U meču Real Madrid-Baskonija (97-79) videli smo festival trojki: Real je pogodio 13 iz 25 pokušaja (52%) dok su momci iz Vitorije ubacili 11 iz 27 šuteva (40,7%). Bila je to dobra utakmica, mnogo neizvesnija nego što krajnji rezultat govori (Baskonija se držala gotovo tri četvrtine). Njome je zatvoreno 3. kolo u prvoj nedelji Evrolige sa dva termina.

Trojke su atraktivne, ali nisu tema ovog pregleda evroligaških zbivanja. Trojke i nule iz naslova odnose se na poredak posle tri kola. Po 3-0 imaju Real Madrid, Fenerbahče i CSKA. Slučajno ili ne, a biće da nije bez razloga, to su 3 od 4 tima sa poslednjeg F4 u Beogradu. Potvrda kontinuiteta, kvaliteta, dobrog rada trenera i celog kluba. Sva tri kluba pretrpela su tokom leta promene u igračkom sastavu, ali su zadržali treneri, a odlazak nekoliko kvalitetnih igrača nadoknađen adekvatnim zamenama.

U kvalitet, naravno, spada i mogućnost povratka iz negativnog rezultata. Real je u 2. kolu u Milanu gubio i 15 razlike, ali mu je trebalo samo 17 minuta da to stigne i prestigne. U Milanu su blistali Entoni Rendolf (25 poena, 3/4  trojke) i  Fakundo Kampaso (21 poen, 4/6 trojke)), a protiv Baskonije Serhio Ljulj (23 poena, 4 asistencije). Vratio se i Gustavo Ajon, Valter Tavarez postaje bauk za rivale jer lepi „banane“ kao od šale, Rudi Fernadez, Džejsi Kerol i Fabijen Kozer su visok standard, Klemen Prepelič se lepo uklopio, Felipe Rejes igra na pamet i iskustvo…. Tim sjajno vodi Pablo Laso, trener koji po broju trofeja preti da pomrači slavu i jednog Pedra Ferandiza. Pobeda protiv Baskonije bila mu je 147. u Evroligi (na 208 utakmica), čime je postao najuspešniji Realov trener u istoriji takmičeja, računajući i Kup šampiona. Njegov procenat pobeda je 70,7%.  Lolo Sains je ostvario 146 pobeda na 197 utakmica.

Obradovićev „Fener“ je, posle dve pobede kod kuće (Gran Kanarija i Himki) u Kaunasu gubio sa 15 poena, ali je ipak dobio. Suvi kvalitet, na terenu i na klupi. Može i obrnutim redom. Kako to izgleda pokazale su i naše odbojkašice u finalu Svetskog prvenstva u Japanu. Gubile su od Italije 0-1 i 1-2, a ipak slavile 3-2 i objedinile titulu evropskog i svetskog prvaka. Bravo devojke, bravo za selektora Zorana Terzića.

Da se vratim košarci… Glavni pokrtetač akcija turskog špampiona bio je grčki plej Kostas Slukas (20 poena, 5 asistencija) a zanimljivo je da je na drugoj strani blistao bivši igrač Crvene zvezde Nejt Volters, autor 23 poena i 6 asistencija.

U problemima je, u prvoj polovini meča sa Darušafakom (31-38 poluvreme) bio i CSKA, ali na kraju je sve došlo na svoje mesto, bilo je 79-75. CSKA je prethodno pobedio u Tel Avivu, ne lako, ali je pobedio. Stvar kvaliteta.

Toliko o „trojkama“. Sad malo o „nulama“. Na dnu tabele su, pomalo neočekivano, Himki i, ne tako neočekivano, Budućnost. U prošlom komentaru pitao sam (se) koga Budućnost može da pobedi. Odgovor je još tajna, ali ne sumnjam da će stići, mada ne znam kad i protiv koga. Igra Podgoričana u Istanbulu protiv Darušafake i tri četvrtine protiv Makabija ohrabruje. Budućnost „boluje“ od tipičnog nedostatka timova koji se u eliti nađu posle duge pauze, ili prvi put: neiskustvo igranja u takvoj konkurenciji, nedostatak koncentracije svih 40 minuta mada, ruku na srce, i jedno i drugo, i sve ostalo što fali, posledica je nedovoljnog kvaliteta. Ima talenta, vidi se da tim poseduje potencijal, ali kontinuitet se stiče pobedama, iskustvom, strpljenjem… svime što u ovom trenutku Podgoričanima nedostaje. Sad idu u Madrid, pa im dolazi Panatinaikos, pa put u Kaunas… Težak raspored, ali neko će već na svojoj koži osetiti taj zasad skriveni talenat Podgoričana.

