Skoro 4 meseca posle poraza u četvrtfinalu “Kupa kralja” Baskonija se revanširala Barseloni. U prvom meču polufinala plejofa bila je ubedljivo bolja, pobedila  sa 25 poena razlike (86-61), povela sa 1-0 i opravdala ulogu favorita u ovom duelu. Pešićev tim se kako-tako držao samo u prvoj četvrtini (19-15 za Baskoniju). Na poluvremenu zaostatak je bio 19 poena (47-25), na kraju ubedljivih -25. “Barsa” je igrala bez povređenih Odriole i Pau Ribasa, sa rovitim  Adamom Hangom, ali ni to ne bi trebalo da bude opravdanje za težak poraz i bledo izdanje. Ubačen je samo 61 poen sa slabim procentima šuta, 36% za dvojke, 27% za trojke i očajnih 52% sa linije slobodnih bacanja (11-21).

Kad se doda i nadmoćnost tima iz Vitorije u skoku (41-35), dve više izgubljene lopte i izrazita inferiornost u broju asistencija (23 Baskonija, 11, Barselona) eto više nego dovoljnih objašnjenja za težak poraz. Ertel i Tomić, dva najbolja igrača Barselone, dala su po 7 poena, koliko i Hanga i Rejnolds, Klaver je dao 3 a jedini koji je prebacio 10 poena bio je Peteri Koponen (12). Vitorija je imala mnogo više raspoloženih igrača. Tornike Šengelija je bio očekivano dobar (13 poena, 5 skokova) ali ko je očekivao isto toliko poena Patrisia Garina? Janis Tima je takođe dao 13 poena, Boboa 11, Uertas 7 uz 4 asistencije… Baskonija je trojke šutirala 13/29 (44%), šut za 2 poena bio je 50% (18/36). “Barsa” će morati mnogo bolje ako pomišlja na finale, ali pitanje je da li može.

Za razliku od Barselone, Real Madrid je dan ranije bio siguran protiv novog Evroligaša Gran Kanarije. Pobedio je 88-70 sa Tavarezom kao liderom. Dao je 17 poena i uhvatio 7 lopti. Luis Kasimiro, trener tima sa Kanara, tačno je primetio da su bile “dve utakmice”, jedna sa Tavarezom na terenu (69-38 za Real), druga bez njega (19-32 za Gran  Kanariju). Pratio ga je Džejsi Kerol sa 16 (4/5 trojke).

Ekipa sa Kanara verovatno je bila umorna od meča u Valensiji dva dana ranije. Počela je dobro (12-4 u 5. minutu), ali nije mogla da izdrži u istom ritmu. Drugi meč je u utorak a obeležiće ga Felipe Rejes koji će odigrati 756. utakmicu u ACB ligi i izjednačiti rekord Rafe Đofrese. Debitovao je 4. oktobra 1998. u dresu Estudijantesa protiv Taugresa  i čuvao, pamti dobro, Miću Berića. S obzirom da namerava da igra i naredne sezone, sva je prilika da će nadmašiti i apsolutni rekord Đoana “Ćići” Kreusa koji je odigrao 778 ligaških utakmica, računajući i one pre starta ACB lige u sezoni 1983/84.

Od ostalih novosti beležimo nekoliko odlazaka trenera. Đoan Plaza posle 5 godina i 325 utakmica (najviše u istoriji Unikahe) napušta Malagu. Rastaju se takođe Fuenlabrada i Nestor “Će” Garsia. Fuenlabrada nastoji da zadrži hrvatskog veterana Marka Popovića još jednu sezonu. Manresa je dobila i drugi meč protiv Melilje u borbi za ulazak u ACB, sada vodi sa 2-0 i treba joj još jedna pobeda da se vrati u elitu. Serija se seli u Afriku (nije greška, Melija je španski grad na afričkom tlu), ali ako bude 2-2 majstorica će biti u Manresi. Kad je već reč o Manresi, ovog 4. juna navršilo se 20 godina od njene titule prvaka, jedne od najvećih senzacija u istoriji španske košarke. Opširnije o tome čitajte na našem sajtu sutra.

Foto: Radost igrača Baskonije (ACB)