Ta sezona između Atene i Seoula san po mom mišljenju najviše napredova. Kulminacija super sezone je bilo ono famozno finale protiv Partizana na Svetog Duju. Sutradan se odma išlo na pripreme.

Treće misto u Ateni je označeno kao neuspjeh i Krešo je smjenjen. Bez obzira šta je uvelike pomladija ekipu i udrija temelje legendarne generacije, Savez je bija neumoljiv. Srića da na njegovo misto dolazi Duda Ivković. Još jedan znalac i autoritet koji preuzima kormilo.

Radilo se nemilo na pripremama na Rogli, pa u Novom Sadu. Prvo su na redu bile kvalifikacije u Roterdamu. Od 18 ekipa samo su 3 išle u Seul. Prvu odma s Rusima. Dobro igramo i vodimo dok Belostenji nije šakon nokautira Paspalja, koji je do tada bija najbolji igrač. Izgubimo utisno, ali iza toga dobijemo sve ostale i sigurno se plasiramo na OI. Tu su me vidili ovi iz Bostona i stupili prvi put u kontakt.

Dobijemo dva dana odmora pa ponovo na Roglu. Pripreme ka da ništa nismo radili prije. Nakon planine ponovo Novi Sad, ali sad u ritmu prilagodbe na korejsko vrime. Znači nekako ovako. Ponoć – jutarnji trening do 2 ujutro. Ručak u 3 ujutro, pa popodnevno spavanje od 4-6 ujutro. Trening od 8-10, pa večera u 11 i spavanje od 13-21 sat. Buđenje, doručak i sve tako ponovo zadnjih 7 dana priprema.

Odlazak u Seoul, kompletna ekipa svih sportova sa DC-10. Ekonomska klasa, svi ista odijela i cipele. Ja i Stojko sidimo jedan do drugog. Priko Dubaia 22 sata puta. Nakon sletanja cipele nismo mogli obuć koliko su nan noge otekle od skvrčenog položaja u avionu. Tamo smo došli 7-8 dana ranije na prilagodbu. Situacija u Koreji nesigurna zbog njihove stalne netrpeljivosti sa Sjevernjacima. Čuvaju nas u selu s dugim oružjem i ne može se izać u grad bez pratnje. Kako smo došli dosta ranije, selo još nije bilo spremno i u restoranu nije bilo nikakve hrane osin njihove koja je bila ljuta ko vrag. Tako da smo jeli samo rižu bez ičega, i eventualno poneku bananu. Ja u 8 dana izgubin 7 kila. Treniraš normalno a ništa ne jedeš.

Par dana prije utakmice kreće trening. Neko zagrijavanje, ja trčin i odjednom mi se pogase lampice i srušin se na parket. Ovi iz Saveza shvate u čemu je problem, i odvedu nas van sela u neki restoran. Znači dok je hrana došla izija san cviće iz vaze, a i salvete san mjerka nekako. Tako su nas par dana malo vodili okolo, a kako su sve druge ekipe imale isti problem dovodili su svoje kuvare i hranu u selo. Kako smo mi Balkanci ipak snalažljivi, obukli bi neke neutralne majice, Adidas ili Nike, i ugurali se kod Talijana na malo maništre i komad mesa. Šta kuvar zna svih po izgledu.

S Australcima smo nekako bili u super odnosima. Većina njihove i naše ekipe je bila grupa igrača iz Bormia. Oni su na prilagodbu tada došli misec dana pa smo s njima igrali masu utakmica i dobro se upoznali. Na terenu je uvik bila bitka do zadnje kapi krvi. Poštena muška borba, ali uvik fer. Tako smo se nakon polufinala i finala našli u nekoj diskoteci sasvin slučajno i pošteno se proveselili svi skupa. A one jadne Korejance smo ispizdili do temelja. Čin bi izašli iz sela njihovi security bi sija s nama u taxi i pratija nas u grad. Onda bi se mi dogovorili da se u gradu raziđemo, a on bi jadan iša za nama i pokušava nas držat ka ovce zajedno. Moš mislit.

Prva utakmica, odma Rusi. Najvažnija utakmica jer ko dobije izbjegava Amerikance u polufinalu. Oni zajebani. Sabonis, Marciulonis,Volkov, Belostenji,Kurtinaitis, Homicius,Tihonenko. Ekstra ekipa. Povedu nas, ali mi okrenemo i dobijemo. Iza toga smo dobili sve osin Portoriko zadnje kolo, ali to nan nije bilo bitno. Polufinale pometemo Australiju, a Rusi izbace Amere na veliko iznenađenje. Tako da smo se po treći put to lito s njima našli.

Poveli desetak razlike u početku, međutim ovi to okrenu i dobiju nas. Šteta, ali s obzirom da nan je to bilo u biti prvo veliko takmičenje u glavnim ulogama, ogromna škola koja je definitivno koristila kasnijih godina. Ja san uspija izborit veliku minutažu i petorku. Nakon toga sve je išlo samo svojin tokon prema gore.

Nakon utakmice dobijemo 3-4 dana slobodno, jer se čekalo da svi sportovi završe pa da opet istin avionom idemo doma. Tih par dana nan je bija jedini odmor. Povratak iz Seula preko Calcute ponovo 22 sata. Sletanje u Split 3.10. Dočekaju nas iz kluba, i kažu da je ujutro pregled u doktora i trening. Pa ti vidi. Pet miseci na pripremama. Nisan zna par dana di vozin i di se nalazin.

Potot: Printcreen