Iako se Aca Ostojić već „bavio“ ovom tematikom, bolje da i ja dodam koju, umesto da komentarišem novo tragikomično-pismo predsednika KSS upućeno skupštini ABA. Koji treba da se bavi dešavanjima u Srbiji, srpskim klubovima ili ligom, a ne onim na šta ne može da utiče.

Stari trenerski vuci, istinski pedagozi, umeli si da mi kažu da ne preterujem u „dizanju“ košarkaških talenata. Druga su, kažu, vremena, okruženje, sistem vrednosti. Lako se skrene sa puta koji su im oni zacrtali, a koji nekada nije istog toka, sa ambicijama roditelja, menadžera, „prijatelja“…

Svojeglav od rođenja, kontrirao sam i verovao da je bolje pisati o talentima nego o čelnicima klubova, političarima, “sumljivim“ privrednicima… I tu bi redovno nastajala borba mišljenja sa onima koji stvaraju, i nas koji to „zapažamo“. Doduše i među stvaraocima ima onih koji „guraju“ svoje učenike zarad lične promocije. Kako naći meru, pohvaliti, istaći, a da to ne deluje kontraproduktivno na momke koji su još u razvoju. Novinari su željni asova, u ovoj oseci istinskih vrednosti, a plimi lažnih  uzora, novokomponovanih „legendi“.

U srpskoj košarci sve je manje „materijala“ za isticanje. Gudurić prvi to zaslužuje, u potpunosti , Micić kao povratnik iz Karijevog zapostavljanja, Dangubić iz povrede, dok su Rebić i Tejić na „sporednom koloseku“. Ipak, oni nisu odavno više ni juniori, ni tinejdžeri, poput Simanića, koga je po naslovima nekih portala, Zvezda „dobila” u Madridu u debaklu od Reala, ali ga je izgleda posle “izgubila“, kad je počela da deli lekcije evroligaškim velikanima.

U Partizanu je Marinković dobio minute, ali se ni kod Božića i Džikića nije nametnuo, da ne koristim „teže“ reči , kao i Cvetković. Koji ima godina poput maleroznog Andrića, dok Simanićev vršnjak Glišić nije dobio ni Borišine minute. U Metalcu se istakao Rakićević, uz Gudurića je pružio najviše, u KLS  Avramović, ali i on takodje već zašao u treću deceniju.

Megine uspehe obeležili su po dva Francuza i Crnogorca, dok su dva najveća srpska “prospekta”, Jaramaz i Zagorac, imali pehove sa teškim povredama. Ognjen je na rehabilitaciji, a Rade se posle preloma ruke vraćao i „eksplodirao“ u Morači. Desetkovanom vrtiću Miloja ja prvi nisam davao puno izgleda u Podgorici, protiv iskusnog lidera ABA, ali osvajač Kupa Srbije i „mali Zagor“, nisu tako mislili. Neću ponavljati priču o njegovih 27 poena za 27 minuta, jednom promašaju iz sedam šuteva za dva i sa penala, te četiri za tri poena, sedam skokova, četiri asistencije, valorizaciji 40…

Novembra 2009. u Vizuri u Zemunu, Saša Đorđević držao je predavanje i praktično pokazivao vežbe za rad sa bekovima, Dejan Milojević sa centrima, a Dejan Bodiroga spoljnu i unutrašnju igru. Na zahtev mnogih, pokazao je jednu od mnogih finti koje je koristio u svom repertoaru.

Imao sam tu životnu privilegiju da provodim dane na pripremama, pre i posle utakmica sa našim najboljim košarkašima tog doba. Kada je Bodi jednom demonstrirao fintu gde loptu gurne jednom rukom ispred sebe, ka protivniku koji kreće da mu je oduzme, a on drugom povlači nazad, šalje ga po „burek“, pa ili šutira ili prodire, direktoru reprezentacije, Draganu Kićanoviću nasmejao se brk. Legendarni Kića imao je fintu sa trzajem ramenom, a Bodiroga sličnu, ali svoju, koju je pokazivao još u Trstu, u Stefanelu, a u PAO posebno.  U drugoj četvrtinu meča u Podgorici, demonstrirao ju je i „mali Zagor“, a to ne može svako.

„Mali Zagor“ je počeo u DIV basketu. Kao vižljastog klinca na opštinskom prvenstvu novobeogradskih osnovnih škola, primetio ga je profesor fizičkog, Darko Peruničić, ujedno i trener mlađih selekcija u KK Zemunu. Na školskoj utakmici između Zagorovog „Rakića“ i Darkovog „Pekića“, Rade je postigao trojku sa svoje polovine, koju je zbog isteka vremena opravdano poništio tada mladi, a sada renomirani arbitar Jevtović.

Iz DIV basketa, Zagorac je prešao u Zemun, kao pionir. Na kadetskom u Čačku, uz Pušicu, koji je posle neuspele priče u Partizanu otišao u na koledž u Ameriku, dominirao je Zagorac, a u polufinalu su izbacili Partizan, u kome su tada igrali Ognjen Jaramaz i – Marko Gudurić?! Da, dobro ste pročitali, a čak je i Rade Zagorac bio poslat na kontrolni trening u Partizan, ali „nije prošao“. A i trener koji je trebao da ga pogleda nije došao zgog seniorskih obaveza prethodne večeri?! Miško (Ražnatović) i Tadija opet su imali više „njuha“, a u finalu kadeti iz Železnika, Rebić, Tejić i Ristić, bili su bolji i osvojili titulu.

Gde je ko danas, gde će biti za koju godinu, pokazaće vreme. Nadam se da će „mali Zagor“ ostati na zemlji, obući dres seniorske reprezentacije, nastaviti da „šalje po burek“, ili prezentuje neke nove finte. Imate dobre, velike, vrhunske igrače, a i one koji imaju dušu, kreaciju, vic, koje pozdravi i protivnička publika, kao što je podgorička u ponedeljak uveče. Nadam se da moja pisanija neće štetno uticati na „malog Zagora“, da neće „igrati za raju i zanemariti taktiku“, ali ni izgubiti ono što ga izdvaja od ostalih.

Photo: ABA