Stvarno nema smisla da ne pomenemo mesto koje, doduše samo formalno, ima veze sa prezimenom  junaka naše priče, a to je kafana u blizini istoimene beogradske pijace, gde je sedište “naše Akademije” i gde, uglavnom u ranim popodnevnim satima održavamo “sednice” (možda je bolje reći sedeljke) na kojima se “pretresaju” sva važna pitanja za državu i narod, a košarka je, naravno, uvek jedna od tema, mada je fudbal, iz razumljivih razloga, takodje bio na dnevnom, ili preciznije Gnevnom redu.

E, tako ti onomad, uvaženi  “akademici iz Kalenića” pričahu i o prvom evroligaškom košarkaškom derbiju, a meni je, od svega što je tamo prikazano, bilo zanimljivije da se pomene ko je tamo vidjen (mislim naravno na derbi), i šta ga je nateralo da se lomata oko arene i da traži mesto za parkiranje, kad inače ne posećuje utakmice, ali ovo je, znate, izuzetak!

I sada je vreme da se upoznamo sa naslovnim junakom naše priče, Perom Kalenićem. To vam je jedan probisvet, koji se, niko ne zna kako, prišljamči familiji najpoznatijeg lika iz komedija Branislava Nušića, mada ga niko od ostalih rodjaka g-đe Živke Popović, ministarke, ne poznaje, niti zna odakle se on tu obreo. Kolika je to zamlata i kakav je folirant nabolje kazuje sam:

“Moja je majka još pre dvedeset godina umrla i rekla mi je tada na samrti: “Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka Živki ministarki, ona ti je rod”.

Kad se svi ostali počnu čuditi, otkud im novi član svojte, a da niko, ali baš niko, za njega nije ni čuo, a kamoli ga video, Pera se ne da iznenaditi, već je još ubedljiviji:

“Ja znam da ste vi meni rod, ja se toga ne odričem. Radije bih ovde poginuo no što bih se svoje familije odrekao.”

Na to mu ujka Vasa odgovori: “Ama, de, nije stvar za ginjenje, nego…”

I u ove tri tačke, koje je stavio sam Nušić, jasno ističući opštu familijarnu iznenađenost pojavom takve individue, nalazi se motiv za sastavljanje ove, nadam se zanimljive pripovesti. Sasvim je razumljivo, što je utakmica 12. kola Evrolige Partizan – Crvena zvezda privukla pažnju javnosti,  i nju su košarkaški zagriženici, da ne velim fanatici, jedva dočekali, jer (eto jedne zanimljivosti) nisu im sudile lokalne sudije, koje taj posao obavljaju u regionalnom ili nacionalnom prvenstvu već, prvi put, provereni internacionalci, koje baš zabole pertla za veliki rivalitet crveno i crno belih.

Ali ono društvo, zašto ne reći, snobova i kaćiperki, kojima je svaka javna galama prilika za samoisticanje, i izražavanje mišljenja o svemu, pa i o derbiju, pobegla je iz “Gospođe ministarke”, zapravo nije se odatle ni mrdnula. Oni su na utakmicu došli, kao što cela familija dolazi kod Živke, samo zato što je ona ministarka, i što u tom trenutku nešto znači, a zapravo je Nušić genijalno i tu sve izokrenuo, jer nije ona ništa, već njen muž, ali ga oni ni ne pominju. Tako se i ovi, iznenadno samootkriveni zaljubljenici u košarku, što nikada pre evroderbija, a ni posle toga, nisu bili zainteresovani za basket, već za javnu samopromociju (tj. opsenarstvo) trpaju u prve redove, ne bi li ih snimila kamera, da bi onda sutra na poslu pričali, kako su (pardon – KAKO SMO) sinoć igrali. A da im padne na pamet da dodju da bodre ekipu za koju navijaju na utakmici sa MZT-om, ili Studentskim centrom iz Podgorice? E pa taj film nećete gledati.

Slično se desilo, barem prema svedočenju naših izveštača, i u Kataru tokom Svetskog kupa u fudbalu. Tamo se, gle slučaja, baš u hotelu, gde je bila smeštena reprezentacija Srbije, zatekla grupa tzv. selebriti likova, koji su, verovatno, došli da “pruže podršku” “orlovima”. Nego nešto ih ne videsmo da su bili na kvalifikacionim utakmicma da ih tada obodre. Ali, oni su kao i Pera Kalenić, “da izginu za familiju”, pod, doduše neznatnim uslovom, da  to može da se nekako iskoristi. Recimo ovako, kao što veli Pera, tetka Živki.

