Pažnju evropske fudbalske javnosti svojevremeno je  privukao slučaj braće Džaka. Na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, Taulant je igrao za Albaniju a Granit za Švajcarsku. Svakako, interesantan slučaj, ali ne i jedini u svetu sporta. U košarci smo, ne tako davno, imali “slučaj Hrjapa”, priču o Nikolaju i Viktoru, rođenim u Kijevu od istih roditelja, ali jedan je igrao za Ukrajinu a drugi za Rusiju. Doduše, igrali su i zajedno u Rusiji (za Avtodor iz Saratova), igrali su i jedan protiv drugog kada je pet godina stariji Nikolaj bio u Uniksu i Ural Grejtu, a Viktor u CSKA, ali kuriozitet je i da su se sreli i kao reprezentativci Ukrajine i Rusije. Doduše, bilo je to u nekim srećnijim vremenima, danas je taj međudržavni susret, osim možda na neurtralnom terenu, nezamisliv iz razloga koji nemaju veze za sportom. Ukrajinski klubovi odavno ne igraju VTB ligu.

Nikolaj je rođen 7. juna 1979, Viktor 3. avgusta 1982. Rasli su u Kijevu sve dok 1995. nisu zajedno otišli u ruski Avtodor iz Saratova. Nikolaj je već bio kandidat za prvi tim, mlađi brat je pošao kao “privezak”, da trenira u mlađim kategorijama i pravi bratu

društvo.

Kasnije su obojica stekli dvojno državljanstvo, ukrajinsko i rusko, a kada je došlo vreme da se bira dres sa državnim grbom Nikolaj se odlučio za Ukrajinu, a Viktor za Rusiju. Godine 2001. putevi su im se razišli. Nikolaj se vratio u Ukrajinu i igrao za MBV Odesu, iako se za sezonu 2002/03 ponovo obreo u Rusiji gde je obukao majicu Ural Gejta. Nekako u to vreme Viktor Hrjapa je, kao dečko koji obećava, doveden u CSKA. Postali su rivali, često i direktni jer su obojica, po potrebi tima, bili “trojka” ili “četvorka”. U sezoni 2002/03 u finalu plej-ofa CSKA je pobedio Ural Grej sa 3-1, Viktor je imao prosek od 10,7 poena (23 u poslednjoj utakmici), dok je Nikolaj ostao na 4,5.

Onda je došlo Evropsko prvenstvo u Švedskoj. Nikolaj se našao u sastavu Ukrajine, Viktor u dresu “zbornaja”. Pred mogućnošću susreta u Švedskoj, u zvaničnoj utakmici, dve federacije dogovorile su dva prijateljska meča u Kijevu, 28. i 30. jula. Tada je to još bilo moguće. U prvoj utakmici bolja je bila Rusija (77-74), u drugoj Ukrajina (88-81). Ni jedan od braće Hrjapa nije se posebno istakao.

U Švedskoj je bolje prošla Rusija, bila je druga u grupi sa Španijom, Srbijom i Crnom Gorom i Švedskom sa dve pobede i jednim porazom (od Španije) dok je Ukrajina izgubila sve tri utakmice od  Turske, Hrvatske i Grčke i otišla kući posle prvog kruga. Viktor je turnir završio sa prosekom od 10,3 poena i 6 skokova, ispred njega bili su Andrej Kirilenko sa 23,2  i Sergej Monja sa 11,6 a isti prosek kao i Hrjapa ostvario je i Vasili Karašev. Nikolaj je potpisao 7 poena u proseku i 5,3 skoka za 28 minuta, samo minut više nego što je igrao brat u dresu Rusije.

Viktor se na draftu 2004. našao na 22. mestu u prvoj rundi, izabrao ga je Nju Džersi ali je zaigrao u Portlandu (2004-2006), pa još dve gopdine u Čikagu (2006-2008), pre nego što se vratio u CSKA i osvojio dve titule prvaka Evreope, 2008. i 2016. Bio je biran u prvu petorku Evrolige 2010, proglašen je najboljim odbrambenim igračem 2010, bio je MVP finala plej-ofa VTB lige 2013… Iako ima 34 godine produžio je ugovor sa CSKA. Ako ničim drugim, zaslužio ga je onim košem u Berlinu kojim je CSKA izborio produžetak u finalu protiv Fenerbahčea, u meču u kome je stigao do evropske krune. Sa Rusijom je bio prvak Evrope 2007. a ima i bronzu sa Olimpijade u Londonu 2012. Nikolaj je karijeru završio 2007. godine.

Košarkašku zbirku kurioziteta upotpunili smo i mi, u malo drugačijoj varijanti. Svetislav Pešić je 2001. na Evropskom prvenstvu  u Turskoj bio selektor SR Jugoslavije, a njegov sin Marko igrao je za Nemačku. Godinu dana kasnije slika se ponovila na Svetskom šampionatu u Indijanapolisu odakle su se obojica vratili sa medaljama – Svetislav je osvojio zlato, Marko bronzu. Ali, to je druga priča.

Photo: FIBA