Pitanje broj 1: Šta zajedničko imaju Ljulj, Oriola, Mark Gasol, Rabaseda, Vili i Huanćo Ernangomez, Kolom, Klaver, Beiran, Rudi Fernandez, Ribas i Riki Rubio? Odgovor je relativno lak: oni su prošle godine u Pekingu osvojili za Španiju titulu svetskog prvaka.

Pitanje br. 2 je, varujem, malo teže: Šta (još) zajedničko ima ovih 12 igrača ? Evo  odgovora: svi su ponikli u klubovima ACB lige! Rudi Fernandez, Pau Ribas i Riki Rubio počeli su u Huventudu, Klaver u Valensiji, Ljulj i Oriola u Manresi, Mark Gasol i Rabaseda u Barseloni… U kvalifikacijama, u onim čuvenim prozorima, igralo je 26 igrača od kojih su 25 ponikli u klubovima ACB. Ovo je priča o muškoj košarci, ali valja napomenuti da 12 klubova ACB imaju i ženske ekipe.

Poređenja se sama nameću. Nekada su naši klubovi bili permanentni izvor talenata, odlazak prvotimaca popunjavan je iz podmlatka. Danas broj stranaca i dovedenih igrača iz drugih klubova nadmašuje one koji su počeli u klubu. Izuzeci su, donekle, FMP i Mega, ali njihov osnovni cilj nije toliko sportski rezultat koliko prodaja. FMP, kao filijala Zvezde, sprema igrače za “crveno-bele”, a Mega ide od regiona do NBA. U narednoj sezoni imaće u Filipu Petruševu novu zvezdu o koju će se otimati najveći evropski klubovi.

U Partizanu je poslednji čisti “crno-beli” produkt Novica  Veličković. U mlađe, dovedene iz drugih klubova, spadaju Ognjen Jaramaz, Rade Zagorac, Uroš Trifunović… To je OK, i u starim, boljim vremenima “pecalo” se gde se moglo: Kićanović je nađen u čačanskom Železničaru, Todorić i Divac u Kraljevu, Praja Dalipagić u Mostaru, Boban Petrović u Kruševcu, Miško Marić u Užicu… Zvezda je Ducija Simonovića našla u Kraljevu, Zufera Avdiju na Kosovu, Zorana Lazarevića u Pirotu…

U Beogradu su (davno) kao igrači  stasali Zoran-Moka Slavnić i Dragan Kapičič (Zvezda), Moma Pazmanj i  Zoran Radović (OKK Beograd, pa Zvezda), na Crvenom krstu se posle Đurića, Čermaka i Ražnatovića  rodila šampionska generacija Radničkog (Jarić, Damnjanović, Ivković, Marović…)

Dovođenje igrača je legitiman i prirodan proces, ali nije loše ponešto i stvoriti. Lakše je kupiti, ponekad i jeftinije, pogotovo ako igrač doprinese osvajanaju trofeja. Ulaganje u mlađe kategorije je dugoročno i neizvesno. Nema garancije da će od talenta postati igrač, ali to je rizik posla.

Primer iz ACB pokazuje da se, na duži rok, ulaganje isplati. Pod uslovom da ima para za ulaganje u mlade, da ima strpljenja sa rezultatima i da ima trenera koji mogu da pomognu u razvoju igrača. Čini mi se da je pogrešno trenerima-početnicima, onima koji iz patika sedaju na klupu, poveravati mlađe kategorije. Dok nauče, ispustiće iz ruku neki biser ili čitavu generaciju. Idealno bi bilo da početnici stasavaju uz iskusnijeg trenera, da uče od starijeg kolegu, a ne da se uče na klincima.  

Španski klubovi su poznati kao kupci, ali postoji i druga strana medalje. Manje je vidljiva ali je jednako sjajna, ako ne i sjajnija. To je rad sa mlađim klategorijama. Neki, poput Reala i Barselone, i tu prednjače kupovinom maloletnih talenata, ali u većini klubova se ozbiljno radi na formiranju igraču. Jedna analiza pokazuje da u 18 klubova ACB lige o mlađim igračima brine 829 ljudi! To su treneri, koordinatori, medicinsko osoblje… Tradicionalno, klubovi sa najboljom “kanterom” (španski izraz za mlađe kategorije) su Huventud i Estudijantes. To potvrđuju i brojke. U prošloj sezoni u 18 klubova bilo je upisano 8.055 devojčica i dečaka, a na čelu liste je Estudijantes sa 1.850. Sledi Gran Kanarija sa 1.171. Tokom prošle sezone najaviše igrača poniklih u klubu imala je Unikaha, čak 11. Slede Manresa i Saragosa sa po 9, Huventud, Real Madrid, Gran Kanarija  i Betis sa po 8 itd. Ukupno je bilo 128 “kanteranosa” (sa ugovorima) i 163 stipendista. Najviše je igrača bez ikakvog ugovora, cifre idu  od 52 u Realu, do 1.850 u Estudijantesu.

Osim rada u klubovima, o budućim generacijama brine i ACB. Od 2004. u okviri finalnog turnira Kupa kralja organizuje se Mini-kopa, turnir najboljih kadetskih ekipa. Više puta sam prisustvovao utakmicama klinaca koje redovno prate skauti španskih, evropskih, pa i NBA ekipa. Na listi MVP igrača na Mini-kupu bili su, recimo, Riki Rubio (2004), Luka Dončić (2013), Usman Garuba (2016). Među igračima koji su nastupali na Mini-kupu Domantas Sabonis, Giljem Vives, Alberto Dijaz, Dario Brizuela, Haime Fernandez… Ukupno je 80 igrača stiglo do senioprskih timova ACB.

Photo: ACB