Naš stalni saradnik Žarko Dabčević-Daba, hroničar istorioje Crvene zvezde ali i naše košarke, spremio nam je priču o nekadašnjem (lepom) običaju da klubovi jedni drugima za turneje i međunarodne utakmice jedni drugima pozajmljuju igrače. Danas objavljumemo drugi nastavak.

Davne 1951. godine nakon što je godinu dana ranije osvojila međunarodni turnir u Milanu  Crvena zvezda je ponovo bila pozvana na taj turnir kako bi branila naslov.

Otišla je bez trojice odličnih košarkaša, Ladislava Demšara koji je ostao u Beogradu zbog mature, Tulija Roklicera i Nebojše Popovića koji su bili suspendovani od strane Košarkaškog saveza Jugoslavije.Roklicer je u pauzi između dva dela prvenstva prebegao u Italiju, zbog čega je bio suspendovan na šest meseci (pošto se nikada nije vratio nije ni mogao da izdrži kaznu), a Nebojša Popović je kažnjen jer kao trener i veliki prijatelj Roklicera nije ni prijavio, niti sprečio njegov beg. Bio je suspendovan na četiri meseca.

Zvezda se pojačala košarkašem Partizana Mirkom Marjanovićem, dok je Vilmoš  Loci iz zrenjaninskog Proletera stigao za drugi dan turnira.U  polufinalu  18. juna 1951. igrali su finalisti iz pretehodne godine, Zvezda i Borleti. Ovoga puta domaći tim je bio bolji  rezultatom 46-35.

Crvena zvezda: Gec 9, Sokolović, Bjegojević 5, Marjanović 10, Kalember 9, Andrijašević 2, Godžić, Jovanović, Ćurčić.

U borbi za treće mesto Crvena zvezda je 19. juna savladala ekipu Đinastika Roma 54-24.Igrali su: Gec  6,  Sokolović,  Loci  19,  Marjanović  17,  Kalember  9, Godžić 2, Andrijašević, Jovanović, Ćurčić, Bjegojević 1.

Na žalost,  u našim novinama nisu objavljeni sastavi timova, kao ni rezultat drugog polufinala. Sastave timova imam zahvaljujući dnevniku koji je vodio Srđa Kalember, ali on je upisao samo poene košarkaša Zvezde.

Bata Radović u Zvezdi

Od 06. do 08.01.1961 godine u Ljubljani je održan medjunarodni turnir na kome su učestvovali Olimpija, Lokomotiva, Crvena zvezda i Honved iz Madjarske. Crvenu zvezdu je na ovom turniru pojačao košarkaš Partizana Radovan-Bata Radović. I pored toga što je Zvezda na ovom turniru zauzela poslednje četvrto mesto Radovan Radović je bio najbolji strelac turnira sa 84 postignuta poena, jednim više od košarkaša Lokomotive Džimija Petričevića.

Internacionali turnir koji je održan 1964. na Sajmu u Beogradu, povodom VIII Kongresa SKJ,  okupio je tada najače timove  Jugoslavije – OKK Beograd (aktuelni prvak države), Olimpiju, Crvenu zvezdu i selekciju Moskve koju su činili reprezentativci Sovjetskog Saveza i dva košarkaša CSKA.

Aca Nikolić, selektor reprezentacije Jugoslavije koja se tada nalazila na pripremam, dao je dozvolu  da neki igrači mogu da , kao gosti, učestvuju na tom jakom turniru. Mnogo velikih košarkaških imena bilo je na jednom mestu. OKK Beograd je nastupao bez svog najboljeg igrača Radivoja Koraća koji je bio povređen, i Gordića koji se nalazio na odsluženju vojnog roka, ali sa Ražnjatovićem iz Radničkog u svojim redovima aktuelni prvak i dalje je predstavljao izuzetno jakog rivala.

Olimpija, pojačana Džimijem Petričevićem iz Lokomotive i Petrom Skansijem iz Splita, sa Daneuom, Basinom, Pavlovićem bila je takođe izuzetno jak  rival. Crvena zvezda je  bila bez Matića i Dragojlovića (nalazili su se na odsluženju vojnog roka), ali sa Đerđom iz Zadra i Batom Jelićem iz Partizana je takođe istakla ozbiljnu kandidaturu za osvajanje turnira.

Turnir se igrao 4. i 5. decembra 1964. na Beogradskom sajmu, a  polufinalni parovi bili su Crvena zvezda – OKK Beograd i Olimpija – Selekcija Moskve.

Tandem Đerđa-Cvetković

U prvom susretu  Crvena zvezda je bila bolja od aktuelnog prvaka Jugoslavije i pobedila sa 78-72.  Tandem Đerđa – Cvetković je funkcionisao kaobesprekorno i bio nerešiva enigma za košarkaše OKK Beograda. Cvetković je postigao čak 37 poena, Đerđa je pokazao zašto je najbolji plejmejker u zemlji, pored postignutih 16 poena nesebično je razigravao saigrače ali asistencije se tada nisu brojale kao danas..

