Pre 30 godina zauvek nas je napustio Dražen Petrović, jedan od najvećih košarkaša svih vremena. Ali, nema dana da ga se ne priseti njegov brat Aco…

Dražen se tog kobnog 7. juna 1993. vraćao iz Poljske, u kojoj je s hrvatskom reprezentacijom igrao u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. On iz Frankfurta nije nastavio let za Zagreb sa saigračima. Naime po Dražena je na aerodrom u Frankfurtu svojim automobilom marke golf došla njegova tadašnja devojka Klara Šalanci kako bi nekoliko dana proveli kod nje u Minhenu. Na autoputu im se iznenada isprečio tegljač – koji je probio zaštitnu ogradu – i Dražen, koji je zaspao na suvozačevom sedištu, tragično je stradao. Klara je na mestu vozača zadobila lakše povrede pa je posle nedelju dana otpuštena iz bolnice.

Tako će ostati zapisano da je Dražen svoju poslednju utakmicu odigrao u dresu Hrvatske protiv Slovenije.

A kako bi Draženova karijera išla da nije došlo do tragedije, koliko bi još medalja Hrvatska osvojila kao i kakav bi trag ostavio u NBA ligi, u kojoj ga je čekao ugovor života, nikada nećemo doznati.

Kad je posle samo jedne sezone naglo napustio Real Madrid i u leto 1989. odlučio da ode u NBA ligu, znao je da se upušta u avanturu. Ali nije se plašio i verovao je u sebe. Preko Portland Trejl Blejzersa, u kojima nije dobio pravu priliku, u razmeni igrača koju je zatražio stigao je u Nju Džersi Netse gde je stekao reputaciju jednog od najboljih bekova šutera u NBA. U svojoj poslednjoj sezoni 1992.-93 izabran je u treću najbolju petorku NBA, čime je svima dokazao da igrači iz Evrope mogu ravnopravno igrati u najjačoj ligi na svetu.

Braća Petrović

Njegov brat Aleksandar Petrović, s kojim je u igračkim danima dva puta bio prvak Evrope s Cibonom i s kojim je godinama igrao u reprezentaciji, mnogo puta je umeo da kaže da nema dana da se ne seti svog pet godina mlađeg brata.

– Naravno da nema dana da se ne setim Dražena. Evo, prošlo je već 30 godina, ali svaki 7. jun za mene i porodicu posebno je emotivan dan. Dražena se zaista setim svakog dana i po nekoliko puta. Uvek ti se dogodi nešto što te podseti na njega, pogotovo jer sam praktično 24 sata u košarci. Svaki dan na njega me podseti doslovno neka sitnica… Dražen i ja imali smo poseban odnos i u mojim će mislima biti svakog dana dok sam živ – za tportal je rekao Aco.

Kad se govori o tragu koji je Dražen ostavio u NBA ligi – pogotovo u kontekstu igrača iz Evrope koji dominiraju poslednjih godina, kao što su Nikola Jokić ili Luka Dončić – oni često znaju da naglase “da im je Dražen Petrović otvorio vrata”.

– Svi su oni svesni, a govorim o igračima iz regije kojih trenutno ima osam, devet, i sjajno igraju u NBA, da im je neko pre 30 godina omogućio ovo što danas imaju. Dražen, Divac i ostali koji su 1989. otišli u NBA ligu imali su hiljadu problema u tome kako uspeti u NBA i ostati duže vreme u njoj – kaže Aco, i dodaje:

– Ali, da bi neko shvatio Draženovu veličinu i koliko je bio dobar, dovoljno je to meriti kroz okršaje koje je vodio protiv igrača kao što su Majkl Džordan ili Redži Miler, kao i na koji ga se način oni i dan danas sećaju. Te su reči za mene najveće priznanje! Jer kad Džordan, najbolji igrač svih vremena, ili Miler, koji je možda i najbolji šuter svih vremena, govore o Draženu s respektom, sve je rečeno. Džordan je rekao kako je Draženu u očima video da se nikad nije bojao i da je uvek bio samouveren. S druge strane Redži Miler je na pitanje smatra li sebe najboljim šuterom svih vremena, rekao nekoliko puta: “Ima jedan bolji od mene, a to je Dražen Petrović.” Te dve izjave sve vam govore.

Dražen Petrović i Majkl Džordan na Olimpijskim igrama 1992.

Photo: Twitter

(Izvor: bhbasket)