Idu tako sinoć s utakmice neki momci, njih trojica “armejaca“, bez klupskih obilježja, ali prožeti navijačkom strašću. Megasport je već uveliko prazan, podugačka pješačka kolona sporo “klizi“ prema metrou, na par sam koraka iza ovog trojca, dovoljno blizu da čujem šta ih muči. Jedanaest poena zaostatka s početka meča i ne pominju, Bjeličinu trojku s pola terena i Zvezdino odlično šutersko veče – takođe. Glavna tema je Kajl Hajns. Evroligaški plejof  “samo što nije“, a CSKA je neočekivano ostao bez ove momčine koja ima leđa kao “dječije igralište“.

“Kad je kažeš Fajnal Fur? Osamnaestog maja? Uh, pa on MORA do tada da se oporavi!” rezimira nakon kraće diskusije najglasniji u triju. Druga dvojica napominju da ni plejof nije mačiji kašalj, ali pristalicama “Armije” teško je i da zamisle eventualno ispadanje u četvrtfinalu. F4 = CSKA, ta formula je u mozgu prosječnog navijača ruskog velikana ukorijenjena skoro kao ona “masa puta ubrzanje jednako je sila”.

Negdje pred ponoć po lokalnom vremenu Himki posrće u Barseloni i automatski odgovara na pitanje ko će na crtu Itudisovoj “vojsci” – biće to komšijski obračun: Šved na De Koloa, Marković na Rodrigeza i tako redom… Kako ovdje vole da kažu, “Derbi Lenjingradske ceste”, one iste koja iz glavnog grada Rusije vodi u “Sjevernu Palmiru”, a usput prolazi kroz Himki. Mogu li “žuti” tri puta da slave protiv CSKA u roku od 10 dana? Mogli bi da im na dresu piše “Jugoplastika” i da smo tamo negdje, na početku devedesetih. Ovako, eto “Armije” sredinom maja u Beogradu, s Hajnsom ili bez njega. Petnaesti put u 16 sezona.

Ni šefu struke “crveno-plavih” sigurno se nije dopalo sinoćnjih tridesetak minuta u izvedbi njegovih pulena, ali mislim da je pred spavanje i on više brinuo o mišiću lista svog centra, nego o utakmici dobijenoj “na mišiće” protiv ekipe iz donjeg doma.

Ima tako košarkaša kao što je omalena petica Moskovljana (plej Vesterman je visok isto koliko i centar Hajns) koji su “suvo zlato” za trenere. Rudarski “kopaju” svaki sekund na terenu, odani su timskoj igri, imaju jak voljni momenat, inteligentni su, s lakoćom “čitaju” taktičke zamisli struke, na parketu za njih govore djela, jer u pravilu malo pričaju, ali kad rijetko zauste – na tajmautu, u svlačionici, autobusu… – svi ih pažljivo slušaju, imaju neosporan autoritet. Takav jedan igrač, “suvo zlato” u onoj “terminatorskoj” reprezentaciji Jugoslavije uoči raspada države, prepunoj superzvijezda, u kojoj su treneri prvenstveno brinuli KAKO da rasporede minute… dakle, takav igrač u njoj je bio Zoran Savić. Čovjek koji je ćutke obavljao lavovski posao u reketu, velemajstor svog zanata koji je u odbrani “trpao u džep” najbolje protivničke centre (ako Savić zagradi koš, a imao je leđa površine Andore ili Luksemburga, recimo, a vi promašite, mogli ste slobodno da trčite nazad u odbranu, pored njega se niko nije naskidao “odbijanaca”), a u napadu poput buldožera razgrtao sve oko sebe i rutinski knjižio svojih 20 poena.

CSKA je sinoć ostao bez svog “Savića”. Zato i jesu zabrinuta ona trojica s početka ove priče, zato i Itudis sigurno s nestrpljenjem čeka šta će reći ljekari. Nedavno je ostao faktički bez SVIH centara, pa je kao ispomoć potpisan Viktor Rad, prvo “na kratko”, a zatim do kraja sezone. Sedmostruki prvak Evrope ima “dubok” sastav, ali bez Hajnsa je to ipak drugačiji tim, slabiji za mnogo više nego što je 8 i kusur poena i nešto više od 4 skoka po utakmici koje Amerikanac bilježi na evropskim terenima.

