Posle Evropskog prvenstva za kadete, održanog nedavno u Novom Sadu, vratio sam se u Dablin, gde godinama živim. Naši su završili kao peti i plasirali su se na Svetsko prvenstvo sledeće godine. Hrvati su zasluženo osvojili prvo mesto, Slovenci su opstali, a Crnogorci ispali. Imamo talentovanih momaka, ali bih ocene prepustio stručnjacima.

Boraveći u Novom Sadu, prelistao sam porodičnu arhivu. U nekoj izbledeloj, zelenoj fascikli našao sam razne isečke iz novosadskog Dnevnika iz ‘80-ih. Uspeo sam da nađem jedan članak za koji sam mislio da je izgubljen. To je izveštaj sa kadetskog prvenstva Vojvodine 1985. (igrači 1969. godište), koje se održalo u Vršcu. Inicijali u potpisu su J.T. Pretpostavljam da je to Jovan Tanurdžić.

Vojvodina je, naravno, pobedila. Prethodne godine bili su drugi u Jugoslaviji. Moj NAP je izgubio u finalu, a činjenica da sam ja igrao, objašnjava podvlačenje crvenom bojicom. Najbolji strelac bio je Nenad Grmuša, koji je igrao za reprezentaciju sa Danilovićem i Komazecom. Ništa neobično.

Ono što jeste neobično i verovatno ni Vlada Stanković ni Aca Ostojić nemaju u njihovim arhivama, je da je najbolji igrač bio iz petoplasirane ekipe, koji je četiri godine mlađi od ostalih. I to ime sam tada zapamtio.

Nekoliko godina kasnije to nikom više nije bilo neobično. Ime tog igrača je bilo – Dejan Bodiroga!

Photo: Privatna arhiva, printscreen