Ako se pitate koji to evropski grad ima dvoranu za 48.000 gledalaca, odgovor je – nijedan. Ako se onda zapitate kako je finale nekog evropskog šampionata igrano pred tolikim brojem gledalaca, „caka“ je u činjenici da se šampionat 1957.u Sofiji igrao na otvorenom, na  fudbalskom stadionu „Vasil Levski“. Pošto smo razjasnili tajnu posete, da kažemo da su odlučujući meč  tog 30.juna 1957, igrali Sovjetski Savez i domaćin Bugarska. Nije to bio klasičan finalni meč jer je 8 timova igralo finalnu grupu po liga sistemu, ali s obzirom da su poslednje kolo SSSR i Bugarska ušli sa po 6-0 njihov međusobni meč de fakto jeste bio finale.

Za istoriju je ostalo zapisano:

SSSR-Bugarska 60-57 (19-23)

Sofija, 30.06.1957. Stadion: Vasil Levski. Gledalaca: 48.000. Sudije: Blanšar (Francuska) i Velkej (Mađarska).

SSSR: Magionis Valdmanis 8, Stasis Stonklus 4, Juri Ojerov 7, Mihail Semjonov 9, Viktor Zubkov 17, Valdis Mužnieks 6, Vladimir Torban 3, Arkadij Bočkarjov 6. Selektor: Stepan Spandarijan.

Bugarska: Georgi Panov 7, Ilija Mirnev 14, Cvjatko Barnovski 15, Mihail Semov 5, Georgi Kanev 5, Vladimir Ganev 2, Viktor Radev 2, Konstantin Totev 4, Ljubomir Panov 3, Metodi Tomovski. Selektor: Ljudmil Katerinski.

Utakmica je bila izjednačena, Bugari su čak vodili u prvom poluvremenu, publika je bila klasična fudbalska, navijalo se kao na fudbalskim utakmicama ali je veće iskustvo sovjetskih igrača došlo do izražaja pri kraju meča. Kada sam u sezoni 2006/07 radio u Dinamu iz Moskve često sam u klubu sretao Vladimira Torbana, jednog od veterana Dinama. Dolazio je pre podne, odsedeo nekoliko sati i odlazio. Pričao mi je da nikada nije igrao u sličnoj atmosferi. Taj meč se, ipak, najviše pamti po rekordnoj poseti, ni pre ni posle nikada na finalu nije bilo toliko ljudi.

Naša reprezentacija je osvajanjem 6. mesta ostvarila solidan rezultrat. Ponovljen je najbolji plasman iz Moskve 1953, ali videlo se da je Jugoslavija tim koji dolazi. Olimpija iz Ljubljane postala je prvak države 1957. i bilo je logično što je selektor Aleksandar Nikolić oslonac za državni tim potražio u igračima šampiona. Iz Ljubljane su bili  Kristančič, Miler, Dermastija, Kandus i Ivo Daneu, buduća zvezda jugo-košarke. Iz Proletera koji je 1955. prekinuo desetogodišnju dominaciju Crvene zvezde bili su pozvani Minja, Loci i Katić. Bilo je lepih pobeda, poput onih protiv Francuske ili Poljske, ali i nekoliko teških poraza. Naš najefikasniji igrač bio je Bogdan Miler sa prosekom od 13 poena po meču. Pratili su  ga  Minja sa 10,9 i Branko Radović (Crvena zvezda) sa 9,9. Ipak, najveći dobitak bio je pojava Ive Danea koji će u narednih 13 godina, sve do prve zlatne medalje u našoj košarci, biti predvodnik više generacija.

Detalj sa utakmice Jugoslavija-Francuska

Uz selektora Acu Nikolića na klupi je, kao trener, bio i Borislav-Bora Stanković.

Evo još nekoliko zanimljivosti iz Sofije 1957:

*Jedna od novosti bila je odluka FIBA da ekipe mogu da prijave samo 12 igrača a ne po 14 (ili više) kao do tada sa mogućnošću promena za svaku utakmicu.

*Utakmice su igrane na otvorenom stadionu „Vasil Levski“ sa prosečnom posetom od preko 10.000 gledalaca.

*Iako je bilo nekoliko ubedljivih pobeda, šampionat je generalno doneo izjednačen nivo, od 80 utakmica 28 je završeno sa razlikom od 6 poena ili manje, a dva puta su igrani produžeci.

*Izrael se prijavio za učešće što je izazvalo otkaze Egipta, Libana, Sirije,kao i Maroka i Tunisa koji su tek stekli nezavisnost.

*Izrael je na kraju odustao od šampionata, ali nije bilo ni vremena ni volje da se arapske zemlje ponovo prijave.

*Klima je bila protiv košarke. Bilo je dana kada je temperatura dostizala 40 stepeni, zatim sa kišom i vetrom.

*Neke utakmice igrane su, zbog lošeg vremena, u jednoj maloj dvorani u kojoj je bilo mesta za jedva 300 gledalaca. Meč Bugarska-Mađarska (63-52) „pratilo“ je više hiljada ljudi ispred dvorane, neko od srećnika koji su bili unutra izlazio je povremeno napolje da obavesti pokisle „gledaoce“ o kretanju rezultata.

*Posle pobede Bugarske nad Čehoslovačkom 82-80 ko zna koliko gledalaca od onih 25.000 na tribinama prodrlo je na teren i u oduševljenju podiglo igrače na ruke. Problem je bio što parket, postavljen iznad trave, nije bio predviđen za toliku težinu pa je ozbiljno oštećen. Radnici su radili cele noći da bi narednog dana bio spreman za utakmice.

*Za odlučujući meč Bugarska-SSSR (57-60) organizatori su preduzeli neviđene mere bezbednosti. Teren je bio opasan kordonom policije, na obe strane dežurale su vatrogasne cisterne, deo tribina zauzeli su vojnici, ali uprkos neizvesnom rezultatu nije bilo incidenata.

*Belgijanac Edi Teras bio je najbolji strelac sa prosekom od 24,4 poena.

*Nezvanični MVP turnira bio je Jirži Baumruk (Čehoslovačka).

*Šampionat je porotekao u apsolutnoj dominaciji zemalja sa istoka Evrope, od prvih 8 mesta 7 su zauzeli „istočnjaci“: SSSR, Bugarska, Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija, Jugoslavija i Poljska. Najbolja zapadna zemlja bila je Francuska na 8.mestu.

*Jugoslovenski sudija Obrad Boca Belošević, otac danas jednog od najboljih sudija Evrope Ilije Beloševića, polagao je u meču SSSR-Austrija praktični deo ispita za međunarodnog arbitra FIBA. Položio je, a isto je učinio i drugi naš sudija, Jovan Petrović, poznatiji kao Rile.

*Sudijska komisija poništila je 4 poena iz zapisnika sa meča Jugoslavija-Albanija.

*U Sofiji se razgovaralo o osnivanju Kupa šampiona, takmičenja klubova, a ideja je realizovana već 1958.

Plasman

1.SSSR, 2. Bugarska, 3. Čehoslovačka, 4. Mađarska, 5. Rumunija, 6. JUGOSLAVIJA 7. Poljska, 8. Francuska, 9. Turska, 10. Italija, 11. Finska, 12. Belgija, 13. SR Nemačka, 14. Austrija, 15. Škotska, 16. Albanija.

Photo: Privatna arhiva, FIBA