Medijska ludnica u Njuorku u čijem je epicentru Viktor Vembanjama je sve naglašenija što se bliži večerašnji draft, i jedino se da uporediti sa pred-draftovskom groznicom kad je Klivlend prije dvije decenije birao Lebrona, a Karmelo, Boš i Vejd čekali da budu izabrani iza Miličića. Bilo je sličnih groznica s nešto manjom temperaturom 2007. kad su birani Oden i Durent, pa i 2019. kad je pompezno u medijima napucavan Zajon Vilijamson, koji trenutno uz stalne povrede ima i masu “ljubavnih” problema, pa još uvijek nije opravdao očekivanja. Ipak, kako mi par starijih njujorških novinara juče rekoše, broj predstavnika medija koji su bili prisutni na konferenciji pred ovaj draft utrostručio se u poređenju sa onim pred Lebronov draft ’03 koji se danas smatra za jedan od najjačih i najsudbonosnijih, uz onaj 1984.godine, u istoriji lige.

Neko slika hamburger pred striptiz klubom, a ja NBA akreditaciju i hotel Westin

Na četvrtom spratu Vestin hotela na uglu 43. ulice i 8. avenije na tek blok udaljenosti od Tajms Skvera dan prije drafta sjatili su se novinari iz cijelog svijeta, a samo frankofonskih novinara bilo je barem petnaestak, pa se jedan dio pres-konferencije sa Viktorom Vembanjamom odvijao na francuskom jeziku. Ljudi iz NBA su doveli Džeremija Sohana, krilo San Antonija, koji za divno čudo nije imao ofarbanu kosu i s kojim će Vembi zaigrati već u ljetnjoj ligi u Vegasu od 7. do 17. jula, da ga predstavi. Viktor je bio prilično odmjeren u odgovorima na pitanja novinara ali je u par navrata zazvučao i veoma samouvjereno. Spomenuo je da je već godinama očekivao da bude draftovan i to da bude izabran kao prvi, kao i da mu je postalo jasno da će postati profesionalni košarkaš već kad mu je bilo 12 godina.

https://twitter.com/DarDZel/status/1671526439059968001

Nakon predstavljanja Vembanjame on i Bilal Kulibali, njegov saigrač iz Pariz Metropolitansa, koji će kako mi dobro upućeni draft eksperti vele sigurno biti izabran u prvih 15, otišli su u školu u Harlemu, pa na legendarni teren u harlemskom Raker Parku sa francuskim i nekoliko ESPN novinara. Time je mjesto u hotelskoj prostoriji za konferencije odlobođeno i za ostale momke, uglavnom 19-godišnjake, koji će u Bruklinu večeras tokom drafta sjediti u “zelenoj sobi”. Njih bi trebalo da bude čak 25, što skoro pa garantuje da će neki od njih večeras biti gorko razočarani, jer će završiti u drugoj rundi sa negarantovanim ugovorima. 

Osim Vembanjame najviše pažnje privukli su Brendon Miler i Skut Henderson koji su projektovani da budu drugi i treći pik na draftu, ne nužno tim poretkom. 

Skut Henderson

Miler je izbjegavao govoriti o svojim problemima sa zakonom, a Skut je izgledao pomalo i preplašen kad se oko njega skupila masa novinara. Ali za ostalim stolovima oko kojih su predstavnici medija zastajali kao pčele bilo je i primjera gdje su izjave igrača odudarale od bilo kakve preplašenosti. 

Brandon Miller

Mene je svojom drčnošću najviše zabavilo snažno krilo Vilanove Kem Vitmor koji će kažu skoro sigurno biti izabran u prvih 10, i koji nije zvučao kao neko ko se plaši Vembanjame zbog odsustva mišićne mase kod mršavog Francuza.

https://twitter.com/DarDZel/status/1671529921645092864

Među 18 i 19-godišnjacima pozvanim u ‘zelenu sobu’ štrčaće i jedan svršeni fakultetlija – 22-godišnji Haime Hakez sa kalifornijskog Ju-Si-El-Eja – koji mi je spomenuo pozitivan uticaj na njegovo sampouzdanje koji mu je usadio naš stručnjak Ivo Simović u prošloj sezoni, Simovićevoj prvoj u ulozi pomoćnog trenera Miku Kroninu. On ima meksičke korijene ali po sopstvenom priznanju vrlo slabo priča španski jezik.

Haime Hakez Junior

Braća blizanci Tompson iz privatne Overtajm Elit lige doimali su se kao skromni i prijatni, a izgledaju potpuno identično. Bolje rangirani Amen Tompson mi reče da je tek odnedavno počeo dobijati svog brata u igri jedan-na-jedan. On bi trebalo da bude izabran kao četvrti, a ni njegov brat Ausar ne bi trebalo da sklizne daleko od svog brata. 

Draft-monkey

Na NBA draftu sam redovan kao gledalac uživo već više od dvije decenije, ako izuzmemo virtuelni draft pandemijske 2020. godine. U prisnoj atmosferi teatra pod tribinama Medison Skver Gardena od 2001. do 2009. bilo mi je ugodno pratiti draft izbliza, a kad se draft preselio u dvoranu Devilsa u Njuarku gdje su kao prvi izabrani Kajri Irving (2011) i Entoni Dejvis (2012), pa onda u u Bruklin od 2013. godine čini mi se, subjektivno govoreći, da se dosta draži posmatranja izgubilo u pomalo agorafobnoj atmosferi pod visokim krovovima dvorana. Tokom svih ovih godina shvatio sam da mi je noć drafta omiljenija nego prisustvovanje bilo kojoj NBA utakmici, pa čak i nekoj finalnoj, ako u njoj ne učestvuju Seltiksi, ili recimo Nikola Jokić. To da se 2001. i 2002. na draftu u teatru MSG moglo uživo prisustvovati za samo pet dolara, i da se “zelena soba” sa tadašnjih desetak igrača proširila – uz veličinu dvorane u kojoj se draft održava – na današnjih 25 mjesta, govori dosta o rastu popularnosti drafta, a i lige uopšte.

