U mojoj povećoj zbirci košarkaških anegdota i kurioziteta dve imaju počasno mesto: brijanje brkova Draganu Radosavljeviću i promena dresa u poluvremenu meča Aspo Tours-Rabotnički (o čemu je bilo reči u tekstu o vragolijama Lazara Lečića) i auto-koš u meču Injis Vareze-Real Madrid  18. januara 1962.o čemu ću danas. U osmini finala ondašnjeg Kupa šampiona žreb je sastavio Injis i Real Madrid. Prvi meč igran je u Varezeu. Oko 2.000 navijača videlo je izjednačenu utakmicu iako je Real, uglavnom, vodio a na poluvremenu imao 44-36. Dva minuta pre kraja Real je stekao naizgled nedostižnu prednost od 10 poena (78-68) ali je Injis smanjio na 75-80. Real je ušao u probleme sa ličnim greškama, Karlos Seviljano i Sten Morison bili su na klupi sa po 5 penala dok je drugi Amerikanac, Vejn Hajtauer, bio povređen. Na 27 sekundi pre kraja Mađar Lajoš Tot, jedan od najboljih igrača Injisa, uspeo je da postigne 5 poena u nizu i izjednači na 80-80.

Po jednim izvorima trebalo je da se igra još dve sekunde, po drugima u pitanju su bile tri, ali to i nije bitno. Pedro Ferandiz, trener Real Madrida, iskoristio je tajmaut  za dotad neviđeni savet u istoriji košarke: naredio je svoijim igračima da postignu auto-koš! Nije bilo mnogo vremena da im objašnjava motive odluke, samo je tražio da urade ono što im je rekao. „Akcija“ je tekla ovako: igrači Injisa bili su u odbrani, trojica košarkaša Reala negde oko centra, ali na polovini pšrotivnika, Hose Luis na aut-liniji sa loptom u rukama, a Lorenco Alosen blizu njega, na svojoj polovini spreman da primi loptu. Tako se i desilo, ali umesto da krene ka košu protivnika – Alosen se stuštio ka svom obruču i proturio loptu… 82-80, pobeda domaćina!

Publika je u prvi mah skočila od radosti misleći da se Španac zbunio i pogrešio stranu, ali kada su domaći igrači počeli da jure sudije i skaču od besa po terenu stvar se razjasnila. Lukavi Pedro shvatio je da ako uđe u produžetak može da izgubi razlikom koja će teško biti odstižna u Madridu. Bio je bez tri igrača prve petorke a po 4 penala imali su Lolo Sainz i Emilijano Rodrigez. Više je voleo poraz od 2 poena nego neizvesni produžetak u kome je, možda, moglo da bude i -12.

Bilo kako bilo, sudije su priznale auto-koš jer nigde u pravilima tako nešto nije bilo zabranjeno. Jednostavno, autorima pravila nije palo na pamet da neko može da smisli i uradi to što je smislio i uradio Pedro Ferandiz. FIBA je regaovala sledećeg dana, izmenila je pravilo i predvidela isključenje iz takmičenja za tim koji pribegne takvom „lukavstvu“, ali to se odnosilo na budućnost. Nije bilo pravnog osnova da se poništi utakmica. Legendarni trener Real Madrida nikad se nije pokajao. Naprotiv, i dan danas ponavlja:

– Ponosam sam što sam doprineo da se jedna „rupa“ u pravilima eliminiše…

Više puta je priznao da mu ideja nije pala na pamet tog časa. Razmišljao je o njoj davno pre nego što je došao u situaciju da je realizuje. Tvrdi da je čak i na dan meča u Varezeu razmatrao varijantu sa auto-košem „ako bude trebalo“.

Koliko je njegova ideja iznenadila sve prisutne svedoči i čienjica da ne postoji snimak auto-koša, iako su neke TV kamere bile u dvorani. Neiskusni televizijski snimatelji upravili su svoje objektive ka košu Injisa čekajući „poslednji napad Reala“, ali on se realizovao na drugoj strani… Igrači Real morali su zbog „genijalnosti“ svog trenera da ostanu u svlačionici dva sata jer je napolju čekala razjarana masa, spremna da ih bije zbog  „prevare“. Tek kad je stiglo policijski pojačanje otišli su do hotela.

Revanš je odigran 7. februara u Madridu. Oko 5.000 navijača napunilo je dvoranu „Fiesta Alegre“ i zaista imalo „veselo slavlje“ što u prevodu znači ime dvorane. Bilo je 83-62 za Real, Hajtauer je dao 24 poena, Seviljano i Emilijano Rodrigez po 23.

U nastavku takmičenja Real je pobedio Legiju iz Varšave, u polufinalu Olimpiju iz Ljubljane ali je peti put za redom titula prvaka Evrope otišla u SSSR. Posle tri uzastopne titule ASK Riga i CSKA. Finale je igrano u Ženevi 29. juna 1962. Dinamo iz Tbilisija bio je bolji (90-83)  a Real je na prvu titulu morao da čeka do 1964. Jer je 1963. izgubio finale, u tri utakmice, od CSKA.

Ostala je legendarna priča o auto-košu kako bi se izbegao produžetak. Nije bilo sportski,ali je bilo po pravilima. Nedavno smo, u poslednjem kolu prve faze Evrolige, videli lošu kopiju Ferandizove ideje. Makabi je pokušavao na sve načine protiv Darušafake da uđe u produžetak jer mu pobeda od nekoliko poena razlike nije odgovarala. Nije uspeo, ali  nesportski pokušaj ne mora da uspe da bi bio manje nesportski.

Photo: Privatna arhiva, Euroleague