Te 1998, posle 34 kola regularnog dela, plasman u ACB ligi bio je ovakav: 1. Tau Keramika 27-7, 2. Real Madrid 25-9, 3. i 4. Estudijantes i Huventud sa po 24-10, 5. i 6. Barselona i TDK Manresa sa 21-13, 7. Pamesa Valensija i 8. Unikaha imali su bilans od 20 poneda i po 14 poraza. Razumljivo, najveće šanse za titulu davane su ekipama sa prednošću terena a one od 5. do 8. mesta bile su, takoreći, unapred otpisane. Četvrtfinale je samo polovično potvrdilo prognoze, Tau je sa 3-0 elimnisao Unikahu, dok je Real Madrid sa 3-1 bio bolji od Pamese. U preostala dva duela slavili su slabije plasirani timovi, Barselona je sa 3-1 nadvisila lokalnog rivala Huventud, dok je najveće iznenađenje napravila TDK Manresa izbacivši Estudijantes takođe sa 3-1. Ključna je bila druga utakmica u Madridu koju su gosti dobili 87-85, izjednačili na 1-1, a onda kod kuće dobili obe preostale utakmica (80-66, 94-84).

Bez obzira na lep rezultat u četvrtfinalu, rekao bih da niko u tom času ne bi stavio neku paru na TDK kao budućeg šampiona. Real Madrid je, sa Dejanom Bodirogom kao MVP regularne sezone, bio apsolutni favorit u polufinalu. Iznenađenje je nagovešteno u prvom meču, Real je 15. maja 1998. deklasiran na svom terenu 67-87! Bobi Martin (17), Alberto Ereros (16) i Dejan Bodiroga (15) bili su nedovoljni za raspoloženi i kompaktni tim iz Manrese. Lider katalonskog tima bio je Đoan „Ćići“ Kreus koji je tada imao… 41 godinu! Igrao je maestralno i bio neprikosnoveni lider. U tom prvom meču dao je 14 poena uz 3 skoka i 4 asistencije, ali snaga TDK Manrese bila je u timu. Derik Alston je imao dabl-dabl učinak (18 poena, 12 skokova),, Brajan Salier 16+6, Herb Džons 15+7, Pere Kapdevila 15+3, a svoj doprinos dali su Heus Lazaro, Pako Vaskez i Đordi Singla. Manresa je pogodila 13 trojki iz 27 pokušaja, što daje sjajan procenat od 48%.

Senzacija je bila na pomolu kada je Manresa dobila i drugi meč u Madridu (80-77). Dejan Bodiroga je dao 26 poena i imao po 3 skoka i asistencije, ali Manresa je imala Derika Alstona (24 poena, 6 skokova) i, naravno, Ćićija Kreusa koji je na terenu proveo 34 minuta sa učinkom od 14 poena i 3 asistencije. Real se za trenutak vratio dobivši treći meč u Manresi (84-79) zahvaljujući Bodirogi (23) i Albertu Ererosu (21), ali košarkaška bajka iz Manrese imala je srećan kraj za domaćina. Dobili su 4. meč 95-82 i u velikom stilu ušli u finale. Herb Džons je sa 28 poena i 10 skokova „uništio“ goste iz Madrida, Salijer je dodao 22 poena a neumorni Kreus 13 uz 5 skokova i 3 asistencije.

U drugom polufinalu Tau Keramika je isparšila Barselonu sa 3-0, i ušla u finale kao veliki favorit. Šok je usledio već u prvom meču, igranom 29. maja u Vitoriji. Gosti iz Manrese slavili su, posle produžetka, sa 95-83! Briljirao je Brajan Salijer sa 31 poenom i 9 skokova, pratili su ga Kreus sa 17, plus 5 skokova i 5 asistencija. Kreus je igrao 41 minut! Odličan je bio i Derik Alston sa 21 poenom i 9 uhvaćenih lopti, dok je Pere Kapdevila dodao 13 poena. Na klupi Tau Keramike sedeo je Serđo Skariolo, a u timu su bili Miroslav-Mića Berić, Horhe Gabahosa, Elmer Benet, Lusio Angulo, Pat Burk, Santi Abad, Brent Skot…

Domaćin je dobio drugi meč 75-67 (Berč 20 poena, 3/6 trojke) ali svima je bilo jasno da je čudo moguće, da prvak Španije može postati „pepeljuga“ iz Manrese.

Pretposlednji korak napravljen je 2. juna 1998. Posle teške borbe Manresa je pobedila 64-62. Berić je sa 17 poena bio najefikasniji na meču, ali to nije bilo dovoljno da se izbegne poraz. Alston i Salijer dali su po 16 poena, Vaskez 14, a Kreus je ostao na 5 poena pokazavši da tim ipak ne zavisi isključivo od njega.

Veliki dan male varoši, udaljene pedesetak kilometara od Barselone, bio je 4. jun. U dvorani „Nou Kongost“ bilo je 5.000 ljudi, ni igla nije imala gde da padne. Mića Berić je opet blistao, ubacio je 26 poena šutirajući trojke 4/4 , ali TDK Manresa je imala Kreusa, MVP finala, (17 poena, 5 skokova), Alstona i Kapdevilu (po 14 poena), Salijera (11), Džonsa (8), Lazara (5)… Imala je i sjajnog trenera Luisa Kasimira, koji je u subotu (2. juna 2018.) uveo Gran Kanariju u polufinale plejofa ACB i – u Evroligu. Nikada u istoriji španske košarke jedan tim iz tako malog grada kao što je Manresa (75.000 stanovnika) nije bio prvak, ali ponekad ne igraju veličina i budžet nego tradicija i srce. Trijumf TDK Manrese bio je pobeda košarke, rada, talenta, pobeda koja je vratila nadu u neke vrednosti koje se ne mogu kupiti. Tajna čuda bila je u relativno jeftinim a dobrim strancima, lideru u liku Đoana Kreusa, solidnim domaćim igračima, odličnom treneru i publici koja je u svakom meču nosila veliki tim iz male varoši.

ACB liga u ponedeljak 4.juna ovim videom obeležila 20 godina od trijumfa TDK Manrese:

https://www.youtube.com/watch?v=To8_NLYknNc

U mojim sećanjima ta titula Manrese uvek će biti u Top 5 raznih košarkaških čuda, poput trijumfa Jugoplastike 1989, Partizana, 1992 ili Limoža 1993. u Evroligi, ili pobede Nemačke na EP 1993.

Photo: Privatna arhiva