Projicirani salari kep je porastao više od očekivanog i u ovako dobrim i oprimističnim danima za NBA ligu uloga internacionalizma nesumnjivo pridonosi punjenju vlasničkih šlajpeka, ali i džepova igrača. Uz mir koji je donijelo nedavno postizanje dogovora za novi dugogodišnji CBA ugovor (Collective Bargaining Agreement) između lige i Unije igrača i skori novi dugo iščekivani medijski ugovor za koji se uz dosadašnje medijske partnere lige takmiče i Amazon i Epl – budućnost lige je svijetla.

Kao takozvani “draft monkey” koji i nakon ovoliko godina sa ostalim NBA zaluđenicima redovno ostajem u dvorani do samog kraja druge runde kad prozovu i onog 60. po redu nagledao sam se svakojake drčnosti biranih mladića, ili njenog privida. Nikad ni nakon ovoliko godina ne prestaje biti zabavno slušati momke kao što je gore spomenuti Kem Vitmor, a pogotovo gledati neko samouvjerno geganje ka pozornici, kao primjerice cupkanje “kratkog” Tremonta Votersa od prije koju godinu. Tu je i spektar upečatljivog ekstravagantnog stilskog predstavljanja pojedinaca koji ciljano žele da budu u centru pažnje, kao Tajlera Hiroa ili Tajrisa Haliburtona, ali i nekih kao što je bio Amari Stodamajer prije 20 i kusur godina koji nije davao utisak da je htio biti ekstravagantan ili u centru pažnje, ali su njegov stil odijevanja i izlazak na pozornicu, barem meni, ostali nezaboravni.

Sreća i iznenadjenje igrača koje izaberu prije nego što i oni sami to očekuju ili se tome nadaju, ali i razočarenje i ljudska drama koju mladi momci proživljavaju kad ih izaberu tek u drugoj rundi, ili ih uopšte i ne izaberu su jedna od najinteresantnijih stvari za posmatranje tokom drafta. Sjećam se očaja našeg čovjeka pred mojim očima u kojoj je Peđa Savović u novom odijelu čekao sve do kraja druge runde 2002. i niko ga nije prozvao, ili iznenađenja Troja Bela godinu iza toga kad je izabran neočekivano visoko u prvoj rundi a svi su ga vidjeli u drugoj. Dešavale su se još i luđe stvari kao kad je Entoni Benet, možda i najgori prvi pik na draftu svih vremena, bio iznenađen kad ga je izabrao Klivlend 2013.godine.

Nakon povlačenja sa drafta Nikole Đurišića zbog povrede koljena koja se desila u najgorem mogućem trenutku tokom NBA proba na koje je išao, ali i odustajanja Bosanca s hrvatskom putovnicom Zvonimira Ivišića, osim Tristana Vukčevića večeras neće biti naših momaka koji će biti draftovani. Vukčević je projektovan da bude izabran u drugoj rundi, pa bi se primjedba pokojnog Dude Ivkovića da mu je bilo žao da Tristanov otac Dušan (koji je po Dudinom mišljenju imao idealne tjelesne predispozicije za NBA) nikad nije postao NBA igrač – mogla ispraviti.

NBA Internacionalizam

NBA je objavila da će se večerašnji draft na ovaj ili onaj način biti prenošen u 214 zemalja i teritorija u 32 jezika, što ne čudi, jer su u prošloj sezoni u NBA timovima igrala čak 120 strana igrača iz 41 zemlje, a među njima bilo je čak 58 Evropljana. Rekord u brojnosti imali su kanadski košarkaši (22), iza njih Australijanaci (10), a svaki od 30 timova imao je bar po jednog internacionalca. Toronto čak njih osmoricu. Stoga nije nikakvo čudo da su zadnjih pet sezona MVP igrači tri neamerička igrača a čeka se na Dončića ali i Vembanjamu da nastave niz.

Rekord u broju neameričkih draftovanih igrača desio se 2016. godine kad čak 27 izabranih igrača nisu bili Amerikanci, a među njima 15 je bilo izabrano u prvoj rundi. Barem 10 internacionalaca draftovani su na svakom draftu od 2000. godine naovamo, a barem po dva neamerička košarkaša su izabrani u prvih 10 na draftu u svakoj od zadnjih 10 sezona. Uz Vembanjamu nema sigurnog ne-Amerikanca u top 10 projektovanih na ovom draftu pa nije sigurno da će se ovaj desetogodišnji niz nastaviti. Ono što je sigurno je da će Venbanjama postati 14. neamerički košarkaš koji će biti izabran sa prve pozicije na draftu. Zadnji od njih koji, kao Vembanjama, nije igrao u NCAA bio je Andrea Barnjani (2006.godine) – još jedan od onih koji svojom NBA karijerom nisu opravdali najviši izbor.

 Vembanjama bi morao biti, kad završi svoju karijeru neke 2040. godine, barem u rangu Dankana ili Olažuvona, ili barem Juinga. 

Sve ispod toga bilo bi razočaravajuće, ali i liga se pita, pa bi se zbog tankih Viktorovih kostiju mogao još više pooštriti NBA sudijski kriterij i potpuno eliminisati gruba (čitaj odbrambena) igra.

Photo: Privatni album, twitter