Bez svakodnevnog šutiranja jedan čas, i odigranog dva-tri basketa jedan čas – nema vrhunskog košarkaša. Evo plana:

Šuterski raznovrstan košarkaš – problem za odbranu – program za svakodnevni šuterski trening:

– lagano razgibavanje – zagrevanje 5-10 minuta;

– sa pet stanica izvršiti u tempu pet osnovnih šuteva: iz mesta, skok šut, flouter, sa jednim driblingom, step bek i ulaz do koša sa raznim završnicama;

– svih pet vrsta šuta po deset puta i brojiš, a igrač koji ti vraća loptu zapisuje 10/5;

– četiri puta mesečno – svake nedelje – izračunaš procenat ubačenih – realizovanih šuteva, i ako se povećava ozbiljan si igrač, posvećen košarci;

– svakodnevno sa svojim drugom nađite jedan sat za šutiranje, i zapisujte;

– posle svake stanice šutirajte deset slobodnih bacanja. Tri puta nedeljno dodajte još i šut za tri poena. Mlađi iz mesta, a stariji skok šut sa obaveznim pisanjem 10/3 zbog procenata.

Ovo su vežbe šuta, a zatim prelazite na basket 3×3 po novim pravilima.

Sve što se radi na individualnom treningu treba raditi sa intenzitetom približnim takmičarskoj utakmici. Statički šut – jedan šutira a drugi mu vraća, vrlo malo će podići procenat pogodaka, ali šutiranje u tempu raznih vrsta šuteva sa različitih mesta i uglova, u znoju lica i tela, pa tada stati i vežbati penale, pa još odigrati basket 3×3 i jednom mesečno organizovati takmičenje u svim tim osnovnim i najznačajnijim elementima košarke… Za tri do pet meseci ovakvog svakodnevnog dodatnog rada timove će podići za nekoliko mesta.

“Ako znamo da je šut dominantan, onda talente tražimo po tome, a metodika obuke šuta mora da bude osnova treninga. Sagledavanjem tipa igrača budućnosti definisaćemo način rada u mlađim kategorijama. Košarka je postala previše sport kontakta, odbrane su sve jače, tako da će biti sve teže dati koš ispod koša. Vraća se ono na čemu je košarka nekad bila zasnovana, u čemu smo nekad bili dominantni – precizna, pravovremena dodavanja i šut iz daljine. To će pratiti sve veći zahtevi u pripremi igrača: atletizam plus veština. To je put kojim se ide u mnogim drugim sportovima”. (Prof. dr Vladimir Koprivica u “Politici” 25.09.2022).

Roditelji, moje sledeće pisanije će biti jasna i jednostavna uputstva za organizovanje rada vaše dece u slobodnom vremenu na mnogobrojnim otvorenim terenima.

Dobićete i pregled  svih onih slavih imena naše košarke koja su preko svakodnevnih individualnih basketa 3×3 i šutiranja raznovrsnih šuteva postali reprezentativci i predvodnici svoje generacije bez kojih bi bili prosečni igrači.

Samo tako su stvorene reprezentacije jugoslovenske košarke, počev od Koraća, Đurića, Nikolića, Ražnjatovića, Čermaka, Daneua, zatim Damnjanovića, Maroevića, Ivkovića, Jarića, pa Kićanovića, Slavnića, Dalipagića, Simonovića, Ćosića… Te srpske košarkaške veličine Đorđević, Danilović, Divac, Bodiroga, kao i današnje – Teodosić, Bogdanović, Bjelica, Jokić, Micić i drugi, do najmlađih poput Pokuševskog, Smailagića, i posebno Avramovića.

Svi su oni pored redovnih treninga i odlazaka u teretanu svakodnevno individualno radili, i postali vrhunski košarkaši.

Na kraju, pitanja za Tea i saigrače (osim za Avramovića): kad ste poslednji put vežbali svakodnevno šut, kad ste poslednji put, i da li uopšte igrate basket tri na tri?

Photo: ABA

Photo: ABA