Rano jutros zatekla nas je vest da je košarkaškin reprezentativac Srbije Ognjen Kuzmić u jutarnjim satima na putu Banja Luka – Prijedor doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Prvo je bio zbrinut u Kliničkom centru u Banja Luci, a potom je helikopterom prebačen na dalje lečenje u Beograd.

I dok naš div bije do sada najveću bitku, onu najvažniju životnu, sa svih strana i od navijača, ali i iz celog sveta,brojnih košarkaških klubova, sportista, stižu poruke podrške i molitve da naš Kuz dobije ovu bitku.

Neka ova priča bude jedna vrsta molitve i poruke njemu da sada nema odustajanja, da sada nema predaje, nego da izadješ na teren sada, onaj životni, i pokažeš karakter kao što si to uvek radio, i pobediš.

Možeš ti to Kuz, možeš, izadji na teren i pobedi i pokaži kako se postaje šampion.

***

Rođen je 16. maja 1990. u Doboju. Sa 11 godina je počeo da se bavi fudbalom u lokalnom klubu u selu do svoje rodne Grabovice. Još tada je bio viši od svojih vršnjaka pa mu je to, kada je fudbal u pitanju, bila otežavajuća okolnost jer je bio sporiji u odnosu na ostale dečake oko sebe. Sa visinom preko 190 centimetara i patikama broj 51 igrao je štopera, ali njemu je sudbina ipak namenila neki drugi sport, a ne fudbal. Došlo je vreme kada se mora poći u srednju školu, i rodnu Grabovicu menja Dobojem, gde se po prvi put susreće sa košarkom. Imao je tada 15 godina a već je bio visok preko 200 centimetara. Ugledavši ga, nastavnik fizičkog ga je animirao da se počne baviti košarkom, i tako je sve počelo.

Već je uveliko kasnio kada je košarka u pitanju, morao je da počne od početka, da nauči kretanje, da šutira…

Tu u Doboju je vredno trenirao dve godine u KK Findo, da bi zatim 2007. otišao u Borac iz Banjaluke, i tu je trenirao sa juniorima. Još uvek nije bio spreman za prvi tim. Posle Borca odlazi u Ljubljanu, na probu u Olimpiju na dva meseca. Uprava je bila zadovoljna Ognjenom i bili su na pragu potpisa ugovora, samo je trebalo da prođe lekarske preglede, ali tu nastaje problem. Na pregledima mu otkriju anemiju, nedostatak gvožđa u krvi, i sve propada. Šta će, zdravlje je ipak na prvom mestu, i Ognjen se vraća u Doboj da završi školu (prve dve godine je išao redovno, potom se prebacio na vanredno) i sanira anemiju. Za nekih šest meseci mu to i uspeva, a onda na poziv Zlatana Prešića, trenera iz Doboja koji je već neko vreme bio u Finskoj, nastavlja da igra košarku.

Nije imao mnogo izbora, Kuzmić 2008. odlazi za Finsku u gradić Usikaupunki da igra za tamošnji košarkaški klub Korihajtu. Zahvaljujući jednom svom zemljaku iz Doboja koji je odlično znao engleski, Ognjen nije imao problema na početku. Te sezone je igrao za juniore. U sledećoj ga šalju u drugu ligu na pozajmicu u Korikobrat, kod trenera Nenada Stefanovića koji mu je pomogao i dao da igra. Nakon dve godine boravka u Finskoj vraća se 2010. u Zenicu, u Čelik koji je igrao u prvoj ligi BIH, i košarka ga je već uzela pod svoje.

Nakon Zenice 2011. seli se u Španiju, gde je igrao za drugi tim Unikahe. Dosta je putovao, igrao na raznim turnirima, dve sezone je igrao prilično dobro, i onda su ga prebacili u prvi tim. Trener mu je bio Jasmin Repeša, a na mestu centra na njegovoj poziciji je bio Kosta Perović, koji je bio i prvi centar ekipe, da bi ga potom iz Unikahe poslali na pozajmicu u Huventud, gde je odigrao jako dobro i nakon toga se prijavio za NBA draft.

Dok je igrao za Huventud dolazili su par puta iz Golden Stejt Voriorsa da ga posmatraju, na kraju su ga oni i draftovali. Kuzmić 2013. odlazi u Golden Stejt, gde je imao pored sebe i Nemanju Nedovića, ali kako to biva u NBA neka hijerarhija se mora poštovati. Nije se baš naigrao, više je igrao za njihov razvojni tim.

Dobija poziv od reprezentacije BiH i 2013. i odlazi na pripreme. Tada je selektor BiH bio Aco Petrović, koji ga je stavio po strani, a Ognjen nakon nedelju dana napušta reprezentaciju i odlazi. Sledeće 2014. dobija poziv od Saleta Đorđevića da nastupi za reprezentaciju Srbije, a u međuvremenu je postao i član Panatinaikosa, upravo na poziv selektora da bude drugi centar tog tima, iza Raduljice.

Nakon što je u toku sezone Sale Đorđević raskinuo ugovor sa Panatinaikosom, posle njegovog odlaska u klubu nisu računali ni na Kuzmića, niti na Raduljicu, pa se on vraća u Ameriku gde je igrao letnju ligu. Trebalo mu je mesto gde će biti malo duže i imati kontinuitet u radu, a pošto ga je trener Crvene zvezde Dejan Radonjić želeo, dobija poziv od Zvezde i Ognjen Kuzmić ispunjava dečački san da zaigra u crveno-belom dresu.

On je 19. jula 2016. potpisao za Crvenu zvezdu na tri godine, i postao prvi centar tima, a njegova saradnja sa Jovićem i njegove sjajne partije u Evroligi su najviše doprinele evropskoj bajci Crvene zvezde. Dobio je i priznanje MVP igrača Evrolige za mesec januar. Konačno je Kuzma našao svoj mir gde je odlično prihvaćen, i gde je stekao i samopouzdanje i podršku kako trenera, igrača, tako i publike.

Za Crvenu zvezdu je odigrao do sada 82 meča, i postigao 749 poena (trenutno je treći strelac ekipe, iza Simonovića i Dženkinsa), osvojio je triplu krunu – kup Radivoja Koraća, ABA ligu i šampionat Srbije.

Nakon sjajne sezone u Zvedinom dresu, Kuzmić odlazi u Real iz Madrida ali na žalost povreda ukrštenih ligamenata mu nije dala da nastavi uzlaznom putanjom u svojoj karijeri. Godinu dana je trajao oporavak. Drugu sezonu nije baš dobijao šansu, i sada se vratio ponovo u svoju Zvezdu da sa njome opet kao prošli put pokorava Evropu.

Kuz želimo ti da pobediš u ovoj utakmici i da se brzo oporaviš, i opet nam doneseš mnogo radosti.

Photo: Printscreen