Iako je neuporedivo skuplji, iskusniji, pa i kvalitetniji, ruski Zenit je pao u dvorani “Aleksandar Nikolić”. Partizan je pobedio 89-82 u atmosferi koja je podsetila na mečeve beogradskog tima u Evroligi pre nekoliko godina.

Bodrenje publike je definitivno najjači utisak sa ove utakmice, a nekadašnji “Pionir” ponovo postaje kultno mesto gde se dolazi da se doživi pozitivno kolektivno ludilo. Svi decibeli su bili probijeni, svi regleri u grlima navijača odvrnuti do daske, u takvoj atmosferi prosto nije bilo dozvoljeno da se neko ne bori. Kao što su većim delom utakmice uspešno čitali napade gostiju, košarkaši Partizana su pročitali i želju 6.200 navijača koji su ih bodrili kao da ih je bilo pedeset hiljada. Na parketu su za pobedu bili potrebni ratnici, i crno-beli su navukli oklope i krenuli hrabro. Isplatilo im se.

Posle prvog poluvremena u kome je Partizan zabeležio samo jednu pogođenu trojku, i u kome nikako nije mogao da nađe odbranu od Džareda Juthofa koji je sipao sa sedam i osam metara, trener Čanak je početkom treće četvrtine konačno uspeo da skocka ratnički kvintet: Nikolić, Aranitović, Si, Zagorac i Lendejl. Ova petorka je zgromila skupoceni Zenit, a Rade Zagorac i Aleksej Nikolić su u nekoliko navrata galvanizovali atmosferu, jedan zakucavanjima a drugi preciznim šutevima i tempom koji je nametnuo.

Za Zagorca se znalo da može mnogo, i da se nameće kao ovogodišnji Partizanov heroj, ali Nikolić je mnoge iznenadio. Večeras se videlo zašto je Partizan doveo slovenačkog reprezentativca koji je prošle godine u Istanbulu bio prvak Evrope. Zbrisao je sa parketa Zenitove bekove Gala Mekela i Filipa Skraba, prednost ruskog tima od osam poena pretvorio je u Partizanovo vođstvo sa osam razlike. Ovaj 23-godišnji bek rođen u Postojni je bio čovek odluke u pobedi protiv Zenita. Njegov otac David, rođeni Leskovčanin, sigurno je častio turom pića u svojoj “Gostilni Čuk” koju je otvorio posle završetka košarkaške karijere.

Pored ratničkog mentaliteta, ovaj tim Partizana krasi i izuzetno jak kolektivni duh. O tome najbolje govori broj asistencija na svim utakmicama odigranim u ovoj sezoni, a jasno je to i svakom ko ih gleda uživo. Bodre jedan drugog posle promašaja, nema poprekih pogleda, pogotovo sujete, dišu kao jedan a kad im je najteže pogledom traže kapitena Novicu Veličkovića. Šteta što ovaj bivši reprezentativac još nije spreman da pomogne na parketu, ali je njegovo prisustvo na klupi itekako delotvorno. Nekako se oseća da je on “tata” ovim momcima, i da je atmosfera u svlačionici prava porodična.

Ovom pobedom Partizan je već izjednačio celokupan prošlosezonski učinak u Evrokupu, kad je zabeleženo devet poraza i samo jedan uspeh. Ne treba sumnjati da će ove sezone to sve biti mnogo bolje, a u paklu beogradske dvorane teško da će iko doći do lake pobede. Za sedam dana crno-beli gostuju španskoj Valensiji, ekipi koja je projektovana da kroz Evrokup izbori Evroligu. Biće interesantno videti kako će se snaći protiv Bojana Dubljevića, Fernanda San Emeterija, Rafe Martineza i drugih zvezda španskog tima. Naravno, od ovog tima Partizana ne treba očekivati čuda, ali sa sigurnošću treba računati da će se maksimalno boriti protiv svakog protivnika.

Photo: Eurocup