Godine krize

Kada se tim vratio iz Indijanapolisa malo ko je očekivao da će narednu medalju na velikim takmičenjima Srbija osvojiti tek kroz 7 godina (srebro na EP u Poljskoj 2009), a da će na novu mundijalsku medalju čekati do Madrida 2014. Ali, bilo je baš tako. Usledile su godine krize, smena generacije, promena selektora… Pešić nije mogao da nastavi posao jer je došao u Barselonu, a propisi ACB lige ne dozvoljavaju da klupski trener radi i kao (bilo čiji) selektor. Na EP u Švedskoj 2003, bez Bodiroga i Rebrače, selektor je bio Dušpko Vujošević. Naš tim je, pod imenom Srbija i Crna Gora, završio na 6. mestu. Onda se na kormilo vratio Željko Obradović i doživeo dva debakla. SCG je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. bila 11. od 12. ekipa, a na EP 2005. u Srbiji  završili smo na deobi od 9. do 13. mesta posle poraza od Francuske (71-74) u Novom Sadu. Dno je bilo dotaknuto.

Za Mundijal u Japanu 2006. se nismo ni kvalifikovali, učestvovali smo po (plaćenom) pozivu FIBA. Ekipu je u Japan odveo Dušan Šakota, a od sastava u kome su bili Bojan Popović, Branko Jorović, Vule Avdalović, Miroslav Raičević, Igor Rakočević, Mile Ilić, Uroš Tripković, Darko Miličić, Marko Marinović, Ognjen Aškrabić i Kosta Perović nije se mnogo ni očekivalo. Teoretska zvezda tima bio je Darko Miličić, pik br. 2 na NBA draftu, ali ni on ni ostali nisu mnogo pokazali u Japanu.

Počelo je porazom od Nigerije (75-82). Samo je Rakočević sa 20 poena kako-tako parirao afričkom timu. Onda je usledio poraz od Francuske (61-65), Rakočević je sa 22 poena opet bio najefikasniji ali su Francuzi imali više raspoloženih igrača. Slast pobede naši igrači osetili su protiv nejakog Libana (104-57, Miličić 18, Aškrabić 16, Tripković 13). Pobedili smo i Venecuelu (90-65, Rakočević 26, Miličić 18) ali nas je u realnost vratio poraz od Argentine 79-83. Skola (22), Đinobili (13), Noćioni (12) i ostali vratili su nam dug iz Indijanapolisa. U osminu finala otišli smo sa 4. mesta u grupi što je vodilo na Španiju koja je bila prva u svojoj sa bilansom 5-0.

Naš tim je u meč ušao kao autsajader i – opravdao prognoze. Izgubio je 75-87 od budućeg prvaka sveta. Pau Gasol je predvodio Špance sa 19 poena, Rudi Fernandez je dao 18, Hose Kalderon 13. U našem timu najefikasniji je bio Miličić sa 18, a dvocifreni samo još Rakočević (11) i Bojan Popović (10).

Završili smo na 11. mestu od 24 selekcije. Šampion sveta, prvi put u istoriji, postala je Španija pobedom (70-47)  nad Grčkom (koja je u polufinalu  pobedila SAD 101-95), iako je igrala bez povređenog  Paua Gasola. Navaro i Garbahosa dali su po 20 poena, Navaro je imao i 6 skokova a Garbahosa 4 asistencije. Grci su imali dobar tim (Dijamatidis, Spanulis, Focis, Papalukas, Papadopulos, Dikudis…) ali su bili nemoćni protiv mnogo boljih Španaca koje je sa klupe vodio Visente “Pepu” Ernandez. Bronzu su osvojili Amerikanci pobedom nad Argentinom 96-81.

Gasol MVP

MVP je bio Pau Gasol, u najboljoj petorci uz njega još Papalukas (Grčka), Đinobili (Argentina), Karmelo Entoni (SAD) i Horhe Garbahosa. Najbolji strelac bio je Kinez Jao Ming, NBA zvezda, sa 25,3 poena po meču, drugi je bio Novicki (Nemačka) sa 23,2 a treći Pau Gasol sa 21,3. Naš Igor Rakočević je bio 9. sa prosekom 18,3.

(Izvor: RTS)

Photo: FIBA, privatni album