Stigla nam je predivna, topla, sunčana i  obojena jesen, onako, u najljepšem izdanju. A s njom i naš Boša. Dobar znak za ulazak u novu košarkašku sezonu! A kad se on pojavi, zna se, kao i svake godine,….

 I, šta drugo, već uobičajeno druženje košarkaških veterana OKK Beograda i generacijskih isposnika, nekad žestokih ratnika a sada, i uvjek, velikih drugara i prijatelja, Dragana Kapičića – Kaponje (Crvena zvezda), Dražena Dalipagića – Praje (Partzan) i Miroljuba Damjanovića – Dugog (Radnički).

Zna se gdje se uvjek „randevjuiše“, u Bošinom i našem restoranu “Vuk”!

Sastav košarkaških veterana, plavih klonfera našeg OKK-a, bio je jak. Ma – prejak!  

Gledajući ove ,,praistorijske“ fotose, na druženju su pojavili mnogi iz naše generacije. Došli su  svi oni koji su još uvjek , da ne kažem, „životno „prohodni“.  Bili su M. Ivačković, V. Cvetić, K. Grubor, B. Kotarac, B. Tanjević, V. Đurović, N. Subotić, B. Tomić, osim opravdanog odsustva  kapitena M. Pazmanja, (koji je bio još uvjek na morskim, crnogorskim talasima), i L. Kokore. Pojavila su se i pojačanja sa malkice mlađanim B. Stojanovićem, Z. Gavrilovićem, R. Ristanovićem, R. Maroevićem, i R. Novovićem,  M. Pašanskim, Bojanom, Jovicom, novinarom A. Miletićem-.. Ama, sve u znaku našeg, plavog, klonferskog, OKK Beograd-a! 

Nažalost, ovaj put, nedostajali su nam preminuli Bruno Pavelić, Slobodan–Rico Gordić i Bato – Radovan Radović, kao i dobri Mile Simendić, koji su nas napustili za nešto više od godinu dana.                             Naš najstariji drugar  Neca-Nemanja Đurić ovaj put je bio van Beograda i  nije nam se mogao pridružiti. Nismo ih, i nećemo ih nikad zaboraviti, oni su uvjek sa nama, u našim pričama i uspomenama!

Divno jesenje večernje vreme u renomiranom restoranu bilo nam je povod da razgovorima (vezanih za porodice, košarku, pa, malkice, i ,,nesretnu“ politiku, i sl…) nema kraja, da bi se razišli kad je već uveliko bio „fajront“. Nije nam prvi, a, nadam se, ni poslednji  put, da se okupimo i družimo!

Siguran sam da bi i vi, ljubitelji sporta, uživali slušajući „besjede“ velikana naše košarke, Kaponje, Praje, Dugoga… i nas: Ivačka, Boše, Đure, Koleta, mene… koji imamo mnogo toga sportsko–košarkaško preguranog, nezaboravnog! 

I, šta na kraju reći, već da sam u obavezi da vam prenesem pozdrave od mojih, predivnih drugara!

Vaš Koki

Photo: Privatni album