Josip Đerđa je tako, iako samo privremeno,  posle neuspelog pokušaja 1961, ipak uspeo da obuče „crveno-beli“ dres. Može se samo zamisliti kakav bi to trio bio Đerđa – Cvetković – Dragojlović, da jeZvezda uspela u nameri da dovede Zadranina u Zvezdu..

U drugom polufinalnom susretu sastali su se ljubljanska Olimpija i selekcija Moskve. Gosti iz SSSR su slavili sa 83-50. Drugog dana turnira u utakmici za treće mesto . Olimpija je savladala OKK Beograd rezultatom 88-80.

Preko 4.000 gledalaca na Sajmištu uživalo u izvanrednom finalu. Na kraju su sa svojim ljubimcima proslavili veliku pobedu nad selekcijom Moskve 69-66. To je, može se slobodno reći, bilo veliko iznenađenje. Zvezdu je nosilo frenetično navijanje sa tribina dok je na terenu još jednom blistao tandem Đerđa-Cvetković. Đerđa svojim prodorima a Cvetković šutevima sa različitih pozicija prosto su rešetali koš protivnika. Josip Đerđa je bio proglašen najboljim igračom turnira.

 Evo i sastava učesnika ovog nezaboravnog turnira;

Moskva: Voljnov, Kornjejev, Zubkov, Travin, Lipso, Kulikov, Astahov, Šatalin, Hrinin, Borodin, Kapranov, Alačačian.

Crvena zvezda: Milutinović, Đerđa, Cvetković, Marković, Vićentić, Jelić, Popović, Poljak, Stanimirović, Škulić, Todosijević, Lučić.

Olimpija: Basin, Povž, Ajzelt, Daneu, Tavčar, Pavlović, Petričević, Potočnik, Skansi, Šmit, Šaranović.

OKK Beograd: B. Rajković, Nikolić, Maroević, T. Rajković, Erkić, Ražnatović, Tošić, Stanković, Stevanović, Ivačković, Pavelić, Pazmanj.

Korać i Daneu zajedno u Olimpiji

Od 13. do 16. 10. 1966. godine u Ljubljani je održan „Festival Evrope. „Olimpiju“ je za ovu priliku pojačao i legendarni košarkaš Radivoje Korać-Žućko. Prvog dana snage su odmerile ekipe   „Olimpije“ i „Zadra“ koji je bio pojačan Splićaninom Petrom Skansijem. Pobedila je ekipa „Zadra“ sa 94:89.

Ćosić i Troskot bili su nezaustavljivi . „Olimpija“ je bila bez Boruta Basina, koji je odbio da igra, nezadovoljan što nije dobio broj karata koji je tražio. Najefikasniji su bili Troskot sa 23 i Ćosić sa 21 poenom dok je Vital  Ajzelt za „Olimpiju“ dao 26 poena. U drugoj utakmici su se sastali italijanski „Simental“ i Selekcija Evrope. Italijanski klub je slavio rezultatom 91:87.. Najefikasniji su bili Čubin sa 33 i Rimanuči sa 18 poena za „Simental“, dok su u selekcije Evrope najefikasniji bili Zidek sa  27 i Stevenijers sa 24 poena. Sledećeg dana, „Olimpija“ je, pojačana Koraćem, igrala  protiv „Simentala“ i slavila sa 92:83. „Simental“ je bio oslabljen neigranjem najboljeg igrača Bila Bredlija dok je „Olimpija“ bila kompletna – vratio se Basin, što se odmah odrazilo kako na igru, tako i na rezultat. Korać je  bio najefikasniji  u timu iz Ljubljane, dao je 26 poena dok su kod „Simentala“ najbolji bili Čubin sa 29 i Mazini sa 16 poena. Trećeg dana „Olimpija“ je igrala protiv tima Evrope i doživela jporaz 94-102.

Timovi su igrali u sledećim sastavima:

Olimpija: Daneu, Korać, Basin, Osterc, Božić, Dermastija, Ajzelt, Verbič, Logar, Žorga, Miler, Hočevar.

Selekcija Evrope: Loridon, Amer, Rodrigez, Stevenijers, Zupas, Albu, Zidek, Barčovski, Seviljano, Likšo, Zedniček, Dergo.

Simental: Jelini, Vijanjelo, Pijeri, Mazini, Robins, Riminuči, Bredli, Njoki, Longi, Onglaro, Banda, Čubin, Brumeti.

Zadar: Troskot, Skansi, Ćosić, Komazec, Košta, I. Troskot, Valčić, Ortika, Anić, Jelić, Brajković.

Na slici petorka Zvezde sa Đerđom, drugi s desna.