Od kada je Medžik Džonson sa svojih 205 cm pokazao da i visoki igrači mogu da igraju na poziciji pleja, nije nikakvo čudo da dvometraš organizuje igru. Nekad nije bilo tako. Štaviše, visina je bila prepreka da se, recimo, služi vojska. Jedan od onih koji su bili oslobođeni zbog “neadekvatne visine” bio je Robert-Bob Kurland, jedan od prvih  visokih i dominantnih igrača u istoriji američke košarke. Sa 213 cm 40-ih godina prošlog veka bio je nespretni džin koga je čuveni trener Henk Ajba napravio košarkašem. Ajba ga je video na nekoj utakmici, pozvao ga je na večeru i ponudio stipendiju ako dođe. Bilo je planirano da ode na Univerzitet Misuri, ali sve što su mu ponudili bio je – posao. Prihvatio je ponudu Henka Ajbe ali kada se pojavio na treningu Oklahome A&M (danas Oklahoma Stejt)  trener mu je rekao:

– Ne znam da li će od tebe biti košarkaš, ali u najmanju ruku na ovom univerzitetu dobićeš dobro obrazovanje.

Bilo je i jedno i drugo. Bob je prvi iz familije završio fakultet. Henk Ajba je odmah otkrio  Kurlandovu ogromnu volju. U nekom periodu studija bukvalno je spavao u sali i čistio je da bi popravo svoj studentski standard. Na treninzima je bio neumoran, satima je radio na tehnici, nisu ga demoralisali potsmešljivi komentari, svakog dana je  šutirao najmanje 600 lopti od kojh je, u početku, od prvih 200 “ulazilo” tek nekoliko. Ruku je “nameštao” posle 200 šuteva, a vremenom je izrastao u  efikasnog igrača u napadu i odličnog u odbrani. Na jednoj utakmici postavio je 17 rampi!

Prvi zakucao

Kažu da je u univerzitetskoj košarci prvi, još 1944, počeo da zakucava, onako kako se to danas čini, i to bez dozvole trenera. Jednostavno, tako mu je u meču protiv Templa došlo. Kasnije je objasnio da nije bilo planirano, samo je uhvatio odbijenu loptu i zakucao, a Henk Ajba se nije ljutio… Istorija kaže da je u NBA prvi zakucao Kurlandov veliki rival Džordž Majkan, 1961. kao član Mineapolis Lejkersa.

Zahvaljujući Bobu Kurlandu njegov Univerzitet je bio prvi sa dve uzastopne titule u NCAA, osvajao ih je 1945. i 1946. Kurland je u obe sezne bio MVP. U sezoni 1945/46. dao je 643 poena, uključujući i 58 protiv Sent Luisa. Biran je tri puta uzastopno u All American Team. Iz tog perioda pamti se njegovo  rivalstvo sa Džordžom Majkanom koji je bio istih godina (obojica su rođeni 1924.) ali pet centimetara niži i mnogo teži od Boba. Bilo je to prvo veliko rivalstvo dvojice centara.

Posle dominante uloge u fnalnim mečevma NCAA 1945. i 1946. u kojima je dao 22, odnosno 23 poena, bilo je izvesno da je demantovao skeptike.  Odbio je da ode u profesionalce za 10.000 dolara jer nije hteo da izgubi status amatera. Igrao je za Bartesvll Phlips 66rs, tim  Philips Oil Company. U to vreme jake firme su sponzorisale klubove i davale igračima radna mesta po završetku karijere. Formalno, Kurland nikada nije profesionalno igrao košarku, neka stipendija nije narušivala njegov status amatera što je bilo presudno za njegovo učešće na olimpijskim igrama. Za šest goodina dao je 1.669 poena i pomogao da se osvoje tri titule. Našao se na draftu 1947, bio je 4. pik sedme runde, ali nije hteo u profesionalce.

U to vreme američki olimpijski tim biran je tako što su iz redova fiinalsta birana po petorica igrača, a još četiri je određivao Američki olimpijski komitet.

Duplo zlato

Bob Kurland se našao u timu za Olimpijske igre u Londonu 1948. Vratio se sa zlatnom medaljom, na sedam utakmica dao je 65 poena, prosek mu je bio 9,3.  Nosio je dres sa brojem 90. Nema podataka o skokovima, samo o slobodnim bacanjima: 8/14. Bio je drugi strelac tima, iza Aleksa Groze koji je dao 78. Najviše poena,19, dao je Urugvaju, najmanje, samo dva, Peruu, a nije se “upisao” samo protiv Argentine.

Titulu olimpijskog šampiona odbranio je četiri godine kasnije u Helsinkiju. Njegov tim je u (amaterskom) prvenstvu SAD poražen u polufinalu, ali je trener šampionskog tima Voren Vombl, kao selektor, pozvao  Boba kome je pripala čast da na otvaranju igara nosi američku zastavu. Poverenje je vratio sa 9,6 poena u proseku. Najvše je, 21, dao opet Urugvaju. Na sedam utakmica dao je 67 poena, i postao prvi košarkaš dvostruki olimpijski šampion. MOK je zbog njega hteo da limitira visinu košarkaša,  ali na sreću to se nije dogodilo.

Odmah  po povratku iz Helsinkija objavio je kraj igračke karijere. Posvetio se poslu i narednih 40 godina napravio takođe lepu karijeru na raznim rukovodećim položajima u Phlips Oil Company.

Za ne male košarkaške zasluge još 1961. primljen je uKuću slavnih u Sprinfildu kao jedan od malobrojnih koji nisu igrali profesionalnu košarku.

Umro je 29. septembrra 2013. u 88. goodini. Američki mediji dostojno su ispratili prvog “džina” svoje košarke. Sa ženom Babarom bio je u braku 62 godine, imali su četvoro dece i sedmoro unučadi. Košarka ga pamti kao duplog olimpijskog šampiona i igrača koji je prvi zakucao u NCAA ligi.

Photo: Twitter