Zvezda je dobila meč od koga sam strahovao verujući, s pravom, da je Žalgiris jedan od najnezgodnijih gostiju. Stigao je u Beograd na 4. poziciji posle serije pobeda, ali se iz Srbije vratio praznih ruku jer je za rivala imao jedan borben tim koji u svakom meču uspeva da negde u sebi pronađe unutrašnju rezervu i izvadi nekog keca iz rukava. Jednom je to veteran Pero Antić, drugi put Ročesti ili Feldin, sledećeg puta Branko Lazić. U ovom meču junake je imao u Dejanu Davidovcu i Matijasu Lesoru, dvojici mladih igrača na kojima će se zasnivati igra narednih godina, ili napuniti kasa ako budu prodavani. Duel u Beogradu bio je jedan od  evropskih „klasika“ u ovom kolu.

Kad igraju najbolji timovi Srbije i Litvanije imamo garantovan festival talenata koji se rađaju na izvorima košarke, prirodnim putem. Žalgiris i Crvena zvezda su klubovi koji vraćaju veru u rad, stvaralaštvo, strpljenje, talenat koji se čeka i dočeka. Oni dokazuju da je novac važan, ali ne mora da bude presudan. Dobra selekcija, dobar rad, poverenje u mlade, uključujući i trenere, put je kojim bogatiji idu ređe ili nikako. Lakše je kupiti nego stvoriti, ali takođe treba znati i kupiti. Zvezda je na pobedu od mesta koje vodi u plejof, ali nema mesta euforiji. Ulazak u 8 može biti sasvim legitimni cilj jer je u sportu, kao i u životu, uvek poželjno imati ciljeve, ali ta opcija i dalje nije realna. Ako se u narednim kolima veže nekoliko pobeda, šanse će biti sve izglednije ali najbolje je ići korak po korak, od meča do meča. Sezona, to se već sada može zaključiti, nikako neće biti debakl koji su mnogi predviđali posle renoviranja više od pola tima tokom prošlog leta. Ako može još bolje – a verovatno može – utoliko bolje.

Drugi evropski „el klasiko“ igran je u Madridu, Real protiv Makabija. Ko zna koja „repriza reprize“, uključujući i neka finala. Makabi je dugo vodio, ali u košarci se, kao i u dobrom vesternu, „mrtvi broje na kraju“. Ovo o mrtvima je naravno simbolično, poenta je da se račun svodi na kraju. Real Madrid je imao nekoliko raspoloženih pojedinaca, pre svih Fakunda Kampasa i veterana Felipea Rejesa, ali takođe i Tompkinsa, Dončića, Tavaresa…. Makabi je isuviše zavisio od Pjera Džeksona (29 poena).

U trećem „evro-klasiku“ Barselona je nadigrala CSKA. Sa jedne strane imamo evidentni uspon forme „Barse“, sa druge nestabilnu formu CSKA čija ekipa van Moskve ne deluje ubedljivo kao prošle godine. Pobeda je vrednija ako se zna da je ostvarena bez Kevina Serafana koga je bolelo koleno a njegovo odsustvo iskoristio je Ante Tomić da pokaže da još uvek može da bude koristan. Isto važi i za Bugarina Sašu Vezenkova.

„Fener“ je preživeo duel sa Baskonijom, a Džejms Naneli stravičan pad koji je u prvom trenutku zaledio srca svih koji su videli „kešanje“ o obruč i nekontrolisani pad na glavu. Kažu da je, na sreću, prošao dobro. Zbog njegovog pada sve je ostalo u drugom planu, uključujući i 18 poena Marka Gudurića u najboljem meču od dolaska u ekipu evropskog prvaka.

Tek je počeo drugi krug i još je rano za prognoze ko će stići do cilja u beogradskoj „Štark areni“, ali kako stoje stvari najmanje rizično je kladiti se na CSKA i Olimpijakos, oba tima imaju po 12 pobeda i 4 poraza. Odlično, možda čak preko očekivanja dobro, stoji i Panatinaikos (11-5). Real Madrid, Fenerbahče i Žalgiris dele 4. mesto sa po 10-6. Ne znam ko će biti 4. posle 30 kola, ali rekao bih da će se sva tri tima naći u plejofu. Trenutno su u dobroj poziciji Himki (9-7) i Makabi (8-8), ali iz ćoška vrebaju Baskonija, Unikaha i Crvena zvezda sa po 7-9. Barselona je sa 6-10 trenutno daleko od plejofa, ali u Evroligi 2-3 vezane pobede kompletno menjaju opcije.

Mnogo je još „mina“ na putu za Beograd, ali kandidati su toliko iskusni da paze gde „gaze“, znaju gde su minska polja i pokušaće da ih izbegnu. Ko god da stigne do „Arene“ imaćemo garantovani spektakl kakakv košarkaški Beograd zaslužuje.

Sa Zvezdom ili bez nje. Bolje sa njom, ali nije realno.

Photo: Euroleague