Ambijent u dvorani “Aleksandar Nikolić” bio je “kao nekad”. Tačnije, kao kad su pre godinu i više dana crveno-beli ispisivali herojske stranice svoje istorije igrajući Evroligu. Ovaj put se radilo o Evrokupu, drugom po snazi kontinentalnom takmičenju u kome su mnogi jaki klubovi. Među njima i Galatasaraj, takođe povremeni evroligaš. Ni istorija, pa ni prilično skup roster nije pomogao timu iz Istanbula da izbegne katastrofu. Na kraju 87-57 uz euforično navijanje prepune dvorane. Sve kao nekad.

Mada je preuranjeno za donošenje konačnih sudova, Crvena zvezda ove jeseni deluje baš moćno. I čak iz utakmice u utakmicu postaje jača. Nesumnjivi “gazda” ovog tima je Džo Regland, oko koga se sve vrti. On razigrava, donosi odluke u deliću sekunde, preuzima odgovornost, u njega svi gledaju. Uz sebe ima “beogradskog Stefa Karija”, pogađate – Bilija Berona. Šutera kakav odavno nije viđen na našim parketima. Naravno, ne treba zaboraviti doprinos Muhameda Fajea i Maika Cirbesa u ovoj utakmici. Sve u svemu, respektabilna Galatasaraj je pregažena u velikom stilu.

Opšti je utisak da je Zvezda u ovom trenutku dominantna u Evrokupu, da bi sa ovim sastavom vrlo verovatno bila kompetitivna i u Evroligi. Kao da je na neki način “prerasla” Evrokup. Da, mnogi bi sad rekli: a Breša? Ako ima poraza koji ne bole, onda je to bio onaj u Breši. Čak skoro da ne boli ni činjenica da je Zvezda tamo vodila 22 razlike, pa ipak izgubila. Dešava se svima da izgube, važno je koliko brzo mogu ustati iz kanala. Eto, na primer, Crvena zvezda je prošle sezone tukla Real Madrid na njegovom parketu, pa je španski tim ipak na kraju bio pobednik Evrolige. E – zato je ova pobeda protiv Galate bitna. Mada, ponavljam, početak je sezone, ko zna šta nas čeka u maju i junu.

Naš drugi predstavnik u Evrokupu, beogradski Partizan, nastavlja svoju specifičnu “misiju dobre volje” koja traje već nekoliko nedelja. Crno-beli su se specijaizovali da razigraju već otpisane protivnike, i da ih nateraju da baš protiv Partizana odigraju “meč sezone”. Tako je bilo protiv Mornara (proslavili se Vranješ i Kenig), pa protiv Krke (Fifolt i Cinac valjda nikad i ni protiv koga neće ponovo tako dobro igrati), sledio je Zadar (35-godišnji Šime Špralja je radio šta je hteo), a ništa drugačije nije bilo protiv Turktelekoma u 5. kolu Evrokupa. Više od poraza (77-72 za domaćina, bilo je i 20 razlike) boli što su se protiv Partizana kao nikad razigrali rezervisti sa klupe – Metin Turen (dve trojke iz tri pokušaja, plus 7 skokova) i Serhat Četin. Samo me nemojte pitati ko su ovi igrači, do utakmice u Ankari ni ja nisam znao.

Valjda će novi trener Partizana prekinuti ovu “humanitarnu misiju”, valjda će naterati Entonija Brauna da igra ozbiljnu košarku, ili Stefana Jankovića da već jednom prestane da pravi tehničke greške.

Partizan deli poslednje mesto u svojoj grupi sa italijanskim Trentom (od koga je izgubio). Imaju skor 1-4. Dijametralno obrnut je dosadašnji rezultat Crvene zvezde (4-1), koja u narednom kolu gostuje nemačkom Ulmu. Crno-beli dočekuju Trento.

Da dodamo da su ostala dva predstavnika ABA lige u Evrokupu prošla baš jadno. Mornar je kod kuće izgubio od Ritasa iz Viljnusa 69-92, a Cedevita u gostima od Tofaša 94-89.

Photo: Eurocup