Sretoh sinoć u Pioniru (a gde bismo se inače sretali) jednog od „šefova“ Koš magazina, Acu Ostojića. „ Napisao bih nešto o Marku Guduriću“, rekoh mu. „Samo piši“.

Kad jutros, vidim da ni on nije mogao da izdrži, a da ne napiše koju rečenicu o njemu. Jednostavno, taj momak je osveženje ne samo srpske već i evropske košarke, i na to ne možete, a da se (novinarski) ne osvrnete.

A zašto u naslovu stoji reč uspavanka? Da neko pogrešno ne shvati, daleko od toga da nas Marko svojim veštinama uspavljuje, baš naprotiv, oduševljava! Učinilo mi se zgodnim da parafraziram naslov jednog divnog instrumentala grupe Bijelo dugme – “Uspavanka za Radmilu M”, po kojem je nazvan i ceo album iz 1983. Ukucajte na jutjubu naziv te numere, pa kad krenu prvi taktovi, setićete se. Možda vas ta melodija malo razneži, a nas matorije i podmladi, barem jedno 33 godine. Jer, Gudurić na parketu meni liči na košarkašku romantiku, iz vremena objavljivanja albuma populranih Dugmića. Mimo ovog vremena, a zapravo je svevremen.

Da Marko ne igra košarku, mogao bi, mirne duše, da bude baletski igrač. Konstantin Kostjukov u patikama i crveno–beloj majici. Košarkaški umetnik lakog trka i skoka, odlučnog prodora (setimo se zakucavanja na utakmici sa Realom) i elegantnog poentiranja. Kao da igra u baletu „Krcko Oraščić“. Hrabrošću, kakvu smo u današnje vreme zaboravili, zubima krcka protivnika kao orah, a kada ga slomije, ostane jezgro. To što je on oslobodio od oklopa ljuske, tu esenciju, srž košarke, to jezgro oraha, uzmete i sameljete pa umesite najfinji kolač, koji se topi pod nepcima.

Njegov basket i jeste takav. Proizvod upornog i teškog rada (tog svakodnevnog krcanja oraJa, od kojeg neki polome zube, ali ne i Gudura, kojem je osmeh uvek na licu usled (njegovog) zadovoljstva zbog uspešno okončanog posla. I našeg zadovoljstva, što u Srbiji možemo da uživamo u talentu tog (po ponašanju, za ovo vreme, više nego neoubičajenog) skromnog i vaspitanog momčića. On jeste dete odrastalo u suludo vreme, ali je nekim čudom „zaostao u razvoju svoje generacije“ (za čije smo podizanje odgovorni mi matori), pa je, umesto da bude probisvet (što je mnogima iz njegovog naraštaja, često i nametnuto; ne i svima, naravno)  pokazao, i tek će, najplemenitije osobine svoga roda. Viđen za širi spisak nacionalnog tima. Ne samo zbog visokog košarkaškog znanja, već što nam se, poput nacionalnog heroja Noleta, ističe  kao primer za ugledanje.

Photo: Euroleague