Pre nekoliko dana podsetili smo na prvu „žensku“ medalju, onu koju je reprezentacija osvojila na Šampionatu Evrope u Mesini 1968. Ovde ćemo ponoviti samo sastav sa ukupnim brojem poena, a u nastavku slede priče o ostalim medaljama sa evropskih šampionata. Tako će ljubitelji statistike na jednom mestu imati sve ženske reprezentacije koje su sa kontinentalnih šampionata donosile medalje.

Dakle, prvo “srebro“ 1968. iz Mesine donele su:

Slavojka Taušan (17), Jelica Kalenić (107), Meta Štoka (4), Nada Miletić (-), Jasna Selimović (49), Ružica Meglaj (29), Milica Radovanović (14), Spomenka Milojević (51), Marija Veger (164), Stanka Stošić (9), Marijana Bremec (10), Olga Đokovuić (76). Selektor: Ladislav Demšar.

1970: Prvi put treće

Sa prvim usponom na podijum porasle su i ambicije vezane za žensku reprezentaciju. Devojke su u Holandiju ispraćene sa nadom da opet mogu do medalje, i nisu razočarale. Ekipu je i dalje vodio Ladislav Demšar, u odnosu na prethodni šampionat u Italiji najveća novost bio je izostanak Jelice Kalenić, koja je godinama bila prvi centar. Ušle su neke nove košarkašice (Ankica Bašić, Irena Gal, Branka Jovanović, Metka Štoka, Ana Tot, Mirjana Maksimović…), ali najvažnija je bila uspešna smena generacija: na veliku scenu stupale su devojke koje su tada imale 22-23 godine i mnogo talenta. Još tokom priprema znalo se da će udarni kvintet činiti Zorić, Veger, Meglaj, Taušan i Đoković.

U grupi u Luvardenu pobeđene su Belgija, Rumunija, Austrija i Čehoslovačka, a doživljen je poraz od Bugarske. Prva utakmica u finalnoj grupi u Roterdamu bila je unapred izgubljena, Sovjetski Savez je još uvek bio prejak za sve rivale. Poraz od 67 poena razlike (49-116) bio je najubedljiviji na evropskim šampionatima, ali nije bitno uticao na raspoloženje i planove. Usledio je drugi meč sa Bugarskom, ali i sa drugim ishodom!

Bila je to „rapsodija u plavom“, retko viđena igra našeg tima. U 5. minutu na semaforu je pisalo Jugoslavija 17, Bugarska 0! Paučinu sa našeg koša skinula je Ivanova pogodivši dva slobodna bacanja, ali je onda usledio novi uragan našeg tima i za tili čas vođstvo je bilo 22-2! Bugarke su bile u čudu, nisu znale koga pre da čuvaju. Vegerova je pogađala šutem spolja ili ulazima, Đoković pod košem, Meglajeva je bila prva u kontri, Sneška Zorić majstor u čijim je rukama lopta bila kao u sefu… Sve je bilo kao u snu negde do 12. minuta (30-12), a onda su se Bugarke čudesno vratile. Napravile su seriju od 17-0, i u 18. minutu stigle na 29-30! Post dug više od 7 minuta konačno je prekinula Slavojka Taušan za 32-29. Na poluvreme se otišlo samo sa poenom prednosti (38-37).

Dobar početak nastavka doneo je novu solidnu prednost (52-43) koju Bugarska više nije uspela da dostigne. Pripretila je nekoliko puta došavši na 6 poena manjka, ali pobedu nije ugrozila. Junakinja trijumfa bila je Marija Veger, koja je sa 40 poena napunila koš Bugarki. Bio je to veliki, sladak revanš u pravom trenutku. Tom pobedom osvojena je bronzana medalja, Jugoslavija je ostala na podijumu i izborila pravo direktnog učešća na šampionatu sveta naredne godine u Brazilu.

Bronzu su osvojile: Slavoijka Taušan (51 poen). Marija Veger (171), Ankica Bašić (29), Irena Gal (23), Ana Tot (-), Ružica Meglaj (76), Olga Đoković (111), Branka Jovanović (14), Snežana Zorić (43), Stanka Stošić (14), Mirjana Maksimović (2), Nada Miletić (14). Selektor je bio Ladislav Demšar.

1978: Ponovo druge

Pred Evropsko prvenstvo u Poljskoj kormilo ženske reprezentacije povereno je Borislavu Ćorkoviću, popularnom Rebi, nekadašnjem igraču Dinama iz Pančeva i beogradskog Železničara, u kome je počeo trenersku karijeru 1958. Posle pet godina u OKK Beogradu, Reba je 1965. prešao u Partizan gde je prvo bio trener ženske ekipe, a potom pomoćnik Ranku Žeravici u prvom muškom timu. Kada je Žeravica otišao u Barselonu, Reba Ćorković je preuzeo tim i doneu Partizanu prvu titulu prvaka u sezoni 1975/76.

