U novijoj košarkaškoj istoriji Srbije datum 22. juli 2007. trebalo bi da zauzima važno mesto. Tog dana naša reprezentacija do 19 godina postala je prvak sveta pobedivši u finalu, u Novom Sadu, selekciju SAD sa 74-69. Bila je 8. i najvažnija pobeda u 9 odigranih mečeva a za istoriju je ostalo sačuvano:

Srbija-SAD 74-69 (43-30)

Srbija: Jeremić 24, Despotović, Katnić 7, Marković, Kešelj, Radulović, Stojačić 14, Čakarević 6, Mačvan 19, Raduljica 2, Marjanović 2, Čupković.

SAD: Porter, Kari 6, Flin 3, Beverli 15, Bouldin, Lajti 9, Grin 1, Morgan 10, Tompson 16, Holis 3, Bizli 5, Džordan 1.

Meč je počeo sjajno po naš tim, posle dva minuta bilo je 11-2. Na kraju prve četvrtine vodili smo 22-14 a pred kraj druge deonice prednost je iznosila 19 poena – 42-33. Nije bilo gotovo jer su Amerikanci u trećem delu vratili do 42-46 ali se u poslednju četvrtinu ušlo sa lepih 10 poena viška, 57-47 za naš tim. Toliko je bilo i u 36. minutu (65-55) ali su Amerikanci sa 7-0 stigli na 62-65 na 70 sekundi pre kraja. Tada je Stojačić trojkom doneo prednost koju protivnik nije mogao da dostigne. Titula je bila naša!

Ako je svrha mlađih selekcija da, uz poneku medalju, izbace i po nekog igrača za A selekciju, onda je ta generacija sasvim ispunila cilj. Iz tog tima za koji dan na Olimpijske igre u Rio de Žaneiro putuju Stefan Marković, Miroslav Raduljica i, nadam se, Milan Mačvan a da je bilo sreće bio bi bi i Boban Marjanović. Marko Kešelj je u više navrata bio član najbolje selekcije, a ako listi dodamo i Miroslava-Mutu Nikolića, koji je te 2007. vodio mladiće a danas je prvi asistent selektora Saše Đorđevića, nema sumnje da je “žetva 2007” bila više nego uspešna.

Put ka zlatu počeo je protiv Kine (78-61) sa Mladenom Jeremićem kao liderom po broju poena (25) i Miroslavom Raduljicom u skoku (7). Protiv Malija (70-47) najbolji je bio Raduljica sa impresivnim dabl-dabl učinkom, 14 poena i 19 skokova. Zatim je u grupi došao poraz od SAD 78-82, pre svega zahvaljujući 19 poena momka po imenu Stefan Kari. Jeste, to je ovaj isti koji poslednjih godina blista u dresu Golden Stejta i pogađa trojke “iz svlačionice”. U našem timu najefikasnij je bio Raduljica sa 15 poena. Onda je pao Brazil (87-75) posle briljatne partija Milana Mačvana (36 poena) dok je Bobi Marjanović uhvatio 10 lopti. Francuzi su došli sa odličnim timom ali su pali pred razigranom Srbijom (79-62). Naš prvi strelac bio je Marko Kešelj (18), Marjanović je opet uhvatio 10 lopti a Stefan Marković podelio 5 asistencija. Najefikasniji Francuz bio je Aleksis Ažinsa (14) a Batum je bio prvi skakač (9) i asistent (6).

Na redu je bila Litvanija, a pobedi od 89-76 najviše su doprineli Raduljica (23 poena, 7 skokova) i Despotović (4 asistencije). Turska nije bila ozbiljna prepreka (94-56) uz učešće i doprinos svih igrača. Mačvan je dao 13 poena, Marjanović uhvatio 9 lopti a Despotović podelio 7 asistencija. Ta pobeda odvela je Srbiju u polufinale gde je po drugi put savladan Brazil (89-74). Jeremić je bio najbolji strelac (21) i najbolji skakač (6) a Marković prvi dodavač (5).

Onda je došao taj 22. juli 2007. Oko 8.000 navijača ispunilo je dvoranu SPENS i dalo značajan doprinos prvoj svetskoj tituli samostalne Srbije. Mladen Jermić, tada igrač Borca iz Čačka, dao je 24 poena, Milan Mačvan (tada FMP Železnik) je uz 19 poena imao i 10 skokova, Stefan Stojačić (Partizan) dao je14…. Mačvan je bio naš najbolji i najefikasniji igrač sa 139 poena (prosek 15,4), pratio ga je Mladen Jeremić sa sličnim učinkom (132, prosek 14,7), Boban Marjanović (Hemofarm) je bio najbolji skakač sa 48 uhvaćenih lopti (5,3). Marko Kešelj je u to vreme bio član španske Đirone a Marko Čakarević francuskog Asvela, dok su svi ostali bili iz domaćih klubova: Petar Despotović i Dušan Katnić igrali su za Megu, Stefan Marković za Hemofarm, Aleksandar Radulović za Beovuk, Raduljica je bio član FMP-a a Slaven Čupković Mašinca iz Kraljeva.

Na šampionatu su igrali mnogi igrači koji su ubrzo postali poznati a neki su stigli i u NBA. Za Francuze su igrali Nikola Batum, Antoan Diot, Aleksis Ažinsa, Kim Tili i Adrien Moerman, za Litvaniju Martinas Gečevičijus, za Španiju Viktor Klaver, Kim Kolom, Huan Alberto Agilar, za Tursku Doguš Balbaj… Iz američkog tima, osim Karija, miris NBA osetili su Džon Flin (Hjuston, Portland), Patrik Beverli (Hjuston), Donte Grin (Sakramento), Majkl Bizli (Majami, Minesota, Finiks, Hjuston) i Deandre Džordan (LA Klipers), dok su ostali takođe naprtavili solidne karijere, uglavnom po evropskim klubovima.

Neki od naših igrača nisu stigli do visina koje su oni sami očekivali, ali kao što rekoh iz te generacije naša košarka dobila je sasvim dovoljno. A tu je bila i titula.

Srbija, prvak sveta. Lepo zvuči.

Photo: MN press