Kajlu ćemo da poželimo da se što prije vrati na parket i ukrasi beogradski F4, a Zvezdi – da sve lijepo što je prikazala u Moskvi “reprizira” i u jurišu na novu jadransku titulu. Dušana Alimpijevića sigurno raduje energija koju ispoljavaju Davidovac, Dobrić, Lazić i Janković, sigurno mu godi kada Bjelica, Ročesti i društvo trojkama “paraju” mrežice, a agresivna odbrana tjera šefa struke CSKA da “hokejaški” mijenja startnu petorku već na samom početku meča. Utakmica kojom je spuštena zavjesa na evroligašku sezonu Beograđana ostaće upamćena po pregršt lijepih epizoda potpuno renoviranog tima kojem su “dušebrižnici” pred početak sezone proricali “fenjer” i pokoju pobjedu. Kada sam prije malo više od godinu dana pisao da “crveno-beli” iz Moskve nose kapital bez obzira na minus 22 protiv CSKA, dio tog kapitala bio je i Ognjen Dobrić. Napisah tad da je promašio neke šuteve koji će kad tad ući i biti naplaćeni s kamatom. Drago mi je da nisam pogriješio. Ognjen je sinoć takođe počeo s dvije promašene trojke, pa onda do kraja pogađao bez greške, jednom za dva poena i čak četiri puta iza linije 6,75 m. Rutina i hladnokrvnost s kojima je to činio najbolji su dokaz njegovog igračkog stasavanja i sazrijevanja, rezultat ogromnog rada koji je uložen u proteklih godinu dana. I Dobrić i Davidovac i Janković sinoć su dokazali da je stvaranje i forsiranje mladih igrača jedini pravilan put (a na meridijanima bivše države, uz plitke džepove i ograničene budžete, bojim se, i jedini moguć), a 11 pobjeda u Evropi po ko zna koji put ilustruje maksimu da ne igraju budžeti nego živi ljudi.

Istovremeno, Alimpijević uoči ABA finala ima dosta razloga za brigu. Feldin je jako skroman dribler, a na mahove se ponaša kao da mu na leđima piše „NASH“ ili „PAUL“, pa te lopte postaju lak plijen rivala. Ako ne dribla, i on i Enis padaju u iskušenje da proigravaju centre lob pasovima u visokom luku koji dugo putuju, lako se „čitaju“ i još lakše presijecaju… Maltene svaki put sinoć kad su tako „tražili“ loptom Omića ili Lesora u reketu, to je više ličilo na dodavanja sidrašu u vaterpolu, s tom razlikom što je s parketa kudikamo lakše (i)skočiti nego iz vode, pa su defanzivci CSKA bez imalo truda skidali te lopte ispred nosa Zvezdinih centara. Bilo je to neozbiljno, neodgovorno i dosta skupo je koštalo ekipu s Malog Kalemegdana. Igra centarskog tandema takođe brine – kašnjenja u pomaganju, ostavljanje rupa u sopstvenom reketu i „rafalne“ lične greške imaju previsoku cijenu, a nedostatak napadačke kreativnosti pretvara Lesora i Omića u lake mete za protivničke odbrane. Uoči odlučujućih okršaja s Podgoričanima šef Zvezdine struke će svojim „peticama“ sigurno da vrti snimak iz Moskve nebrojeno puta – generalka protiv Itudisovih velemajstora nije uspjela (Francuz i Slovenac su zbirno skupili samo 5 (!) indeksnih poena), ali je došla u pravom trenutku, idealna provjera pred mečeve koji će definisati koliko je uspješna Zvezdina sezona 2017/18. Bolje učitelje od madridskog Reala i CSKA teško je i zamisliti. Koliko su „crveno-beli“ bili dobri učenici saznaćemo već iduće nedjelje.

PS: Dok sam ovo pisao, iz tabora CSKA je stiglo saopštenje da će Hajns propustiti nekoliko mečeva zbog povrede. Tačan termin povratka Amerikanca na parket je trenutno nepoznat, nešto konkretnije će se znati nakon dodatnih pregleda koji će biti obavljeni tokom oporavka od povrede.

Photo: Euroleague