Ekipi saradnika Koš magazina pridružio se još jedan veteran, poznati novosadski novinar Jovan Tanurdžić. Oni koji pamte štampano izdaje „Koša“ sećaju sei njegovih tekstova, a one koje interesuje šta je i kako je naš dragi prijatelj Jova pisao mogu da pogledaju sve brojeve našeg magazina u folderu „Stari Koš u PDF formatu“. Ovom prilikom Jovan nam se javio ne samo kao novinar, već i kao dugogodišnji košarkaški radnik, a povdom je 30 godina od juniorskog zlata u Srbobranu 1988, takmičenja u čijoj je organizaciji i te kako učestvovao.

***

Kad me je moj drug Vlada Stanković zamolio da povodom 30 godina od juniorskog zlata u Srbobranu 1988. napišem tekst prvo što mi je proletelo kroz glavu bilo je: zar su već prošle tri decenije ? Pošto sam kao generalni sekretar Međuopštinskog košarkaškog saveza bio zadužen za neposrednu organizaciju, dozvolite mi – pre sportskog dela priče o šampionatu – nekoliko uvodnih napomena.

FIBA je organizaciju šampionata dodelila Košarkaškom savezu Jugoslavije koji je raspisao konkurs, javili smo se mi iz Vojvodine sa idejom da prvenstvo organizujemo u Vrbasu, Bečeju i Srbobranu, a konkurent nam je bio Leskovac. „Sondiranje“ terena pokazivalo je podeljenost u Predsedništvu KSJ, na kraju smo dobili organizaciju sa 4-3 u glasovima tako što je Boris Kristančić „nestao“ iz sale pred glasanje.

Prihvatili smo se posla a košarka je postala svojevrsni „faktor pomirenja“ jer odnosi između Srbobrana, Vrbasa i Bečeja nikada nisu bili idealni. Vladao je neki rivalitet svojstven valjda svim komšijama, ali kada smo dobili organizaciju juniorskog šampionata svi nesporazumi su zaboravljeni.Bečej je bez reči prihvatio utešnu grupu. U Srbobranu se desilo nešto do tada neviđeno: opština je kupila kreč i podelila građanima, a oni su svojeručno okrečili kuće tako da je grad blistao! Čak smo zbog šampionata uspeli da izgradimo jedan put dužine 1,6 kilometara koji je kolega novinar Jovan Kosijer iz Sportskih novosti nazvao „košarkaška cesta“. Goste iz FIBA smestili smo u dvorcu Dunđerski, ekipe su bile u srbobranskom hotelu „Elan“, dok je naša reprezentacija bila u Novom Sadu. To je bila želja selektora Duška Vujoševića koji je sa ekipom boravio u Srbobranu tokom priprema, ali je insistirao da tokom prvenstva tim bude izolovan u Novom Sadu.

Konj, marka, radio…

Tokom prvenstva odveli smo zvaničnike FIBA u posetu ergeli u Bečeju, a jedno tek rođeno ždrebe dobilo je ime EPJU, po skraćenici tog takmičenja. Kasnije sam pratio takmičenje konja i video da je EPJU pobeđivao i na beogradskom hipodromu.

Imali smo puno gostiju, specijalni su bili čuveni novinar Miroslav-Miro Radojčić i čuveni glumac Pavle Vuisić.

Novinari iz cele bivše Jugoslavije došli su da isprate takmičenje. Imali su dobre uslove za rad i odličan statistički servis što nam je omogućila firma „Novkabel“ koja nam je dala kompjutere i obučene ljude. Nezvanični pres-centar bio je u novootvorenom kafiću „Basket agora“ (Košarkaški trg). Uveče su tu bili tamburaši koji su nam „krali“ san jer smo dobar deo noći provodili uz njih, opušteni posle uzbuđenja u dvorani. Šampionat je bio i marketinški pokrivem, što u ono vreme još uvek nije bilo često. Sponzor je bila „Koka-kola“ kao i mnoge lokalne firme tako da je šampionat, uz prihod od karata – a igralo se pred rasprodatim dvoranama – doneo i lepu dobit. U to vreme učesnici su sami plaćali boravak, čini mi se da je pansion bio 60 dolara po čoveku.Višak para uložen je u rekonstrukciju košarkaških terena u tri grada.

