Igraće se majstorica – to je sažetak večerašnje drame u dvorani “Aleksandar Nikolić”. Partizan je pobedio 70-67, a moglo je biti i obrnuto, kako god – najpravednije je da treća utakmica odluči ko će u finale plejofa. Ovaj meč nije ni izbliza bio kvalitetan kao prvi pre sedam dana, pogotovo nije bio tako efikasan (postignuto je tada preko 200 poena, istina uz produžetak). Bilo je suviše grešaka na obe strane, mnoge nisu mogle dobro ni da se vide jer je nekome palo na pamet da zapali baklju u sred dvorane posle čega se skoro celo drugo poluvreme igralo u izmaglici.

Pre mnogo godina sam pisao najave pred svaki plejof u NBA ligi, i uvek ponavljao ono što sam čuo da je negde izjavio Fil Džekson: povrede mogu biti odlučujući faktor. Često je tako i bilo, a čini mi se da je i ovaj duel Partizana i Crvene zvezde odlučila povreda startnog pleja crveno-belih Reglanda. Naravno, ne pada mi na pamet da tvrdim da bi sa njim u timu Zvezda pobedila, možda bi izgubila još ubedljivije, ali bilo je očigledno koliko nedostaje. Filip Čović ga je dobro zamenio u prvoj utakmici, ali za ovaj meč trener Partizana Andrea Trinkijeri je pripremio novu taktiku i za Čovića, i za njegovu prinudnu alternativu Riversa. Uz oprobani metod neutralisanja Odža to je trebala biti dobitna kombinacija. Još je preostalo “samo” da neko postiže koševe.

Trinkijeri je dobro promešao karte, bolje od svog kolege na suprotnoj strani Tomića, i utakmicu prosto dao u ruke Vanji Marinkoviću. Ovaj mu je uzvratio sa 18 poena, trojkama 3 od 6. Međutim, kad je u poslednjem minutu, kod minusa od jednog poena, trebalo pronaći meč-vinera, lukavi Italijan je upro prstom u onoga u koga verovatno niko u hali ne bi – u Markusa Pejdža. Amerikanac je dotle imao učinak ravan katastrofi, ali opet je trener verovao u njega. I dobio je pet poslednjih poena, trojku i dva sa linije penala. Na kraju je ispalo da je Pejdž, jedan od najslabijih u timu pobednika, odlučio ovu utakmicu.

Sve dotle činilo se da Marinković ne može jedini dovesti Partizan do pobede, i da će Zvezda slaviti ulazak u finale. Partizan je živeo od trojki (9 od 23, odnosno 39,1 odsto), a Zvezda od ofanzivnih skokova (9). U Partizanu je zakazao pikenrol tandem Renfro-Lendejl. Zajedno su iskombinovali samo 16 poena, pre svega zbog toga što se Renfro zaustavio na tri asistencije. Odnosno, zaustavili su ga u njegovoj uobičajenoj igri Zvezdini defanzivci.

Na drugoj strani, Milan Tomić nije dobio skoro ništa od visine i snage Majkla Odža (3 poena), ali ga je sigurno prijatno iznenadio Maik Cirbes, pre samo nekoliko nedelja skoro otpisan iz prvog tima. Nemac je ubacio 11 poena i stvarno je dobro igrao – sve do brljotine u poslednjem minutu i jedne “prodate” lopte. Još veću medveđu uslugu svom timu je napravio Stratos Perperoglu, koji je igru napustio posle dva nesportska faula. Čudno je da je tako iskusan igrač dozvolio sebi ovako nešto.

Sada su sve karte na stolu, i u narednih sedam dana će se vagati ko drži jače adute. Zvezda ima na papiru jači tim, njena imena su zvučnija, to su skuplji i iskusniji igrači nego Partizanovi. Imaće i prednost publike, ali Partizan će svakako igrati sa daleko manje opterećenja. To može biti odlučujuće, mada, ako bih se ja pitao, ipak bi rekao da će odlučiti… kako ono reče Fil Džekson? Ah, da – povrede.

Photo: ABA