Bogdan-Boša Tanjević , osim što je odličan trener, je i načitan, duhovit čovek. Mnoge njegove izjave su na nivou najboljih sentenci, puno mudrosti u malo reči. Jedna, meni omiljena, glasi:

– Talenat je kao kraća noga…

Kad ga sagovornik zbunjeno pogleda, sledi objašnjenje:

– Vidi se na prvi pogled…

Možda je pomalo grubo, ali je nepogrešivo tačno. Bojim se da je sve manje igrača sa „kraćom nogom“, dakle talenata koji se odmah porepoznaju, ali ipak ih, na sreću, još uvek ima. Jedan od njih je Mario Hezonja, hrvatski reprezentativac u redovima Barselone, igrač kome se na predstojećem draftu predvi]a visoko mesto u prvom krugu. Juče je u prvoj finalnoj utakmici španskog plejofa odigrao najbolju utakmicu sezone u Endesa ligi. Sa 18 poena za 25 minuta i šutom  5/6 za 3 poena, 5 skokova i jednom asistencijom bio je najbolji igrač svog tima u porazu od večitog rivala Redal Madrida (72-78). U Evroligi je već imao zapažene role, tom istom Realu dao je u Top 16 fazi 22 poena sa 5/9 za tri poena. U Endesa ligi zvezdane trenutke doživeo je protiv Manrese kada je dao 24 poena sa 8/8 iza linije 6,25!

Mario Hezonja je 25. februara napunio 20 godina i pred njim je, nesumnjivo, blistava košarkaška budućnost. Podseća me na nekadašnje asove jugoslovenske košarke. Osim prirodnog talenta, ima u karakteru ponešto od pozitivne košarakaške drskosti Dražena Petrović, lake ruke Dragana Kićanovića, visine i elegancije Damira Šolmana…Šutira sa velikim lukom kao nekada Srećko Jarić, ne beži od odgovornosti, ima onu neophodnu dozu egoizma koja ne prelazi u sebičnost ali igraču daje potrebnu količinu samouverenosti. Kažem, ima „ponešto“ od nabrojanih asova jer kada bi imao sve odavno bi već bio u NBA sa etiketom „novi Džordan“. Nije ni Dražen, ni Kića, ni Šolman, ali je sasvim dovoljno da bude Mario Hezonja. Mora još mnogo da radi, ali uz to trebaće mu i veće poverenje trenera jer na klupi niko nije postao igrač. Ne bi blistao ni u Madridu da oni koji su počeli meč nisu zabrljali pa je trener Ćavi Paskval, valjda u očaju, posegao za Hezonjom a ovaj uzvratio sjajnom partijom. U regularnom delu lige igrao je u proseku samo 15 minuta i završio sa 4,6 poena i 1,9 skokova. Nije bilo bolje ni u plejofu. Protiv Huventuida nula poena u drugoj utakmici (prvu nije igrao), protiv Unikahe 5+0+5+8 sa najviše 10 minuta na parketu. To je stara boljka španskih trenera: nemaju hrabrosti da istrpe mlade igrače. Uvek idu linijom manjeg otpora: igrali su iskusniji i više plaćeni…To je poznata alibi-teorija, daleko od naše prakse koja trenere jednostavno tera da forsiraju mlade jer drugih i nema.

Hezonju sam prvi put video na juniorskom turniru Evrolige 2011. u Barseloni. Igrao je za Zagreb koji je u finalu pobedio Žalgiris 76-65. MVP turnira bio je Dario Šarić sa 19 poena i 14 skokova, ali pažnju je privukao i tada 16-togodišnji Hezonja. Lake noge, još lakša ruka, brz u kontri, dobar u skoku, solidna vizija igre… Jednom rečju, talenat. Tada je dao 19 poena sa šutem 8/13 za 2 poena, 1/6 trojke, 2/3 sa linije penala, 4 skoka. Igrao je svih 40 minuta. Tog dana je sebi otvorio vrata Barselone. Uzgred, pogledao sam oba „rostera“, samo su Šarić i Hezonja postali pravi igrači.

Gledam ga redovno u dresu Barselone. Vidim enormni potencijal koji još nije eksplodirao jer nema kontinuitet. Kada bude igrao po 30 minuta njegove brojke biće impresivne. Van terena je otvoren, veseo, vrlo simpatičan mladić.

Da li je spreman za NBA ? Nisam siguran, u mnogome će zavisiti od kluba koji ga izabere i od trenera koji mu zapadne. Lično, savetovao bih mu još godinu-dve u Barseloni i Evroligi, NBA mu neće pobeći. Mnogi američki treneri još uvek ne veruje previše u evropske igrače, uprkos prisustvu više od 100 ne-evropljana u NBA . Na sreću, ima i onih koji su na vreme shvatili kakav je košarkaški majdan Evropa.

Jedan od poslednjih dijamanta iz tog rudnika zove se Mario Hezonja.

Photo: ACB