Filateliste je obradovala specijalna marka izdata povodom prvenstva, u srbobranskoj pošti žig je podsećao na događaj. Osnovan je i „Radio EPJU“ na kome se  tih dana pričalo isključivo o košarci, a gazda mi je kasnije priznao da je od reklama lepo zaradio. Sve u svemu, odlično smo organizovali prvenstvo. Veliku pomoć imali smo od Nebojše Popovića, a Bora Stanković, tada prvi čovek FIBA, priznao je da nije očekivao tako dobru organizaciju.

Put do zlata

Sve je bilo začinjeno zlatnom medaljom naših juniora. Duško Vujošević je selektirao i dobro spremio ekipu u kojoj je prva zvezda bio Arijan Komazec, drugi strelac prvenstva sa prosekom od 27 poena.  Samo malo više, 27,4, dao je Holanđanin Gert Hamnik. Naš drugi strelac bio je centar Dževad Alihodžić (18,7), izuizetno popularan tih dana. Nije smeo da izađe na ulicu jer su ga odmah saletetali obožavaoci. Saša Danilović je imao prosek od 9,4 poena , koliko i Živko Badžim, a Oliver Popović 7,1. Još su igrali Žan Tabak, Slobodan Kaličanin, Nenad Grmuša, Rastko Cvetković, Marjan Kraljević, Mirko Cvetković i Ivan Kapov. Četvorica iz tog tima, Danilović, Komazec, Cvetković i Tabak,  stigla su kasnije i do NBA, isto kao Italijan Vićenco Esposito i Holanđanin Hamnik. Odlične karijere ostvarili su Španac Tomas Đofresa, Litvanac Gintaras Einikis, tada u dresu SSSR, isto kao i Evgenij Kišurin i Rajmonds Miglinieks, za Tursku su igrali Ufuk Šaridža i Vojkan Ajdin, za Nemce Rajner Koh i Henrik Redl, za Grke Evangelos Koronjos i Atanasios Galakteros, za Izrael Gaj Gudes…

dav

Naš puta ka zlatu počeo je pobedom nad Švedskom 87-64. Najefikasniji su bili Alilhodžić (18), Komazec (17) i Danilović (15). Fincima je ubačena „stotka“ (103-72). Komazec je dao 33 poena. Onda je savladana Italija 84-77 uz blistavu igru Komazeca i Alihodžića koji su dali po 29 poena. Izrael je pobeđen 88-72, a isti tandem je ponovo bio najefikkasniji – Alihodžić je dao 28 poena a Komazec 22. Španija je „razmontirana“ sa 105-73, uz 37 poena Komazeca.

U polufinalu Čehoslovačka je nadigrana 78-69, uz još jednu sjajnu partiju Komazeca koji je dao 30 poena. Protivnik u finalu ponovo je bila Italija a ishod isti – Jugoslavija je pobedila 84-75. Zlatna medalja bila je najbolja nagrada za te momke i selektora Vujoševića, ali takođe za publiku i sve nas koji smo tih dana košarkom „ujedinili“ tri male opštine i učinili da prvenstvo bude odlično organizovano zbog čega sam ponosan, evo, i 30 godina kasnije.

Jugoslavija-Italija 84-75 (36-39)

Srbobran, 28. avgust 1988. Sudije: Eduardo Sancha (Španija) i David Dagan (Izrael). Gledalaca: 2.600. Pet penala: Badžim, Rossini.

Jugoslavija: Badžim 13 (3-4), Danilović 14 (4-4), Kaličanin, Tabak 2, Popović 4 (2-2), Grmuša 6 (2-2), Cvetković, Kraljević, Alihodžić 23 (3-6), Komazec 20 (4-5), Pavlović, Kapov 2 (0-1).

Italija: Rossini 20 (5-5), Morrone 6 (4-4), Esposito 19 (2-3), Dallamora 2 (0-1), Piazza, Ambrassa 7, Tufano, Moretti 15 (6-6), Zorzolo 2 (0-1), Rizzo 2, Bianci 2, Cempini.

Photo: Privatna arhiva, printscreen