Košarkaši Real Madrida igraju u noći izmedju četvrtka i petka prvu od dve utakmice sa prvakom Južne Amerike Baurom iz Sao Paula. Revanš je 27. septembra, takodje u Brazilu. Bore za titulu pobednika Interkontinentalnog kupa, takmičenja koje je nastalo 1966. ali je u medjuvremenu više puta umiralo i vaskrsavalo, u raznim formatima i sa različitim brojem učesnika.

Prva faza počela je 1966. Takmičenje se oficijelno zvalo Svetski šampionat klubova ali je popularno ime od prvog dana bilo Interkontinentalni kup. Prvi turnir igran je u januaru 1966. u Madridu uz učešće Reala, Injisa iz Varezea, Korintijansa iz Brazila i američke ekipe Jamaco Saints. Prvi pobednik postao je Injis koji je u polufinalu pobedio Real Madrid 86-77 a u finalu Korintijans 66-59. Do 1971. turnir je redovno igran ali je tada napravljena prva pauza jer je američka federacija, na koju je bio red da organizuje turnir, odbila da bude domaćin.

Sledeće 1972. opet je postojao problem sa organizatorom pa je FIBA improvizovala turnir sa nacionalnim ekipama SAD, SSSR, Brazila i Poljske. Sledeće godine takmičenje je dobilo ime Interkontinentalni kup Vilijam Džons, po tadašnjem generalnom sekretaru FIBA. Sve do 1987. igralo se redovno kada se pojavio turnir Mekdonalds koji je sve do 1996. zamenio Interkontinentalni kup.

Godine 1996. napravljen je pokušaj obnavljanja takmičenja u vidu plejofa izmedju prvaka Evrope Panatinaikosa i šampiona Južne Amerike Olimpije iz Argentine. Olimpija je dobila prvu utakmicu kod kuće a Pananitanikos sledeće dve u Atini. Trener “zelenih” bio je Boža Maljković i, ako se ne varam, to je jedina titula koju je, u ovom takmičenju, osvojio neki naš trener ili igrač jer u toj ekipi Panatinaikos nije bilo Srba.

Usledila je nova duga pauza, sve do 2013. kada je na inicijativu Evrolige obnovljeno takmičenje sa idejom da se u budućnosti uključe i prvaci ostalih zona FIBA tako da to bude pravo klupsko prvenstvo sveta.

Jedini jugoslovenski tim koji je igrao ovo takmičenje i čak bio u finalu je sarajevska Bosna, prvak Evrope 1979. Turnir je igran početkom oktobra 1979.u Sao Paulu a učestvovalo je 5 klubova: EC Sirio Sao Paulo, Bosna, Emerson Varese (bivši Injis koga je Bosna te godine u aprilu pobedila u finalu Kupa šampiona 96-90 sa 45 poena Varajića, što je i danas pojedinačni rekord finala), Piratas de Kebradiljas (Portoriko) i MokKan All Star, jedna selekcija NCAA. Bosna je u poslednjem kolu, de fakto finalu, izgubila od Sirija 100-98 posle produžetka, u regularnom delu bilo je 92-92. Bogdan-Boša Tanjević, trener Bosne, tada je video Oskara Šmita, igrača koji je ubacio 42 poena ali ga je Boša zapamtiuo po tome što je bukvalno plakao dok je Bosna vodila i dok je izgledalo da će osvojiti trofej:

– Osim talenta i nevidjene ruke video sam karakter, dečko je igrao i plakao. Tada sam rekao sebi da ću ga kad, ako i kada budem mogao, dovesti u moj tim – pričao je mi je više puta Tanjević.

I doveo ga je, u Kazertu gde su Šmit i Nando Djentile jedan provincijski tim digli do vrha italijnanske košarke.

Blistao je Šmit, ali u ekipi Bosne blistali su Mirza Delibašić (32), Ratko Radovanović (28) i Žarko Varajić (14).Bila je to velika utakmica dva izrazito napadčka tim koja su dala 198 poena – bez trojki.

Godinu dana kasnije turnir je igran u Sarajevu ali je Bosna bila tek treća jer je izgubila od pobednika Makabija i Frankane iz Brazila.

Real Madrid ima šansu da osvoji 5. trofej a njegovi reprezentativci Ljulj, Rodrigez i Felipe Rejes i peti trofej u godini jer su već uzeli Kup kralja, Evroligu, [pansko prvenstvo i prvenstvo Evrope sa nacionalnom selekcijom. Protiv Reala je umor igrača posle Evropskog prvenstva i puta od 11 sati do Sao Paula, ali bi kvalitet trebalo da bude na strani madridskog tima.

Dosadašnji pobednici

1966-Madrid: Injis-Korintijans 66-59

1967-Rim: Akron Goodyear Wingfoots (SAD)-Injis 78-72

1968-Filadelfija: Akron Goodyear Wingfoots-Real Madrid 105-73

1969-Mejkon (SAD): Akron Goodyear Wingfoots-Spartak Brno 84-71

1970-Vareze: Injis (liga)

1972-Sao Paulo: SAD (liga)

1973-Sao Paulo: Injis (liga)

1974-Siudad Meksiko: Maryland Terrapins (SAD), liga

1975-Kantu: Forts Palakanestro (liga)

1976-Buenos Ajres: Real Madrid (liga)

1977-Madrid: Real Madrid (liga)

1978: Buenos Ajres: Real Madrid (liga)

1979-Sao Paulo: EC Sirio (Brazil), liga

1980-Sarajevo: Makabi (liga)

1981: Sao Paulo: Real Madrid (liga)

1982-Den Boš, Holandija: Ford Palakanestro (liga)

1983-Buenos Ajres: Obras Sanitarias (Argentina), liga

1984-Sao Paulo: Banco di Roma (liga)

1985-Barselona: FC Barselona-Monte Libano (Brazil) 93-89

1986-Buenos Ajres-Žalgiris-Ferrocaril Oeste (Argentina) 84-78

1987-Milano: Olimpia Milano-FC Barcelona 100-84

1996-Rosario/Atina: Olimpia-Panatinaikos 1-2 (89-83,78-83,76-101)

2013-Sao Paulo: Olimpijakos-Pinheiros (Brazil) 2-0 (70-81, 69-86)

2014-Rio de Žaneiro: CR Flamengo-Makabi Tel Avi 66-69 i 90-77