Davno otpisanu Evroligu Crvena zvezda se trudi da odigra pošteno do kraja, ali teško to ide bez skoro pola tima. Ponovila se priča sa prethodnih šest evroligaških utakmica, Zvezda je u Vitoriji doživela sedmi vezani poraz. Baskonija je pobedila 87-67 takoreći sa “pola gasa”.

Duško Ivanović, trener Baskonije, dobro poznaje svog zemljaka Dejana Radonjića, koji je na klupi Crvene zvezde. Ne ulazim u njihovo lično poznanstvo, ali Ivanović je bez većih teškoća još pre nego što je utakmica počela otkrio Radonjićevu najslabiju tačku – nedostatak centara. Kuzmić i Jagodić Kuridža su izašli na megdan moćnim Jusufi Falu (221 centimetar) i Toniju Džekiriju (212 cm), i bili “pojedeni”, da se tako izrazim. Razlika i u fizikalijama i u kvalitetu je bila velika, i na strani Baskonije, a Ivanović je insistirao baš na toj unutrašnjoj igri.

Baskonija se odrekla šuta za tri poena zarad dominacije pod obručima, i to joj se isplatilo. Kuzmić je već posle tridesetak sekundi ove utakmice napravio dva penala na Falu, pa ga je zamenio Jagodić Kuridža koji je onako “iz podruma” mogao samo da posmatra šta džinovski Senegalac radi. A on je lako ubacio šest vezanih poena i domaćin je već u petom minutu vodio dvocifrenom razlikom, 14-3. Radonjić je očajnički gledao ka Zvezdinoj klupi, ali na njoj je sedelo više članova stručnog štaba nego spremnih igrača. Serijom 17-2 Baskonija je pred sam kraj prvog poluvremena podigla vodjstvo na ogromnih 46-22, i tu je ova utakmica praktično bila završena.

U tih prvih 20 minuta domaći tim je imao 22 skoka, a Zvezda 12. Baskonija je šutirala dvojke 69 odsto (uglavnom ispod koša), a gosti skromnih 35 odsto…

U nastavku je tim Duška Ivanovića pažljivo čuvao i snagu i prednost. Najviše što je dozvolio Zvezdi bilo je da se približi na minus 13, ali bi odmah usledila serija Fala, Vildose ili Polonare i stvari bi se na vratile na staro, tojest na dvadesetak poena razlike. Tako je ostalo do kraja.

Možda ipak bude neke koristi za Zvezdu posle ove utakmice, jer je mladi Aleksa Uskoković nabacio dosta novog iskustva, ali i hrabrosti. Na parketu obojenom u srebrnu boju on je proveo 21 minut i imao nekoliko zaista dobrih rešenja i prodora. Ovde ću se i zaustaviti sa pohvalama za njega, jer nije mudro isticati igrača iz tima koji je poražen sa 20 poena razlike. Razlog za Radonjićev optimizam može biti i povratak Korija Voldena, koji je preboleo koronu, ali Amerikanac je očigledno daleko od svojih najboljih izdanja. Naravno, nije zaboravio da igra, ali je fizički pao u odnosu na onog Voldena kakvog poznajemo. Ako u takvom stanju budu i ostali rekonvalescenti (Hol, Rit, Kolom i Noko) Zvezdini simpatizeri će se načekati da ponovo vide svoj tim u najboljem izdanju.

Photo: Euroleague