Sa takvim iskustvom u jesen 1977. preuzeo je žensku reprezentaciju i odmah napravio sjajan rezultat. Debitovao je u prijateljskom meču sa Španijom 3. septembra 1977. u Santa Kolomi pored Barselone (pobeda 71-63), ali glavni cilj bio je priprema tima za Evropsko prvenstvo 1978. U pripremnim utakmica pred EP Jugoslavija je na turniru u Puli pobedila Mađarsku i Francusku, ali je od Kube izgubila vrlo ubedljivo (78-95), što je izazvalo neke sumnje ali, na sreću, Kuba nije igrala na Evropskom prvenstvu.

U Poljsku je poveo kombinovanu ekipu iskusnih igračica poput Marije Veger-Demšar, Marijane Bušljete i Branke Jovanović, ali i nove, mlade snage, pre svega iz Crvene zvezde (plej Vukica Mitić, bek-šuter Zorica Đurković, centar Sofija Pekić), a šansu je dobila i mladi centar Partizana, 18-godišnja Biljana Majstorović.

Derbi C grupe, u kojoj je bila Jugoslavija, bio je sa Čehoslovačkom koja je takođe dobila prva dva meča, i to veoma ubedljivo, protiv Holandije sa 17 razlike a protiv Švedske sa 30. Naše su dobile Švedsku i Holandiju ali u meč sa Čehoslovačkom nisu ušao kao favoriti. Čehoslovačka je bila u prednosti do 23. minuta kada je Branka Jovanović izjednačila, a Đurković donela prvu prednost našem timu. Usledio je period najbolje igre, Đurković je sa 6 vezanih poena donela 13 poena prednosti (63-50, 33. minut) i meč je bio rešen. Ostvarena je velika pobeda, u finalnu grupu otišlo se sa dva vredna boda.

Poraz od Sovjetskog Saveza (78-116) na startu finalne grupe nikoga nije razočarao. Naše devojke ubacile su 78 poena, više od bilo kog rivala. Onda je došao meč sa Mađarskom i važna pobeda, posle koje je u našim novinama osvanuo naslov „Smeši se medalja“.

Put ka tronu definitivno je otvoren pobedom nad Bugarskom posle odlične igre u drugom poluvremenu. U tom periodu nadoknađen je manjak od 4 poena iz prvog dela (43-47). Sredinom nastavka košem Biljane Majstorović naš tim prešao je u vođstvo (56-55), a posle pogodaka Sofije Pekić (3), Zorice Đurković (4) i Branke Jovanović-Milatović naš tim je poveo sa 65-59, ali su Bugarke reagovale i u 34. minutu vratile prednost košem Penke Metodijeve (69-68). A minut kasnije vodile su 71-70. Finiš je pripao našim devojkama. Đurković daje koš za 72-71, a Biba Majstorović podiže prednost na +3. Usledila su 4 poena Đurkovićeve (78-71), što je bilo dovoljno da se sačuva pobeda, iako su Bugarke pripretile u 39. minutu (83-85). Sve dileme rešila je Majstorovićeva košem i dodatnim faulom, a tačku je stavila Zorica Đurković svojim karakterističnim skok-šutem.

Bilo je izvesno da će naš tim osvojiti medalju, ali trebalo je pokušati da bude srebrna. Sledeća prepreka bila je Francuska, lakša nego što se očekivalo. Posle malo nervoze u prvih 8 minuta (10-14), usledio je dobar period sa briljantnom Sofijom Pekić (8 poena) i takođe sjajnom Marijom Veger-Demšar (6 poena).

Stečena je prednost koja je do kraja poluvremena povećana na 16 koševa, a u drugom poluvremenu išla je i do 25. S obzirom na druge rezultate, srebrna medalja bila je obezbeđena i pre poslednjeg duela sa Poljskom. Da li zbog umora, ili opuštanja, tek posle obezbeđene medalje naše devojke odigrale su najslabiju utakmicu, dale su samo 44 poena i to do 31. minuta. Tada je bilo 44-48, a onda je usledilo 9 minuta potpune blokade. Poljakinje su dale 20 poena, naše – nijedan! Samo je Bušljeta „uspela“ da promaši 3 slobodna bacanja…

Poraz (44-66) nije pokvario slavlje, osvojena je druga srebrna medalja, tačno 10 godina posle prve. U osvajanju obe učestvovala je samo Marija Veger-Demšar, tih godina naša najbolja košarkašica i jedna od najboljih u Evropi.

Drugo srebro osvojile su: Maja Kutleša (19 poena), Marija Veger (99), Marijana Bušljeta (14), Mirjana Bjedov (42), Vukica Mitić (50), Danica Guberinić (19), Sofija Pekić (129), Branka Jovanović (76), Zorica Đurković (108), Drinka Milović (6), Biljana Majstorović (60), Ljiljana Stanojević (6). Selektor: Borislav-Reba Ćorković.

(Nastaviće se)

Photo: Privatni album