U istoriji evropskih prvenstava bilo je nekoliko “čuda”. Prvo je bilo 1949. kada je jedna afrička zemlja, Egipat, postala prvak Evrope. Drugo bi moglo biti trijumf Mađarske 1955, na treće mesto stavio bih pobedu Nemačke 1993. a na četvrto uspeh Slovenije 2017.

Po snazi Grčke, njen trijumf 1987. nije bio čudo ali je svakako bio iznenađenje. Atina je bila domaćin šampiona Evrope, ali grčka košarka, uprkos evidentnom dizanju, još uvek nije bila u krugu favorita za zlatnu medalju. Početak takmičenja potvrđivao je takve prognoze jer su Grci, posle pobeda na Rumunijom (109-77) i Jugoslavijom (84-78), u trećem kolu izgubili od Španije (89-106), zatim i od SSSR (66-69), da bi se četvrtfinala domogli sa 4. mesta.

Onda su u četvrtfinalu pobedili Italiju (90-78), a pred polufinale sa Jugoslavijom apetiti su porasli. Naš tim je na poluvremenu vodio 45-35, ali su na kraju slavili Grci, bilo je 81-77. Galis nam je dao 30 poena, Hristodulu 18, Janakis 14, Fasulas 11… U našem timu Dražen Petrović je dao 22, Goran Grbović 14, Vlade Divac 13…

Drugi finalista bio je veliki favorit Sovjetski Savez. U duelu u grupi SSSR je bio bolji od Grčke, najviše zahvaljujuću Marčulionisu koji je dao 22 poena, dok je  najefikasniji Grk, naravno, bio Nikos Galis sa 31 poenom.

Onda je došao 14. jun, dan finala. U dvorani u Pireju bilo je 17.000 navijača koji su došli da vide čudo. I dočekali su ga. Grčka je, posle produžetka, slavila 103-101 (42-41,89-89).

Evo i kompletne glave tog finala:

Sudije: Ričard Stivens (Kanada) i Visente Sančis (Španija). Pet penala: Fasulas (37), Janakis (38). Marčulionis (34), Tkačenko (40).

GRČKA: Panajotos Janakis 10 (2-2), Nikos Galis 40 (7-11), Fanis Hristodulu 10 (2-4), Agiris Kaburis 10 (2-3), Panajotis Fasulas 12 (0-2), Mihalis Romanidis 3 (3-4), Nikos Filipu, Liveris Andricos 10 (4-4),  Memos Joanu 8 (1-2). Selektor: Kostas Politis.

SSSR: Valdas Valters 23 (3-6), Šarunas Marčulionis 16 (5-6), Sergej Jovajša 17 (1-1), Viktor Ponkrašin 8 (2-4), Aleksandar Volkov 4 (2-2), Sergej  Tarakanov 5 (1-2),Valdemaras Homičus 10 (2-3), Sergej Banenko, Valerij Tihonenko, Valerij Goborov 4. Selektor:Aleksandar Gomeljski.

Nikos Galis je igrao svih 45 minuta i dao 40 poena. Dvojke je šutirao 15/23, trojke 1/4, slobodna bacanja 7/11. Bio je nesumnjivi heroj meča ali značajan doprinos dali su “epizodisti” Kaburis, Andricos i  Joanu. Odnos u skoku bio je izjednačen, 43-44, Grci su osvojili manje lopti (8-10) a izgubili više (12-8). Sovjeti su dali više trojki (9 iz 23 pokušaja, prema 6/17 Grka), šut za 2 poena bio je sličan (Grčka 32/60, SSSR 27/62)…

Iz brojki je gotovo nemoguće zaključiti zašto je Grčka pobedila. Rekao bih da su odlučili – navijači i Galis. Oni na tribinama bili su “šesti igrač” a Galis je igrao za dvojicu. Završio je turnir sa prosekom od 37 poena. Sa takvom “brojčanom prednošću” Grci su stigli do čudesnog trijumfa koji je okrenuo novu stranicu u istoriji tamošnje košarke… Nide drugde, osim tog dana u Atini, Grci ne bi mogli da dobiju SSSR, ali tog dana su dobili.

Jugoslavija je zauzela treće mesto, bronzana medalja bila je uteha za slabe plasmane 1983. i 1985. Ali, vrednije od medalje bila su četvorica klinaca koje je selektor Krešimir Ćosić poveo u Atinu: Divac, Kukoč, Rađa i Djordjević. Dva meseca kasnije njih četvorica postaće juniorski prvaci sveta u Bormiju, ali u Atini su na velika vrata stupili na seniorsku scenu iako su formalno još uvek bili juniori.

Photo: YouTube printscreen