Između tri tima sa po 3-0 i dva sa po 0-3 smešteni su svi ostali, četiri sa 2-1 i sedam sa 1-2. Liga je vrlo izjednačena, dosta mečeva završava sa poenom, dva ili tri razlike, a zanimljiv je podatak o odnosu pobeda domaćina i gostiju: u sva tri kola bilo je 4-4,  ukupno 12-12. Uvek kada pobeđuju gosti setim se nekadašnjih utakmica kad je gost morao da bude bolji bar za 15-20 poena da bi pobedio na strani. Evroliga se izborila za regularne uslove, za – u celini – dobro suđenje. Nema više unaped dobijenih ili izgubljenih utakmica zbog faktora koji nisu čisto sportski.

Ko bi rekao da će Armani pobediti u Pireju, ili da će Efes slaviti u Moskvi protiv Himkija, da će Olimpijakos pobediti u Vitoriji? U manja iznenađenja spadaju pobeda Gran Kanarije nad Barselonom u 2. kolu (87-86), ili Bajerna nad Panatinaikosom (80-79). Grčki tim se oporavio protiv Gran Kanarije u meču u kome je trener „zelenih“ Ćavi Paskval proslavio 200. pobedu u Evroligi: 160 ima sa Barselonom i 40 sa grčkim timom. Više pobeda od njega imaju samo Željko Obradović (275) i Etore Mesina (224).

Pešić protiv Pešića

Meč u Barseloni doneo je „porodični duel“: Svetislav Pešić, trener Barselone, vodio je tim protiv Bajerna na čijem je čelu kao GM njegov sin Marko Pešić. Nije prvi put da njih dvojica pune rubrike rezervisane za kuriozitete. Prvo su bili zanimljivi kao trener i igrač u Albi, posle su bili rivali u dve reprezentacije, na Mundijalu u Indijanapolisu Pešić senior je sa Jugoslavijom bio prvak sveta, a Marko Pešić je sa Nemačkom osvojio bronzanu medalju. Novu epizodu ispisali su kad je Marko kao generalni menadžer Bajerna doveo oca Svetislava za trnera, a sada se nadmeću u elitnom klupskom takmičenju Evrope.

Pešić senior se na konferenciji za štampu šalio da mu je sin čestitao, a da je on odgovorio: „Mi smo pobedili ovde a vi ćete izgubiti u Minhenu pa ćemo biti 1-1“.

Barseloni je pobeda bila neophodna posle dva poraza na startu. Zabeležno je da je na 32 poslednja gostovanja „Barsa“ pobedila samo 6 puta. U prva dva meča primala je 91 poen u proseku. Protiv Bajerna je popravljena, pre svega, odbrana. Ne sumnjam da će Pešić složiti kockice, ali nema razloga za nezadovoljstvo ni Dejan Radonjić. Popričao sam sa njim posle utakmice, svestan je da mu fali jedan centar jer mu je spoljna linija odlična. Kaže da mu mnogo nedostaje Milan Mačvan, i kao igrač i kao lider tima.

– Sjajno je trenirao, mislio sam da će ovo biti njegova sezona, ali desio se maler, veliki peh… Prijateljska utakmica sa trećeligašem, nehotični kontakt koleno u koleno, i opet ligamenti. Šteta, velika šteta. Mnogo nam nedostaje – požalio se Dejan.

Više naših igrača igralo je dobro tokom nedelje. U 2. kolu blistao je Milutinov sa 23 poena i 11 skokova, a nije bio loš ni u porazu od Armanija (15 poena, 10 skokova) za koji su „krivi“ Nemanja Nedović (20 poena, 4 skoka, 4 asistencije) i Vladimir Micov (19 poena, 4 skoka). Marko Gudurić je bio solidan u pobedi „Fenera“, za 8 poena nije promašio nijedan šut (1/1 dvojke, 2/2 trojke)…

Balbaj i Bobua slave u Moskvi

Prvi igrač Evrolige za sada je Aleksej Šved sa indkesom 28,33, čak 8 indeks poena više od  Skotija Vilbekina (20,7) i deset od Majka Džejmsa (18,7). Šved je i najbolji strelac sa prosekom 28,3. Protiv  Efesa je sa 14 vezanih poena u vratio u meč svoj Himki, ali je na kraju Balbaj pogodio trojku sa sirenom za pobedu svog tima 85-84. Micov je 4. strelac sa prosekom 18,0, Milutinov je 8. sa 15,7, ali je zato Nikola Milutinov prvi skakač sa prosekom od 10 uhvaćenih lopti, 2 više od Tavareza. Nik Kalates je prvi asistent sa 10,3 dodavanja po meču, a zanimljivo je da je u Top 10 i Nemanja Nedović – deveti sa 4,7 asistencija.

Liga je vrlo zanimljiva a tek je počelo…

Photo: Euroleague