Na današnji dan, 29. februara 1972. u Hali sportova na Novom Beogradu, koja se od 10. februara 2016. zove “Ranko Žeravica”, odigrana je prva finalna utakmica novosonovanog Kupa Radivoja Koraća. Legendarni strelac poginuo je u saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969. a FIBA je dve godine kasnije svoj treći kup u muškoj konkurenciji nazvala po njemu. Naravno, ključni uticaj na donošenje te odluke imao Borislav-Bora Stanković, generalni sekretar FIBA, čovek koji je u OKK Beogradu trenirao Koraća. Osnivanje trećeg kupa bio je i odgovor federacijama koje su tražile prostor za učešće što većeg broja svojih ekipa u međunarodnim kupovima. Do tada su to pravo imali samo prvaci liga u Kupu šampiona, koji je osnovan 1958, i osvajači nacionalnih kupova u Kupu pobednika kupova osnovanom 1967.

Ipak, prvo izdanje novog takmičenja počelo je sa skromih osam timova. Prijavili su se USC Minhen (SR Nemačka), CD Manresa i Pikadero iz Barselone (Španija), Olimpik Antib i Kaen (Francuska), poslednji Koraćev klub Standard iz Liježa (Belgija) i naša dva tima, OKK Beograd i Lokomotiva. Takmičenje je počelo tek u januaru 1972, od četvrtfinala. OKK Beograd je dva puta pobedio Minhen, isto kao i Lokomotiva Kaen. U polufinale su još ušli Antib (bolji od Manrese) i Standrd (eliminisao Pikadero). U polufinalu OKK Beograd je kod kuće pobedio Antib 99-72 tako da je poraz u revanšu od 4 poena (61-65) bio bezbolan. Lokomotiva je sa svoje strane bila bolja od Standarda, 71-54 u Zagrebu, 96-91 u Liježu.

Bilo je neke simbolike u činjenici da su prvi finalisti bili naši timovi, od kojih je jedan bio matični Koraćev klub. Prvi duel igran je u Beogradu, a sudili su arbitri iz Slovenije – Janko Kavčič i Rudi Pur. Bilo je 83-71 (40-38) za Beograđane, a za istoriju je ostalo zapisano da su protagonosti bili:

OKK BEOGRAD: Momčilo Pazmanj 20, Blaž Kotarac 15, Mile Simendić 10, Zoran Maroević 13, Žarko Knežević 22, Kosta Grubor 2, Rajko Žižić, Branislav Tomić. Trener: Bora Cenić.

LOKOMOTIVA: Nikola Plećaš 29, Vjećeslav Kavedžija, Ivica Valek 4, Damir Rukavina 21, Eduard Bočkaj 6, Milivoj Omašić, Rajko Gospodnetić, Zvonko Avberšek. Trener: Marijan Katineli.

Posle izjednačenog prvog poluvremena, OKK Beograda je u finišu meča došao do solidne prednosti od 12 poena. Gorostasni centar Žarko Knežević dominirao je pod koševima, Pazmanj je pogađao spolja a Kotarac se zabijao pod koš rivala i svojom čuvenom levicom provlačio loptu kroz šumu ruku protivnika. Na drugoj strani samo je rasni strelac Nikola Plećaš bio raspoložen, ubacio je 29 poena, nedovoljno da se izbegne poraz.

Revanš je igran 7. marta u čuvenoj “Kutiji šibica”, maloj dvorani u zagrebačkom naselju Trešnjevka. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta, 2.000 navijača došlo je da pomogne svom timu. Stvari, međutim, nisu krenule dobro. Beograđani su iskoristili nervozu domaćina i na poluvreme otišli sa osam poena prednosti, 48-40. Sa onih 12 poena iz Beograda to je bilo celih 20, a do kraja samo jedno poluvreme, samo 20 minuta. Sve je govorilo da će prva “Žukova levica” završiti u njegovom matičnom klubu, ali sa tim nije bio saglasan jedan čovek – Nikola Plećaš. Iako je poluvreme završio sa četiri lične greške, u nastavku je to bio meč Plećaš-OKK Beograd! “Brejkom” od 21-1 u samo nekoliko minuta Lokomotiva je anulirala prednost rivala, dobila drugo poluvreme 54-25 i na kraju  pobedila 94-73. Bio je to prvi  međunarodni trofej Lokomotive, kasnije poznate pod imenom Cibona. Prvi domaći, Kup Jugoslavije, osvojila je 1969. savladavši u finalu Olimpiju.

Nikola Plećaš je završio meč protiv OKK Beograda sa 40 poena! Bilo je neke simbolike u činjenici da je trofej osvojio tim koji je imao tako vrsnog strelca kakav je bio Plećaš. U dva finala dao je 69 poena!

U jednom intervju za „Jutarnji list“ u januaru 2007. „Sveti Nikola“, kako su Plećaša od milja zvali navijači, rekao je:

– Bilo mi je veoma stalo da osvojimo taj trofej zbog Koraćevog odnosa prema nama, mlađim košarkašima. On je bio genijalan čovjek i uvijek je uzimao u zaštitu nas klince, govoreći da ćemo naslijediti njegovu generaciju.

Opet za istoriju:

KK Lokomotiva-OKK Beograd 94-73 (40-48)

Zagreb, 7. marta 1972. Dvorana SFK Trešnjevka. Sudije: Šimon Oblak (Ljubljana) i Svetislav Popovski (Skopje).

LOKOMOTIVA: Plećaš 40, Kavedžija 13, Damir Rukavina 15, Omašić 10, Bočkaj 8, Dragan Kovačić 2, Valek 6, Gospodnetić, Avberšek.

OKK BEOGRAD: Pazmanj 20, Kotarac 21, Simendić 8, Maroević 6, Knežević 14, Grubor, Žižić, Tomić 4.

Već za narednu sezonu prijavilo se 12 timova, za 73/74 čak 37, a godinu iza toga 42… Popularnost takmičenja je rasla, iz košarkaški najjačih zemalja učestvovala su po četiri tima. Igrala se kvalitetna košarka. Do 2002. kada je FIBA ugasila Kup Koraća od timova sa prostora bivše Jugoslavije trofej su osvajali Jugoplastika 1976. i 1977, Partizan 1978, 1979. i 1989. Osim 1972. “naše” finale igrano je i 1978. u Banjaluci gde je Partizan posle produžetka pobedio Bosnu 117-110. Šibenka je bila finalist 1982. i 1983, Crvena zvezda 1984. kao i 1998. kad je neobjašnjivo izgubila kod kuće od Meša sa 9 razlike posle pobede u Veroni od 6. Poslednji naš finalist bio je Hemofarm 2001.

Na sreću, KS Srbije je  dobro i brzo reagovao posle ukidanja takmičenja od strane FIBA  naš nacionalni kup nazvao po velikom strelcu Radivoju Koraću.

Photo: YouTube