Više puta od početka sezone pisali smo o Crvenoj zvezdi, skoro isključivo u superlativima, iz prostog razloga: igrači trenera Milana Tomića nisu nam dali priliku da sumnjamo u njih. Večeras jesu.

Sigurno da Monako nije u ovom trenutku bolji tim od Zvezde baš za 16 poena, i to u Beogradu (75-91). I bilo bi u redu da se hvali pobednik, ali činjenica je da je domaćin pružio gostu iz Francuske sve šanse kao na tacni. Pobedu je samo trebalo uzeti, i Monako je to jednostavno uradio. Igrali su vrlo prostu košarku, bez mnogo filozofije: imaju jednog šutera (Nidam) koji ispaljuje trojke (5 od 8), imaju jednog centra koji se izvlači na poluodstojanje i šutira duge dvojke (Kikanović) – pogodio ih je 7 od 13. Imaju i jednog ol-raund igrača (Lakomb), koji je imao po 6 skokova i asistencija. I – to je to. Sasvim dovoljno da se ponizi Zvezda i od nje preuzme primat u grupi. Sad Monako ima skor 5-2, crveno-beli 4-3, a još tri tima imaju 3-4. Zakomplikovala se situacija koja je do pre samo nedelju dana izgledala kristalno jasna.

Neumoljiva statistika otkriva da je Zvezda imala 13 skokova više (37-24) pa ipak je izgubila sa 16 razlike (bilo je i 20). Nažalost, to je jedini statistički podatak koji ide na ruku poraženom timu. Čini mi se da je odlučila 21 izgubljena lopta igrača Zvezde. Većina njih je i bez tih izgubljenih lopti delovala dovoljno pogubljeno. Jedini period kad je igra domaćina ličila na nešto bio je kad su na parketu bili Dobrić, Simanić, i Odžo. Sve ostalo – čista katastrofa! Kao da nisu čuli šta im govori trener Tomić, što je on sam potvrdio posle utakmice na konferenciji za novinare: “Ja sam pokušao da napravim reakciju kod svojih igrača, i da ih nateram da igraju bolju odbranu. A reakcija je bila – 32 primljena poena u trečoj četvrtini”.

Tek za nijansu bolje je prošao Partizan na gostovanju u Sankt Peterburgu. Ako je poraz uopšte dobra opcija (75-71 za Zenit). Bio je to prvi poraz otkako je Trinkijeri na klupi, ali je bar sačuvana prednost od 7 poena iz prvog meča u Beogradu. Ako uopšte bude trebala ta koš razlika, i ako Partizan uopšte bude u krugu ekipa koje konkurišu za drugi krug Evrokupa.

Istina je, borili su se crno-beli, vodili i sa 9 razlike, do 50-50 imali egal utakmicu. Pali su kad je postalo nepodnošljivo odsustvo Zagorca i Veličkovića, odnosno kad njihove zamene (Gegić i Gavrilović) nisu bili u stanju da prelome utakmicu na stranu beogradskog tima.

Ipak, vidljiv je pomak u igri. Ovaj Partizan je bolji od onog od pre tri-četiri nedelje, to je evidentno. Trinkijeri je većini igrača pronašao odgovarajuće mesto. Na žalost Đorđa Gagića, njemu je našao mesto na klupi, gde presedi najveći deo utakmice. Još je dobro i prošao, ima neko za koga nije bilo ni mesta u avionu za Rusiju. Njegovo ime je Entoni Braun, i došao je u Partizan iz Lejkersa. Tačnije, bio je nekad u Lejkersima, ali simptomatično je da je ovaj Amerikanac u poslednja 24 meseca promenio čak osam klubova: pomenuti LA Lejkersi, Los Anđeles Di-fenders, Eri Bej Houks, Nju Orleans Pelikans, Orlando Medžik, Minesota Timbervulvs, Ajova Vulvs i Partizan. Čudno je da to nikom nije smetalo kad je potpisivao ugovor. Kao što nikog nije čudilo da je u Orlandu odigrao samo dve utakmice (ukupno 8 minuta) a u Minesoti – jednu (4 minuta). Evo, sad u Partizanu ne znaju šta da rade sa njim.

I pored svega, slavilo se na Jadranu. Već prežaljeni Mornar pobedio je kod kuće italijanski Torino (86-83), i sad Barani imaju dve pobede (i prvu su izvojevali protiv Torina). Imaju isti skor kao Partizan.

A za iznenađenje kola pobrinula se zagrebačka Cedevita, koja je u sred Berlina šokirala Albu (102-109). Još su domaćini dobro prošli, na poluvremenu su gubili 21 poen razlike. Alba se nešto popravila tek u revolveraškoj poslednjoj četvrtini, kad su oba tima zajedno postigli 69 poena (39-30). Cedevitu su “htele” trojke, četiri igrača (Pulen, Benite, Bošnjak i Bel) postigli su ih ukupno 12. Cedevita je sada na 3. mestu u svojoj grupi. Ima skor 4-3, identičan kao Crvena zvezda.

Photo: Eurocup