Godine 1962. slavni američki glumac i pevač Din Martin simio je hit “Arivederči Roma” koji se i danas rado sluša. Dve godne ranije u Rimu je osnovan kosarkasi klub Virtus Roma. Rim je bio glavni grad, ali ne i prestonica košarke koja je najvažnija sedišta imala u Milanu, Varezeu, Kantuu, Bolonji… Rim je imao veliku dvoranu “Palaeur” ali nije imao košarku.

Virtus je krenuo od treće lige, a u sezoni 1979/80  dokopao se prve, i tada počinje najbolji period kluba. Posle dva deseta mesta u dve prve prvoligaške sezone sigla je – titula! Virtus je ligaški deo sezone 1982/83  završio na prvom mestu sa 22-8, u plej-ofu je sa 2-1 eliminisao Goricu i Kantu, dok je Olimpija Milano u finalu poražena sa 3-0.

Na redu je bila Evropa. Prethode sezone Virtus je debitovao, stigavši u Kupu Korać do poslednjih 16. Debi u Kupu šampiona bio je kao iz snova. Rimljani su stigli do finala koje se 29. marta 1984. igralo u Ženevi. Protivnik, i favorit, bila je Barselona. U 16. minutu katalonski klub je vodio 35-22, na odmor su otitišli sa 42-32, ali na kraju je bilo 79-73 za Rimljane koje je sa klupe predvodio Valerio Bjankini, a na terenu američki bek Leri Rajt, autor 27 poena. Te 1984. u Sao Paulu osvojen  je Interkontinentalni kup, u odlučujućem meču Barselona je savladana 86-85.

Drugi evro-trofej, Kup Koraća, stigao je u Rim 1986. U italijanskom finalu protiv Tanjevićevog Juventusa iz Kazerte ostvarene su dve pobede, 84-78 u gostima, i 73-72 u Rimu. Drugi Kup Koraća osvojen je 1992, opet protiv lokalnog rivala, ovog puta Skavolinija. U Pezaru je bilo 94-94, u Rimu 99-86. Rimljani su bili u finalu istog tamičenja i naredne godne, opet protiv italijanskog tima, ali trofej je otišao u Milano koji je imao Sašu Đorđevića, strelca 38 poena u drugom meču finala (106-91, Milnezi su dobili i prvi u Rimu 95-90).

Dres rimskog kluba nosili su mnogi igrači iz bivse Jugoslavije: Rađa, Aškrabić, Saša Obradović, Bodiroga, Golemac, Brezec, Gordić, Slokar, Tušek, Bećirović, Fućka, Ilievski, Lorbek, Dragićević, Dašic, Stipčević… Nisu nedostajali ni treneri sa eks-Yu prostora: Petar Skansi, Svetislav Pešić, Draško Prodanović, Jasmin Repeša… Dejan Bodiroga je u Rimu završio karijeru i potom bio sportski direktor. Na klupi Rimljana sedeli su i Nelo Partore, Đankarlo Primo, Franko Kazalini, Nando Đentile…

Klub je mnogo puta menjao ime. Zvao se i Fonola, Mesađero, Teorematur, Banko di Roma, Lotomatika… Između sponzora uvek je bio Virtus Roma. U vreme pune ekonomske moći klub je dovodio velike italijanske, evropske i NBA zvezde: Dino Rađa, Brajan Šou, Majk Kuper, Džordž Gervin, Rik Mahorn, Ugo Skonokini, Leri Rajt, Entoni Parker, Karlton Mejers, Danijel Santijago, Valter Manjifiko, Roberto Premijer, Davide Pesina, David Bonora, Luiđi Datome…

Rimljani su  šest sezona igrali Evroligu, jednom stari Kup šampiona, osam puta Kup Koraća, tri puta Evrokup. Ukupno 19 evro-sezona.

Poslednjih godina klub je životario. Padao je u Drugu ligu, vratio se, ali je sudbina kluba bila neka vrsta hronike najvljene smrti. Bolesnik je “izdahnuo” 10. decembra 2020. kada je objavio da se pred nerešivim  prblemima povlači iz takmičenja. Za razliku od ljudi, klubovi mogu da”vaskrsnu” i nije nemoguće da se Virtus Roma ponovo pojavi na košarkaškoj  mapi Italije i Evrope.

Do tada, slušajte “Arivederči Roma”. Ako vam se ne sviđa Din Martin, potražite verzije Marija Lance ili Perija Koma. Reči su iste, “Dovidjenja, Roma.”

Photo: YouTube printscreen