Početak aprila 1989. bio je značajan za jugoslovensku i svetsku košarku. Prvo je Jugoplastika 6. aprila u Minhenu osvojila ondašnji Kup šampiona pobedivši u finalu Makabi  sa 75-69, a onda je dan kasnije, 7. aprila, Kongres FIBA doneo istorijsku odluku: izbrisana je razlika između igrača, što je otvorilo vrata učešća na olimpijskim igrama i košarkašima iz NBA. To će se dogoditi već 1992. na Igrama u Barseloni, ali  vrata su otvoreana tog 7. aprila.

Dalekovidi Borisalav-Bora Stanković, tada na čelu FIBA kao njen generalni sekretar, pošto je prethodno dobro pripremio teren i dogovorio detalje sa komesarom NBA Dejvidom Šternom, izgurao je odluku koja je promenila košarkašku istoriju. FIBA je promenila ime ali ne i skraćenicu po kojoj je prepoznatljiva. Stanković je smislio bezbolnu promenu, poslednje A u skraćenici značilo je, do tog 7. aprila, “amateur”, od tada je postalo “association”. Isto to samo (bitno) drugačije…

– Ušli smo u 21. vek – rekao je tada vizionar Bora Stanković, ali neki su još uvek bili na sredini 20. stoleća.

Odluka o izjednačavanju statusa igrača doneta je sa 56 glasova “za” i 13 protiv, dok je jedan (Grčka) bio uzdržan. Odmah posle glasanja delegacija SSSR zatražila je da se broj igrača iz NBA limitira na dvojicu po zemlji, ali je predlog glatko odbijen.Ishod glasanja bio je sličan, 53 glasa “protiv” i 15 “za”.

Košarkaški svet je bio zadovoljan, posebno Amerikanci jer su znali da će ubuduće na olimpijske igra moći da šalju najjači mogući tim. Dejv Gevit, predstavnik američke federacije (ABAUSA) je rekao:

– Sada imamo prednost od bar 15 godina… Zlatna medalja će na budućim velikim takmičenjima biti rezervisana za ekipu SAD,ali biće vrlo zanimljiva borba za preostale dve medalje.

Bio je prilično tačan prognozer, američke selekcije bile su nepobedive na takmičenjima FIBA sve do 4. septembra 2002. kada je na Mundijalu u Indijanapolisu Argentina pobedila SAD 87-80, a isto je u četvrtfinalu uradila i Jugoslavija (81-78).

Tadašnji potpredsednik NBA Ras Granik takođe je bio zadovoljan:

– NBA je, kao i FIBA, zainteresovana za napredak košarke.Verujem da ćemo naći način da za Igre u Barseloni oformiramo najbolji mogući tim.

Bora Stanković je, u svojoj dalekovidosti, zatražio od MOK promenu termina pre-olimpijskih turnira. Umesto dva meseca pre olimpijskih igara, održani su dve nedelje pre starta kako bi NBA igrači mogli da učestvuju. Zahvaljujući tome imali smo zadovoljstvo da u Barseloni 1992. vidimo Džordana, Medžika, Birda, Robinsona, Stoktona, Drekslera, Pipena, Malina, Barklija, Melouna i sve ostale članove prvog i jedinog autentičnog “dream team-a”.

Španski mediji, kao direktno zainteresovani zbog činjenice da su naredne olimpijske igre bile u Barseloni, odmah su sa najvećim zadovoljstvom najavili učešće NBA zvezda u Barseloni. Nisam propustio ni jednu utakmicu olimpijskog turnira koji se igrao u novoj dvorani u Badaloni i to mi je jedno od najlepših sećanja. Za svaku utakmicu tražila se karta više, a Bora Stanković mi je pričao da mu je jedini problem bio kako da smesti sve članove MOK i druge visoke zvanice jer su svi hteli da budu svedoci istorije.

Laknulo je i nekim evropskim zemljama koje su tada imale igrače u NBA. Recimo, Nemci su imali trojicu: Šrempfa, Blaba i Velpa, a Španci Fernanda Martina. Te godine iz Jugoslavije će u NBA otići Divac, Dražen Petrović i Paspalj. Da nije bilo odluke FIBA ne bi igrali na Mundijalu 1990. u Argentini i pitanje je da li bi Jugoslavija bez njih postala prvak sveta.

Na istom Kongresu u Minhenu Jugoslaviji je poverena organizacija Svetskog prvenstva 1994. Konkurencija nije bila slaba. Bilo je 5 kandidata, u prvom krugu su otpali Rim i Pert (Australija), u drugom i Dortmund. Finalisti su bili Beograd i japanski grad Kobe. Japanci su ponudili bolje finansijske uslove ali pobedio je košarkaški ugled Jugoslavije, koja je imala moćan tim i reputaciju odličnog organizatora. Jugoslavija je dobila 18 od 30 glasova, ali to prvenstvo se, kao što znamo, nikada neće održati u našem glavnom gradu. Usledio je krvavi raspad Jugoslavije, pa sankcije zbog čega je FIBA Mundijal prebacila u Toronto (Kanada), na kome naša selekcija nije mogla da brani titulu osvojenu 1990. u Buenos Ajresu. Dvorana “Arena” u Beogradu, čija je izgradnja počela za to Svetsko prvenstvo, biće otvorena tek 2004. Od tada je bila domaćin mnogih velikih sportskih takmičenja, koncerata, političkih skupova i spektakala svih vrsta. Idućeg meseca u “Štark Areni”, kako se sada zvanično zove, igraće se Final Four Evrolige a dogodine finalni deo ženskog Prvenstva Evrope.

A možda jednog dana ipak bude domaćin mundijala koji je Beogradu bio dodeljen tog 7. aprila 1989…

Photo: Pinterest