Jugoslovenski „Drim tim“ harao je u drugoj polovini juna 1991. na Evropskom prvenstvu u Rimu. Iako bez prve zvezde Dražena Petrovića, koga je zamenio Saša Đorđević, protivnici su padali kao kegle, a novine širom kontinenta bile su prepune tekstova o najboljem “belom” timu ikad viđenom. Najpre je pobeđena Španija (76-67), potom Poljska (103-61), pa Bugarska (89-68). Ova poslednja utakmica, odigrana 26. juna 1991. u Rimu, nije odlučivala o medaljama, odigrala je Jugoslavija još dva meča pre nego što je osvojila zlato, ali je ušla u anale po nečem drugom. Bio je to poslednji put da je dres jugoslovenske reprezentacije obukao Jure Zdovc. Drugim rečima, bila je to poslednja utakmica kompletne Jugoaslavije jer od jeseni u reprezentaciji više nije bilo ni Hrvata.

Slovenački bek suznih očiju pokucao je na vrata selektora nacionalnog tima Dušana Ivkovića. Saopštio mu je kako mu je slovenačka vlada, koja je 25. juna 1991. jednostrano proglasila nezavisnost od Jugoslavije, naredila da napusti ekipu i vrati se u domovinu. Duda je shvatio situaciju u kojoj se sportista našao bez svoje volje i nije ni pokušao da ga ubedi da ostane.

Meč Jugoslavija-Bugarska odigran je 26. juna 1991. u Rimu, a sudili su Rigas (Grčka) i Malabije (Francuska). Jure Zdovc je postigao sedam poena, bili su to njegovi poslednji u plavom dresu. Nikad više nije zaigrao za Jugoslaviju, ali jeste za reprezentaciju Slovenije. Igrao je i na onom Evropskom prvenstvu 1995. u Atini koje je obeležila legendarna finalna utakmica Jugoslavija-Litvanija.

Posle Zdovčevog  odlaska reprezentacija Jugoslavije je na EP u Italiji sa 11 igrača najpre odigrala protiv Francuske i  dobila (97-76). U finalu je pobeđen domaćin Italija (88-73). Ekipa koju je Ivković stvarao tri godine bila je jednostavno prejaka i sa igračem manje za sve ostale timove. Evo “glave” te finalne utakmice:

Jugoslavija – Italija 88-73

29. jun 1991, Rim. Sudije: Rigas (Grčka) i Stivens (Kanada).

Jugoslavija: Sretenović 5, Perasović 12, Đorđević 4, Kukoč 20, Paspalj, Danilović 9, Jovanović, Divac 10, Komazec 3, Rađa 23, Savić 2. Selektor: Dušan Ivković.

Italija: Fantoci 12, Đentile 8, Manjifiko 9, Del Anjelo 2, Graćis, Brunamonti 4, Premijer 2, Pitis 12, Riva 4, Pesina 14, Kosta 4, Ruskoni 2. Selektor: Valerio Bjankini.

Nikad više jugoslovenska reprezentacija nije zaigrala u tom sastavu, niti sa igračima iz Hrvatske i Slovenije.

A Jure Zdovc?

Slovenac rođen 13. decembra 1966. u Slovenskim Konjicama počeo je karijeru 1983. u ljubljanskoj Olimpiji, gde je ostao do 1991. Odmah posle Evropskog prvenstva u Italiji ostao je u toj zemlji, potpisao je za Knor iz Bolonje. Godinu dana kasnije seli se u Limož, zatim u grčki Iraklis, pariski Rasing, Tofaš iz Burse, vraća se u Olimpiju, ide u Panionios, ponovo igra za Olimpiju, odatle odlazi u Slovan da bi 2003. završio karijeru u Splitu. Odmah je počeo sa trenerskim radom, najpre kao pomoćnik u Krki. Zatim je trenirao Split, Slovan, Iraklis, Olimpiju, Bosnu, Spartak iz Sankt Petersburga, turski Gazijantep i grčki AEK, Cedevita, pa Olimpija 2019… Više puta je bio selektor reprezentacije Slovenije. U karijeri je osvojio dva prvenstva Slovenije i tri Kupa te zemlje, jednu Jadransku ligu i dvaput prvenstvo Francuske – jednom sa Limožom, drugi put sa pariskim Rasingom. Sa reprezentacijom Slovenije nije imao zapaženijih uspeha, ali zato sa nacionalnom selekcijom Jugoslavije ima zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva u Argentini 1990. i sa Evropskog prvenstva u Zagrebu 1989. Njegova medalja sa EP u Italiji ostala je u džepu selektora Dude Ivkovića.

A onda je 30. juna 2005, dakle 14 godina posle finala u Rimu, u Ljubljani organizovana egzibiciona utakmica povodom Zdovčevog prijema u slovenačku Kuću slavnih. Na jednoj strani bili su “zeleni”, koje su predvodili treneri Božidar Maljković i Zmago Sagadin (Dušan Hauptman, Primož Brezec, Beno Udrih, Raša Nesterović, Šarunas Jasikevičijus, Jirži Velš, Marko Milić, Slavko Kotnik, Matjaž Tovornik, Peter Vilfan i Radisav Ćurčić). Na drugoj strani “beli” (treneri Željko Obradović i Duda Ivković, igrači Toni Kukoč, Vlade Divac, Dino Rađa, Saša Đorđević, Stojko Vranković, Predrag Danilović, Velimir Perasović, Žarko Paspalj, Zoran Čutura, Dejan Bodiroga, Rišar Dakuri, Panajotis Janakis, Lefteris Kakjuzis i Roberto Brunamonti).

Jure Zdovc je igrao po jedno poluvreme za svaki tim. A na kraju – Dušan Ivković se mašio za džep, izvadio njegovu zlatnu medalju iz Rima i predao mu je. Bio je to trenutak za pamćenje svih učesnika ovog jedinstvenog spektakla.

Photo: FIBA