Ili pravilno – Vilijam Džejms Beron. Američki košarkaš koji je u ovoj sezoni ostavio nemerljiv trag u Zvezdinim dresu, njen najbolji strelac i MVP finala ABA lige. Košarkaš koji je svojim neverovatnim odnosom prema dresu i klubu preko noći postao ljubimac navijača Zvezde, da je i ono sada već čuveno skandiranje sa tribina “Bili, Bili, Bili” postalo deo istorije. Neverovatan bek šuter koji inače potiče iz košarkaške porodice, gde mu je otac Džim skoro 40 godina bio košarkaški trener u Americi, a stariji brat Džimi takodje košarkaš, pa je nekako normalan sled okolnosti bio da i Bili krene njihovim stopama. Još kao dete se takmičio sa bratom Džimijem ko će više poena da postigne, tako da je to rivalstvo izmedju njih dvojice ponekad prerastalo i u tuču, ali naravno sve bi se to zaboravilo jer su bili i ostali jako vezani.

No, da krenemo ispočetka: Bili Beron rodjen je 11. decembra 1990. u Altuni, u Pensilvaniji. Pošto je, kako smo već rekli, njegov otac Džim bio košarkaški trener na univerzitetima širom Amerike, tako se i Bilijeva porodica selila od koledža do koledža u zavisnosti od toga koliko bi tim koji je njegov otac trenirao bio uspešan.

Još dok je pohadjao srednju školu san Bilija Berona je bio da igra za tim koji trenira njegov tata. Upisao je Univerzitet Virdžinija, a tamo je otišao na poziv Tonija Beneta. Na Virdžiniji je proveo pola godine, pošto njegovom ocu na koledžu Rod Ajlend rezultati nisu išli baš za rukom on prelazi tamo kako bi mu pomogao. Ali pravila su bila takva da ako prelaziš sa jednog univerziteta na drugi moraš pauzirati godinu dana kada je sport u pitanju. Tako je Bili godinu dana pauzirao, i tek na pola druge godine koledža stiče pravo da zaigra za Rod Ajlend.

Nažalost,  njemu je negde pred novu godinu istekla kazna, a tim koji je otac trenirao je zaredjao sa porazima tako da Bili nije mogao mnogo toga da učini za njega i za tim. Nakon 11 godina treniranja na tom koledžu njegov otac Džim dobija otkaz, pa se zajedno sa sinom seli u Bafelo, na Univerzitet Kanišes Golden Grifits, gde je Bili proveo dve godine igrajući za njih. Igrao je za taj mali koledž, ali je davao mnogo koševa i bio medju  igračima sa najviše postignutih poena u zemlji. NBA skauti su dolazili na utakmice na kojima je nastupao za svoj tim i posmatrali ga. Išao je i na pripremne treninge NBA klubova, i to na čak 12 takvih treninga,  ali po završetka studija Bili nije bio draftovan. Nastupao je za Čikago Bulse u letnjoj ligi 2014. i to je bilo sve.

Pošto mu je brat Džim (inače Bilijev uzor) već bio u Evropi, i igrao za Lokomotivu iz Kubanja, kasnije i za Romu, Bili je krenuo njegovim stopama. Prvi klub u Evropi mu je bio Lijetuvos Ritas 2014. Prvi put se tada odvaja od porodice i odlazi na drugi kontinent. To je bio veliki šok za njega. Ali, ljubav prema košarci je bila onaj tas na vagi koji je prevagnuo da jednostavno nastavi dalje. Prva sezona u Ritasu mu je bila kao iz pakla, jer trener Ritasa Seskus Virdžinijus mu je na prvom treningu rekao da ne zna engleski jezik, i da neće mnogo igrati jer nije ni bio njegov izbor da on dodje u klub.

Bili je marljivo trenirao i kada bi dobio šansu na kašičicu on bi je koristio. Davao bi po deset i više poena, ali to mu nije donelo bolji status u timu. Na par meseci mu je došla tadašnja devojka Valerija, koju je upoznao na koledžu u Bafelu (ona mu je sada supruga), pa je nekako uz njenu pomoć tu sezonu prebrodio. U medjuvremenu, tokom sezone Ritas menja trenera i dolazi Argentinac Marčelo Nikola, koji Beronu daje šansu u finalu litvanskog prvenstva protiv Žalgirisa. Bili u naredne tri utakmice postže po dvadesetak poena po utakmici, i bio je najbolji strelac finalne serije što mu je ulilo samopouzdanje za dalji tok karijere da nije sve izgubljeno iako je maltene celu sezonu presedeo na klupi.

