.000 evra.

Ovo nisu sva putovanja. Tu su i ona u ABA ligi, za koja važe ista pravila. Ako se usvoje brojni predlozi da ove sezone niko ne ispadne iz te lige, i da ona od jeseni broji 14 ekipa, to bi za svakog od pet srpskih predstavnika (Partizan, Crvena zvezda, FMP, Mega i Borac) značilo minimum devet putovanja (bez plej-ofa). U evrima, to je 45.000 po klubu. Za one koji se takmiče i u Evroligi, ili Evrokupu, to je već kumulativno pristojnih 150.000 evra.

Na svu sreću, u ovu računicu ne treba ubrajati i “obavezne” kazne našim klubovima zbog ispada navijača, jer na tribinama neće biti nikog. Medjutim, tek će činjenica da će se igrati bez publike finansijski pokositi sve učesnike. Kad je beogradska Štark arena puna, ona domaćinu donese prihod od stotinjak hiljada evra po utakmici. Uzmimo da je prosek ipak oko dve trećine Arene, bar u Evroligi i Evrokupu, što znači gubitak od oko 75.000 evra po svakoj odigranoj utakmici. U Evroligi se 17 puta igra kod kuće, tako da planirani deficit našeg predstavnika može dostići 1,275.000 evra. Na to obavezno treba ukalkulisati i troškove zakupa dvorane, pa možemo računati da je gubitak oko dva miliona evra. Plus onih prethodnih “već izgubljenih” 150.000 na lekarska uverenja.

To je trošak što se tiče evropskih kupova, ali tu je i izgubljeni prihod od utakmica ABA lige. Neka je tu Partizanov i Zvezdin prosek 3.500 gledalaca. I neka je prihod sa jedne utakmice otprilike deset hiljada, to ipak zajedno daje sifru od 90.000 evra za celu sezonu.

U sve ovo treba uračunati i izgubljeni prihod od pretplatnih sezonskih karata, jer – ko će uopšte prodavati takve karte za sezonu u kojoj je gotovo izvesno da će publici biti zabranjeno da prisustvuje?

Kad se sve sabere, ispada da bi unapred ukalkulisani gubitak trebalo da iznosi preko milion i po evra za klubove koji igraju i evropska takmičenja i ABA ligu. U ovo nisu uračunati dodatni troškovi za dezinfekciju, kao i pojačani sanitetski nadzor ne samo nad igračima, nego u celokupnom klupskom mehanizmu.

Ispada da bi se našem predstavniku u Evroligi više isplatilo da svoje utakmice bez publike igra u nekoj školskoj sali, ali to je nemoguće zbog strogih propozicija samog takmičenja. Evroliga propisuje veličinu dvorane, broj lica koja imaju neko zaduženje oko, i na samoj utakmici, naravno i minimalne budžete klubova koji se takmiče.

Posle svega napisanog, nije realno očekivati da će bilo koji klub, a pogotovo srpski, lako pronaći sponzora koji će biti voljan da pokriva ogromne gubitke, pogotovo u vreme predstojeće ekonomske depresije u kojoj će i eventualni sponzori biti suočeni sa teškim gubicima. U takvoj situaciji, mnogi će se preispitati da li im se isplati da igraju Evroligu, Evrokup, pa čak i ABA ligu.

Nažalost, ono što je realno očekivati jeste da se i u takvim takmičenjima dogodi da igrač ili trener nekog tima bude zaražen koronavirusom, pa da ceo tim ode u dvonedeljni karantin. Takvih slučajeva ima sijaset i sad, u vreme kad se nikakve utakmice ne igraju, pa je za očekivati da će ih tokom sezone biti još više. A ako samo jedan tim u Evroligi (ili ABA) ode u karantin to znači najmanje četiri odložene utakmice, produženje sezone, i tako u nedogled.

Ubedjen sam da o ovim problemima treba razmišljati mnogo pre nego o tome da li će se završnica ABA lige igrati u Beogradu ili Podgorici, da li je Mornar u ovom trenutku favorit br. 1 za titulu, i da li će Zadar ili Krka ostati u ligi odlukom za “zelenim stolom”.

Photo: ABA