„Dozvolite mi sad, tetka, da vam i ja kažem svoj slučaj. Mene su pre godinu dana isterali iz službe. Nestala su neka akta iz moje fioke i usled toga omelo se jedno izvršenje. Ne vidim šta sam ja tu kriv, jer, naposletku, akta su akta; izgubi se živ čovek, te neće akta? A, naposletku, nestajala su i ranije akta iz moje fioke, pa nikom ništa, ali sad se navrzao nekakav inspektor na mene te mal’ me nije čak i pod sud stavio. Ali stvar je sad već bila pa prošla i, kao što vidite, ja sam punu godinu dana strpljivo čekao da se zaboravi. Ja ne znam, možda se nije još zaboravila, ali, kad je sad već, tetka Živka ministarka, može narediti da se zaboravi. I ja ništa drugo ne tražim nego da se popravi nepravda koja mi je učinjena, to jest, da se ja vratim u službu. Samo, moram napomenuti da ja ne bih mogao pristati na obično vraćanje u službu, bez satisfakcije za učinjenu mi nepravdu. Morao bih se vratiti sa unapređenjem kako bih i ja sa svoje strane zaboravio nepravdu koja mi je učinjena. Eto, to je sve što ja tražim. Ujka-Vaso, zapiši molim te: Pera Kalenić da se vrati u službu sa satisfakcijom. (zaviruje u Vasinu knjigu) Jesi li zapisao  – sa satisfakcijom;?”

Slatokrečivi Pera Kalenić, na rastanku sa TETKOM izjavi i sledeće:

“E sad dozvolite, tetka Živka, da vam u ime cele naše familije blagodarim što ste nam saslušali želje i da vas zamolim da se svojski zauzmete i da ih ispunite. Kao što vidite, naše su želje skromne, a vi ste u mogućnosti da ih ispunite, pa zašto ne bi učinili radost svojoj familiji, te da vas se svi sa blagodarnošću sećamo?”

I sve ide kao po loju, dok se ne desi skandal sa počasnim konzulom Nikarague, zbog kojeg (skandala) na posletku Živkin muž da ostavku. Kud će, šta će, Pera Kalenić, kao i svaka bubašvaba u ljudskom obličju, odmah se prilagodi situaciji, pa u jednoj od završnih scena, kad sazna za odgovorni čin teča Sime, odjednom objavi da i nije tako blizak rod. Kad ga ujka Vasa podseti da je bio spreman da pogine za familiju i osporavnje srodstva, on mrtav ‘ladan kaže: “ Da, ja sam se onako figurativno izrazio”, nesvesno priznavši da je on FIGURATIVNI rođak.

E, takvog, figurativnog nesoja, da prostite na izrazu, namnožilo se, da se čestit svet i ne vidi i ne čuje, pa mu jedino preostaje da se krsti i levom i desnom. Takvi su najpreči rod, u sve se razumeju, najveći su navijači nacionalnog tima, u bilo kom sportu, samo ih nešto ne viđamo na utakmicama, koje ne privlače veliki pažnju. Može selfi sa igračima, ali kada se taj snimak bude “kačio” ne neki, šta ti ja znam  – instagram, bojim se da onaj koji je veća zvezda na tom snimku, ne završi kao drug Đido na onoj čuvenoj fotografiji iz pećine na ostrvu Visu; kad je zglajznuo, odjednom ga nema na slici, otfikareno baš ono parče gde je Milovan Đilas seđ’o.

Naravno nikome ne možete da zabranite da dolazi na bilo kakav dogadjaj, ali kod tih i takvih likova izraženog samoljublja, uvek ćete, bez da ste stručno edukovani, lako prozreti kakva ih motivacija goni, da se nađu tamo gde inače ne zalaze. Jer da imaju istinski, unutrašnju potrebu, dolazili bi oni da vide ne samo derbi, za koji su možda nabavili karte preko veze, već i one utakmice, koje moraju da se odrade, i medijski su više nego nebitne, pa što bi onda i oni, kao Pera Kalenić, da se pretržu i žrtvuju, ili, daleko bilo da junački izgube glavu zbog familije (u našem slučaju navijačke) kad već Sima dade ostavku.

I za takve nema zime. Ti i takvi Kalenićevi rođaci, pa i po ženskoj liniji (jer Pera kaže “familiji” koja ga ni ne poznaje da je rod sa ženske strane, i da se ranije prezivao Marković, a to tek izazove zabunu među ostalim članovima  ministarkine šire porodice) izninknu uvek, oni su poput prašine, ne znate kako, ali se stalno pojavljuje, i taman je obrišete, i mislite, završili ste, kad đavola, eto nje ponovo. I morate da je čistite iznova, ali ispostavlja se da je to ćorav posao, pa opet, krpu u ruke, makar i na ovaj način.

Nušić je na početku svoje šale u četiri čina „Gospođa ministarka”, posle popisa lica dodao i vremensku odrednicu: “Događa se u susretu prošloga i sadašnjega veka”. E, jedino je tu “omanuo” (mada, kada je pisao komad “ Gospođa ministarka” namenivši glavnu ulogu velikoj, jedinstvenoj, najvećoj srpskoj gllumici Žanki  Stokić, druge su okolnosti bile). Događa se i sada, i događaće se i ubuduće, da ne kažem uvek! Kad god bude derbija, i njemu sličnih IVENTA, što bi rekli junaci ove “šale na četiri strane”, potomci “velikog junaka” Kalenića Pere!

Photo: Twitter, Euroleague