Naravno da Crvena zvezda ima za čim da žali. Propuštena je šansa za brejk, za možda ključnu pobedu koja otvara vrata Top 8. Još će se mnogo pričati i pisati o utakmici protiv Efesa u Istanbulu, biće raznih komentara, ali najjači utisak je da je ispuštena šansa koja se retko ukazuje.

Prvo, u dvorani Abdi Ipekči, koja prima 12.500 gledalaca, okupilo se svega 2.626 navijača domaćeg tima. I ti koji su došli bili su prilično tihi. Znači – prednost domaćeg parketa praktično nije postojala.

Drugo, Efes je odigrao očajnih 28 minuta. U prvom poluvremenu primili su čak 53 poena, odbrana im je delovala smešno. Pre nego što su se njeni igrači uplašili pobede, Crvena zvezda je vodila 55-70. Onda je usledila serija domaćina 15-2, i u tim trenucima meč je bio prelomljen. Efes, koji je apsolutno zaslužio poraz, bio je vraćen u igru serijom grešaka crveno-belih koje se mogu protumačiti jedino kao strah od pobede.

Mnogi su sa nestrpljenjem čekali da vide “novu” Zvezdu. Bez Tompsona i Vilijamsa, sa Vasom Micićem i u očekivanju Kinsija. Protiv smušenog Efesa taj delimično renovirani tim izgledao je vrlo dobro. Impresionirala je poluga Jović-Cirbes, njihova saradnja neodoljivo je podsećala na prošlogodišnju Vilijams-Marjanović. Stefan i Maik završili su utakmicu sa zajedničkih 30 poena i 13 asistencija, sa Cirbesovih 12 skokova i sa 48 indeks poens, koliko su zajedno sakupili. Ostatak Zvezdinog tima imao je ukupno 37 indeks poena.

Videlo se da Micić nije uigran sa timom, ali je ipak na kraju sakupio impresivnih 6 asistencija (Jović ih je imao 11). Trener Radonjić je u poslednjih pet minuta ukazao na bekovima poverenje upravo Miciću i Joviću, tako da je već u Istanbulu postalo jasno da je dojučerašnji bek Bajerna sada opcija broj 2 na poziciji pleja, što znači da Rebić nije napredovao u hijerarhiji, i da će morati žestoko da se bori za svoje minute.

Ako Vasa Micić nastavi u Zvezdi tamo gde je stao u Istanbulu, biće to velika dobit za srpsku košarku. Takav talenat se jednostavno ne sme izgubiti. Jasno je da je pogrešio što je prerano otišao u tim u kome mu nije bilo zagarantovano mesto, i da je trebao da ostane bar još godinu dana u domaćoj košarci. Kao što je više nego očigledno da je i Dario Šarić trebao da ostane još bar godinu dana u Ciboni, Bogdan Bogdanović i Nikola Milutinov u Partizanu, Nemanja Nedović u Crvenoj zvezdi… Lista je baš dugačka, mogao bih ovako da nabrajam još dugo, pa tek kad bih dodao mlade fudbalere koji su ovde bili dragulji a posle propali – bolje da ne idem tako daleko.

Da ponovim: šteta za propuštenu šansu u Istanbulu. Ne verujem da je iko u Crvenoj zvezdi računao na bodove sa Bosfora, ali kad se već namestilo da se mogu uzeti – trebali su to i da urade. Skinuli bi sa sebe jedan deo pritiska koji će im donositi svaki sledeći meč pred domaćom publikom, ali igrom koju su prikazali u većem delu utakmice bude optimizam da se tim sa Malog Kalemegdana može naći i u četvrtfinalu Evrolige.

Photo: Euroleague