Nakon te neslavne epizode u Litvaniji odlazi u Belgiju da igra za ekipu Šarlroa, gde nastupa zajedno sa svojim bratom Džimijem. Tih godinu dana u Belgiji su dobro prijali Biliju, on je sa ekipom Šarlroa igrao u Evrokupu, a iz tog takmičenja se pamte njegove partije protiv Saragose (36 poena), Ulma (31), Nansija (26) i Venecije (21).

Posle godinu dana provedenih u Belgiji, Bili Beron koji se u medjuvremenu oženio sa Valerijom, prelazi u Španiju, u ACB ligu, u ekipu Mursije. U Šarlroa je igrao na mestu plejmejkera, dok je u Mursiji njegova uloga bila drugačija. Tamo je od njega traženo da bude bek-šuter, što je bila novina na koju se morao brzo privići. Trener u Mursiji mu je bio Oskar Kintana, koji na Bilijevu nesreću nije znao engleski jezik pa je početak sezone bio u ritmu toplo- hladno, nije mogao da ustali formu. Nakon ispadanja iz Evrokupa, i loših rezultata u ACB ligi, Mursija menja trenera i dovodi Grka Focisa Kacikarisa, da bi njegovim dolaskom i Beronu krenulo na bolje.

Nakon epizode u Španiji odlazi u Tursku, nastupa za tim Eskišehirsport. Odigrao je dobro tu sezonu u Turskoj ali je imao nesreću da se klub nakon toga ugasio.

Za vreme F4 u Beogradu njegov menadžer ga je pozvao i rekao mu da će najverovatnije Milan Tomić postati trener Zvezde, i da je zainteresovan za njega, da ga je pratio još iz vremena dok je igrao u Belgiji. Razgovarao je sa Tomićem koji mu je tom prilikom rekao šta od njega očekuje, i koja će biti Beronova uloga. Odmah je pristao.

Po sopstvenom priznanju, dolazak u Beograd posle Turske je bio veliki skok u svakom pogledu. Bili je ranije čuo za Beograd, na kraju krajeva sa Ritasom je dolazio na megdan sa Partizanom u Evrokupu, a i otac mu je tu dolazio u potrazi za košarkaškim talentima sa ovih prostora. Vrlo brzo se privikao na Beograd i na Crvenu zvezdu. On je jedan od onih stranaca koji su se stopili sa klubom i sa sredinom, i doživljavali sve to kao nešto svoje. Totalno se podredio timu i itekako mu je bilo važno da tim osvoji titule i da pobedjuje, a da on ne mora da bude u prvom planu.

Mnogo puta je na društvenim mrežama, gde je prisutan, delio sa navijačima sreću i radost nakon velikih pobeda. I zaista, ponašao se kao da je Zvezda njegov klub od malena, kao da je u njemu mnogo godina, a to su navijači svakakao prepoznali i postao im je idol. Kao nagrada za sve to je stigla u vidu MVP priznanja za najboljeg igrača finalne serije ABA lige, a sad i MVP naše Superlige. Inače, Bili je i najbolji strelac Crvene zvezde u sezoni 2018-19. Odigrao je za Zvezdu 65 utakmica i postigao je 776 poena. Sa Zvezdom je osvojio Super kup, ABA lige i titulu šampiona Srbije.

Svakako će ostati upamćene njegove partije protiv Budućnosti u Podgorici (15 poena), Olimpije u Ljubljani (17), Mornara u Beogradu (18), Cibone u Zagrebu (16), Partizana (23), Budućnosti u Beogradu u prvoj utakmici finala (19), Budućnosti u Podgorici u trećoj utakmici finala (24), Mege i Partizana na turniru  Kupa Radivoja Koraća (20 i 18), Ulma (19), Breše (22), Galatasaraja (16), odnosno 20 u Istanbulu…

Ali ono što će se zauvek zapamtiti su njegove igre u finalu plejofa i koš u poslednjoj sekundi meča u 4. utakmici finala za pobedu Crvene zvezde i 20. šampionsku titulu. Istog dana nagrađen je novim ugovorom za narednu sezonu.

Beron je nastupao i za Američku reprezentaciju sa kojom je osvojio zlatnu medalju na Američkom prvenstvu 2017. godine.

Photo: KLS